Удружење „Јасеновац – Доња Градина“ поздравља усваjање Декларациjе о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јевреjима и Ромима и истиче да треба започети изградњу мемориjалног комплекса у Доњоj Градини, да би се, након 70 година, достоjно обиљежило наjвеће стратиште српског народа. Из Удружења су оциjенили да jе усваjањем Декларациjе у Народноj скупштини Српске начињен значаjан корак ка освjетљавању истине о усташким злочинима и започет процес исправљања децениjске неправде према Србима, Јевреjима и Ромима. У саопштењу из овог удружења наводи се да страдања српског, jевреjског и ромског народа у НДХ нису до сада добила ни адекватну пажњу нити сатисфакциjу у домаћим и међународним оквирима и изражава захвалност Народноj скупштини Српске

У Народноj скупштини Републике Српске размотрен jе Приjедлог декларациjе о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата. У данашњем наставку дискусиjе о овом документу, посланик СНСД-а Светозар Јовановић рекао jе да су Срби спремни да опросте свима, али да таj опрост друга страна треба да прихвати, а геноцид осуди. „Ако не будемо ми инсистирали на осуди геноцида, доћи ће поjединци коjи ће рећи да ниjе ни било геноцида, занемаруjући све историjске чињенице о броjу жртава“, рекао jе Јовановић. Према његовим риjечима, данашња држава Хрватска ниjе на прави начин осудила геноцид коjи jе почињен на овим просторима, а jош се jављаjу трагови усташтва, посебно

На Калемегдану у Београду данас jе отворен павиљон сjећања на пробоj и жртве концентрационог логора Јасеновац. Ђорђе Миховиловић из Мемориjалног центра Јасеновац рекао jе да jе о „Јасеновцу пуно писано, а мало написано“. „Када jе пробиjен Сремски фронт пар дана раниjе у Јасеновцу почело jе уништавање докумената, паљење архиве, рушење обjеката и убиjање људи“, рекао jе Миховиловић. Он jе подсjетио да jе посљедња група логораша из злогласног логора у пробоj кренула 22. априла 1945. године. Према његовим риjечима, на пробоj се одлучило 1.073 логораша из Циглане, а преживjело jе њих 90. „Нисмо знали тачан броj људи коjи jе преживио пробоj из Јасеновца. Желећи то да поправимо успjели смо да попишемо

Свечана сала Коларчевог универзитета jе била мала да прими све заинтересоване за свечану академиjу поводом изласка из штампе првог целовитог, нецензурисаног издања чувене књиге академика Виктора Новака, Magnum crimen. Редакциjа Србин.инфо jе тим поводом искористила прилику да од познатих jавних личности, коjи су били гости ове свечене академиjе, добиjе мишљење на питање: Да ли jе могуће бити Србин у 21. век без сећања на злочине коjе су над српским народом учињени у 20. веку? Ево, коjе смо одоговоре добили, на то питање: Драгослав Бокан – српски режисер, књижевник, колумниста и публициста Наjважниjе од свега коме поставити то питање. Смањуjе се броj оних коjима се може поставити то питање, а да они

Поштовани господине проф. др Ђурић Мишина, Поводом Вашег ауторског текста, обjављеног у “Вечерњим новинама“ 19.08.2015. у коjем сте видно револтирани због моjе инициjативе за формирањем Музеjа геноцида над српским народом, покушали да увjерите jавност да jе дуг пут до мемориjала, а моjу покретачку инициjативу омаловажите и прикажете  као личну промоциjу богатог Србина из диjаспоре, обраћам Вам се овим отвореним писмом, под мотом: „Прво испеци па онда реци“, – следећим аргументима: Вашим почетним пасусом у тексту наводите да jе мало познато да у Београду већ двиjе децениjе постоjи Музеj жртава геноцида, a коjи се бави прикупљањем, обрадом и презентациjом музеjског, архивског и других врста материjала коjи чине jедну музеjску установу, и

Дана 9. октобра 2015. године у великоj сали зграде СПКД “ПРОСВЈЕТА“ у Теслићу одржано jе предавање на тему „Страдање Срба у Другом свjетском рату – култура сjећања“. Предавање jе, по благослову Преосвећеног Владике зворничко-тузланског Господина Г. Хризостома, одржала госпођа Мира Јовановић, докторант Универзитета у Цириху и дугогодишњи сарадник међународних организациjа коjе се баве питањем холокауста. Након уопштеног излагања о култури сjећања као предуслову култури памћења коjе jе госпођа Јовановић препоручила, пажња присутних jе усмjерена на страдање Срба теслићког краjа. Малоброjни преживjели свjедоци усташког злочина у кући Николе Долића у Влаjићима, будући присутни у публици, живо су посвjедочили страшне и мучне тренутке коjе су доживjели о Јовандану 1943. године. Овим предавањем

  Интервjу новинара Вељка Миладиновића са епископом славонским Јованом Ћулибрком, обjављен под насловом „Сто година нашег страдања„ у Nedeljniku 27. августа 2015, изазвао jе броjне коментаре и реакциjе на разним Интернет саjтовима и у недељнику Печат као ретко коjи текст коjи се односио на новиjу прошлост. Пажљивим ишчитавањем реаговања лако jе устврдити да ниjедан од коментатора ниjе историчар по струци и да су наjдуже коментаре написали двоjица стоматолога (Душан Басташић из Бањалуке и Владимир Умељић из Немачке) и jедан психолог (Александар Аксентиjевић из Велике Британиjе)! И Србољуб Живановић (из Велике Британиjе), коjи такође припада медицинским наукама, имао jе „запажене“ видео коментаре док се, кад jе реч о писаноj форми, jедном

Загреб – Брисел од Хрватске тражи да законима прецизно предвиди кривично гоњење оних коjи поричу фашистичке злочине, преносе хрватски медиjи позиваjући се на изjаву повjеренице ЕУ за правосуђе Вере Јоурове. Виjест jе муњевито обишла регион, са акцентом на дио њене изjаве да Хрватска у своjе законе ниjе прецизно „криминализовала негирање холокасута“. Европска комисиjа жели да се у кривичном закону наведе како jе негирање холокауста и осталих злочина фашизма кажњиво. Након што jе загребачко Општинско државно тужилаштво одбацило кривичну приjаву против аутора поруке „Педере у логоре“, jер jе аутор таj позив обjавио под утицаjем „психологиjе масе, због чега ниjе имао намjеру да подстиче на насиље и мржњу“, Државно тужилаштво Републике Хрватске