arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Статуа би могла да се нађе у Ташмајданском парку

Споменик хероини Диани Будисављевић

Београд враћа дуг хуманоj Аустриjанки коjа jе из Јасеновца и других логора смрти спасла 12.000 српске деце. Конкурс за идеjно решење биће расписан ове недеље ЗАБОРАВЉЕНА хероина Другог светског рата, Аустриjанка Дианa Будисављевић, коjа jе из Јасеновца и других усташких логора смрти спасла готово 12.000 деце, добиће споменик у Београду! Ова одлука Скупштине града, усвоjена на седници пре неколико дана, нека jе врста епилога акциjе оживљавања сећања на ову хуману и племенити жену, коjу су „Вечерње новости“ покренуле пре пет година. Од тада jе кроз сериjу текстова jавност упозната са Дианиним делима, улица на Дедињу носи њено име, Српска православана црква постхумно jу jе одликовала Орденом царице Милице, а ускоро

Промовисана издања Спомен подручја „Доња Градина“

На 60. Међународном београдском саjму књига данас jе представљена књига о преживjелим jасеновачким логорашима „Заборављени“ и научни часопис „Топола“, издања Јавне установе „Спомен-подручjе Доња Градина“. Директор Секретариjата за вjере Републике Српске Драган Давидовић рекао jе да jе Доња Градина била наjвеће српско стратиште на коjем jе страдало око 340.000 људи, наjвише Срба, те Јевреjа и Рома. „Не постоjи стратиште у историjи српског народа гдjе jе толико људи убиjено на jедном мjесту“, рекао jе Давидовић на промоциjи на штанду Републике Српске. Он jе истакао да jе посебан значаj Доње Градине и у томе да jе распадом Југославиjе jедно од неколико великих мjеста страдања српског народа, коjа су остала под контролом жртава.

spomenik-u-ujvideku.jpg

У „Ујвидеку“ 1942, три дана после Светог Јована

Неколико дана уочи Богоjављења, Јелка Јовандић jе уснила Светог Јована коjи jоj jе рекао: „Дошао сам по своjе стадо“. Бележи ту реченицу у своjоj књизи о породици Јовановић-Вакини, др Вера Јовановић. Јелена – Јелка Јовандић jе после причала да тада ниjе знала шта то значи. А онда jе дошао 6, односно 19. jануар 1942. Вода jе у Уjвидеку била освећена, jавио се Бог у лику Оца и Сина и Светога духа. Кажу у разним речницима симбола да вода брише историjу, jер уводи у ново стање: урањање се може поредити са полагањем Христа у гроб, после чега Он васкрсава. Веруjем да су у праву. Сутрадан, 7, односно 20, био jе дан

Борка Павићевић

НЕПРИЈАТЕЉ НИКАДА НЕ МИРУЈЕ: Јасеновац у Београду!

„Да неприjатељ никада не мируjе“, потврђуjе Борка Павићевић своjим наjновиjим активностима у коjима посебно место имаjу њени гости из Хрватске. (Видети: „Земља и кутиjа шибица“, Данас, Београд, 24-25. октобар 2015, стр. XIII) На први поглед – пажње ништа вредно. Но, ствар jе прилично комплексне природе jер се иза свега криjу покварене работе. Ову тврдњу требам да разjасним: Некадашњи Мемориjални комплекс у Јасеновцу располутио се на два дела после проглашења независности Хрватске тако да jе jедан део остао у Хрватскоj а други у Републици Српскоj то jест Босни и Херцеговини. Оно што jе северно од реке Саве – стална музеjска поставка – по оцени апсолутне већине музеалаца представља накарадно тумачење крваве

У Београду отворена изложба ''Бањалука - окупација и ослобођење'

ИЗЛОЖБА АРХИВА СРПСКЕ У БЕОГРАДУ

У Архиву Србиjе у Београду данас jе отворена изложба „Бањалука – окупациjа и ослобођење“ приређена поводом 70 година од ослобођења Бањалуке у Другом свjетском рату. Директор Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић рекао jе, отвараjући изложбу, да jе посебан дио изложбе посвећен завршним операциjама за ослобођење Бањалуке и документима коjи свjедоче о периоду непосредно послиjе рата, нарочито о раду нових власти и почетку рада мирнодопских установа и органа у Бањалуци. Изложбу jе приредио Архив Републике Српске у сарадњи са Удружењем архивских радника Српске. Директор Архива Републике Српске Боjан Стоjнић подсjетио jе да архиви Србиjе и Српске имаjу потписан протокол о сарадњи и навео да jе данашња изложба почетак сарадње

Никола Кобац

Промоција књиге Николе Кобца “(Х)историја осушене збиље“ на Сајму књига у Београду

У издању Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, обjављена jе књига „(Х)историjа осушене збиље“ аутора Николе Кобца, коjа говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“.  У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча, „расло, стасало и убиjено на прагу Загреба“. „Никола Кобац jе окован краjем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдjе може савити гниjездо – гниjездо рођења не излази му из душе и памети“, рекао jе Проф. др Светозар Ливада. Удружење грађана

Гаравница - ексхумирани посмртни остаци

Горње Храсно- Ексхумиране кости српских мученика (ВИДЕО)

Ексхумирани су посмртни остаци српских мученика из села Горње Храсно, коjе припада општини Неум, а налази се на тромеђи између Неума, Стоца и Љубиња. Српске страдалнике усташе су бациле у jаму Гаравница, удаљену од овог села око пет километара, на Видовдан 1941. године. Посмртни остаци извађени су из jаме Гавравница 1970. године и сахрањени у спомен-костурницу у Горњем Храсну, 1992. године. Усташе су извршиле нови злочин – минирале су ово спомен обиљежjе. Сумњало се да су кости извађене и бачене. На инициjативу потомака страдалника, као и владике захумско-херцеговачког Григориjа и умировљеног владике Атанасиjа, данас jе извршено откопавање гробнице. Из породице Милована Буквића у jаму Гавравница бачено jе шест чланова, међу коjима

Обнова цркве Свете Петке у Горњем Сјеничаку приводи се крају

Tристo гoдинa црквe у Сjeничaку

Усусрeт прoслaви 300. гoдишњицe хрaмa нa Koрдуну: Првa црквa Свeтe Пeткe у Гoрњeм Сjeничaку изгрaђeнa je 1715. и трajaлa je дo 1934. Другa je пoдигнутa 1935. и стрaдaлa je 1942. Oбнoвa je зaпoчeлa 1989. дa би oвих дaнa стиглa прeд крaj Oвoг утoркa, 27. oктoбрa, нa црквeни прaзник Свeтe Пeткe, бит ћe oбиљeжeнa 300. гoдишњицa изгрaдњe Црквe Свeтe Пeткe у Гoрњeм Сjeничaку, чeтрдeсeтaк килoмeтaрa удaљeнoм oд Kaрлoвцa. Црквeнa oпштинa Сjeничaк нaсeљeнa je oкo 1680. гoдинe, пoд цaрeм Лeoпoлдoм, и oбухвaћa сeлa Сjeничaк, Moрaвци, Koвaчeвaц, Пркoс, Лaсињa, Црнa Дрaгa, Mуљци и Сeлницa. Билe су ту 783 кућe и у њимa je живjeлo 6.285. прaвoслaвних Србa. Зa вриjeмe стoлoвaњa митрoпoлитa Вићeнтиja Пoпoвићa

Потомци и поштоваоци српских жртава Великог Паланчишта испред цркве Успења Пресвете Богородице октобра 2012. године

Парастос страдалим Србима из Великог Паланчишта у Другом свјетском рату

Удружење потомака и поштовалаца цивилних жртава рата 1941-1945 из Великог Паланчишта “ и Црквена општина Паланчиште позиваjу Вас на Парастос страдалим Србима из Великог Паланчишта у Другом свjетском рату Парастос ће служити jереj Владислав Вучановић, парох паланчишки у Храму Успења Пресвете Богородице у Малом Паланчишту, у недjељу 25. октобра 2015. године са почетком у 09.00 часова. Придружите нам се у молитвеном сjећању на невино пострадале Србе мjештане Великог Паланчишта. У недељу послиjе Срђевдана (20.октобар) становници села Мало и Велико Паланчиште и Божићи, остављаjу своjе послове и долазе у цркву да се молитвено сjете своjих сродника пострадалих у Другом свjетском рату. За вриjеме Другог свjетског рата, под влашћу НДХ, убиjено jе

Veliko_Palanciste.jpg

НОВИ ДОКУМЕНТИ О СТРАШНОМ ЗЛОЧИНУ У ВЕЛИКОМ ПАЛАНЧИШТУ

Срна доноси фељтон у пет наставака о усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи убиjена 342 житеља села, међу коjима 226. дjеце. Другу чету из састава Павелићевог батаљона предводио jе Иво Батинић, усташки поручник коjи jе учествовао и у масакру српских цивила коjи jе предводио заповjедник Јосип Мишлов 7. фебруара исте године у Дракулићу код Бањалуке. У уводном тексту пишемо о околностима коjе су претходиле злочину, у другом диjелу обjавићемо изводе из докумената НДХ-а, а у трећем диjелове документа из пера њемачких официра са ознаком „Врло таjно“! У четвртом наставку представићемо документарни филм аутора Зорана Радоњића „Да се њима никад не

ИСПРАВЉАЊЕ ДЕЦЕНИЈСКЕ НЕПРАВДЕ ПРЕМА СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА

Удружење „Јасеновац – Доња Градина“ поздравља усваjање Декларациjе о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јевреjима и Ромима и истиче да треба започети изградњу мемориjалног комплекса у Доњоj Градини, да би се, након 70 година, достоjно обиљежило наjвеће стратиште српског народа. Из Удружења су оциjенили да jе усваjањем Декларациjе у Народноj скупштини Српске начињен значаjан корак ка освjетљавању истине о усташким злочинима и започет процес исправљања децениjске неправде према Србима, Јевреjима и Ромима. У саопштењу из овог удружења наводи се да страдања српског, jевреjског и ромског народа у НДХ нису до сада добила ни адекватну пажњу нити сатисфакциjу у домаћим и међународним оквирима и изражава захвалност Народноj скупштини Српске

Зграда Народне скупштине Републике Српске

УСВОЈЕНА ДЕКЛАРАЦИЈА О ГЕНОЦИДУ НДХ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА

Народна скупштина Републике Српске усвоjила jе данас Декларациjу о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата. У Декларациjи се наводи да су злочини усташа над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата у Независноj Држави Хрватскоj смишљен и планиран геноцид. Приликом провођења овог геноцида само у jасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома и неистомишљеника мучено jе, пљачкано, силовано и потом убиjено 700.000 Срба, 23.000 Јевреjа и 80.000 Рома. У тексту Декларациjе се наводи да jе Независна Држава Хрватска била jедина земља током Другог свjетског рата у коjоj су постоjали концентрациони логори за истребљење дjеце у Староj Градишци, Јасеновцу,

Народна скупштина Републике Српске

РАЗМОТРЕН ПРИЈЕДЛОГ ДЕКЛАРАЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ НДХ

У Народноj скупштини Републике Српске размотрен jе Приjедлог декларациjе о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата. У данашњем наставку дискусиjе о овом документу, посланик СНСД-а Светозар Јовановић рекао jе да су Срби спремни да опросте свима, али да таj опрост друга страна треба да прихвати, а геноцид осуди. „Ако не будемо ми инсистирали на осуди геноцида, доћи ће поjединци коjи ће рећи да ниjе ни било геноцида, занемаруjући све историjске чињенице о броjу жртава“, рекао jе Јовановић. Према његовим риjечима, данашња држава Хрватска ниjе на прави начин осудила геноцид коjи jе почињен на овим просторима, а jош се jављаjу трагови усташтва, посебно

Народни посланик Драган Чавић

ЧАВИЋ: ЗЛОЧИН ГЕНОЦИДА У НДХ РАВАН ХОЛОКАУСТУ

Посланик Драган Чавић рекао jе у Народноj скупштини Републике Српске да jе злочин геноцида у Независноj Држави Хрватскоj по своjим размjерама раван холокаусту коjи jе нацистичка Њемачка извршила над Јевреjима. Образлажући Приjедлог декларациjе о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата и потребу да документ буде усвоjен, Чавић jе као предлагач рекао да се на оваj начин враћа дио дуга члановима наших породица, сународника, приjатеља и суграђана коjи су страшно пострадали од Независне Државе Хрватске приjе више од 70 година. „У Српскоj готово да нема краjа из коjег долазе народни посланици, а коjи ниjе натопљен крвљу жртава коjе су сатиране само због своjе вjерске

Обраћање предсједника Удружења "Јадовно 1941" Душана Басташића посланицима у Народној скупштини Републике Српске

НСРС о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима (РТРС Плус, 10.00)

Народна скупштина Републике Српске наставиће данас засjедање расправом о Приjедлогу декларациjе о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата. Предлагач те декларациjе jе народни посланик Драган Чавић. Предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић, коjи се jуче као гост обратио посланицима, истакао jе да jе усваjање декларациjе у Народноj скупштини Републике Српске о геноциду НДХ над Србима, Јевреjима и Ромима важно због наших предака и потомака. „Гласањем за ову декларациjу показаћемо однос према нашим прецима и бригу према потомцима“, рекао jе Басташић. Посланици би требало да се изjашњаваjу и о апсолвираним тачкама дневног реда. Наставак сjеднице заказан jе за 10.00 часова, а пренос можете пратити на

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.