Luko Paljetak, Šantićeva nagrada i jedna prevara prilikom prevođenja

Datum objave: sreda, 22 maja, 2019
Veličina slova: A- A+

Hrvatski književnik Luko Paljetak, poznati pesnik, pisac knjiga za decu i prevodilac, dobio je Šantićevu nagradu za 2018. godinu. Osvrnućemo se s tim u vezi na jednu stvar moralne prirode, prevaru prilikom Paljetkovog prevođenja Prešerna sa slovenačkog na hrvatski i to u vrlo osetljivoj temi – dubrovačkog govora odnosno srpskog jezika.

Veliki slovenački pesnik France Prešern je 1847. u svojoj zbirci „Pesme“ („Pesmi“) objavio i epigrame (on ih naziva „Zabavljivi napisi“) posvećene Ljudevitu Gaju, izdavaču zagrebačke „Danice“ i njegovim „Daničarima“ („Daničarjem“).

Prvi od tih epigrama je „Dobrovski“ (Ljubljana 1847. str. 113) a u njemu veliki slavista Dobrovski tobož pita Vukovog mentora Jerneja Kopitara (koji inače Prešernu nije bio simpatičan) kojim to jezikom piše Gaj – srpskim jezikom Dubrovčana ili „vrlim hrvatskim“:

Prijatelju, što iz sveta hodiš, pravo mi reci,

pita Dobrovski Kopitara mudra:

„Dal Dubrovčana, srpskim, il pak hrvatskim vrlim

jezikom piše Gaj i Gaja družina gorljiva?“

(„Perjatel! Ki ‘z sveta prideš, mi povej po pravici”,

Dobrovius modrost práša Kopitarjovo:

„A1 Dubrovničanòv, serpski, al már verli hrváški

Jêzik pišejo Gaj, Gaja goréča druhál?)

Dakle, Prešern se izrugivao iz Gajevog preuzimanje srpskog jezika Dubrovčana (štokavski jekavski govor) i njegovog uvođenja u zagrebačku „Danicu“.

Sam Ljudevit Gaj, čovek koji je preuzeo srpsku štokavštinu i postavio temelje današnjeg hrvatskog književnog jezika, u tom pogledu nije bio nepošten i nije negirao da je štokavština srpska.

On je u svojoj „Danici“ otvoreno zapisao: „Tà n. p. sav svět znade i priznaje, da smo mi književnost ilirsku podigli i uveli; nu nama još niti izdaleka nije na um palo ikada tvàrditi, da to nije sèrbski već ilirski jezik.“ („Danica horvatska, slavonska i dalmatinska“, broj 31, u subotu 1. kolovoza 1846. Tečaj XII, str. 124).

Kao što vidimo, Gaj je ovaj jezik nazvao „ilirskim“ ali je javno tvrdio da je to srpski jezik. Pre 180 godina bi naime smatrali abnormalnim nekoga, ko bi tvrdio da štokavština nije srpska!

Međutim, vremena se menjaju. I tako, 135 godina kasnije, 1982. godine Luko Paljetak objavljuje u zagrebačkoj Matici hrvatskoj svoj prevod Prešerna na hrvatski.

Ali kako ga objavljuje? Tako da je falsifikovao, krivo preveo Prešerna, koji u Paljetkovom čudesnom hrvatskom novogovoru glasi: „…“da l dubrovački il srpski, il hrvatski pak vrli jezik piše sad Gaj…“.

Dubrovčane je Paljetak promenio u „dubrovački“ (jezik), pre srpskog je dodao „il“ i tako je prevodilac poturio davno pokojnom Prešernu da on razlikuje dubrovački govor od srpskog (a pesnik je razlikovao srpski jezik Dubrovčana od hrvatskog).

Paljetak i Matica hrvatska zadovoljni, prevara uspela, Prešern doduše iskrivljen ali se računalo da to Slovenci neće ni opaziti. Tako je i bilo pa postade Paljetak čak i slovenački akademik.

O svemu tome smo ćutali. Sada, Šantića radi, moramo o ovome da progovorimo.

I uz to da upozorimo: u zadnjih stotinjak godina učinjeno je nekoliko hiljada falsifikata u oblasti hrvatske historiografije i književnosti. I nijednom hrvatskom prevodu se ne može verovati – ni Paljetkovom, ni drugim: sve što uzmete u ruke treba sravniti sa originalima na italijanskom, latinskom, nemačkom i svim drugim jezicima.

Srpsko društvo Zadužbina

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top