arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Централни споменик на спомен-подручју Јасеновац. Фото: Wikimedia Commons/Bern Bartsch.

Хрватски Јевреји огорчени због филма о концентрационом логору Јасеновац

Представници хрватских Јевреја изразили су огорчење након што је министар културе похвалио филм у којем се тврди да је број људи убијених од стране пронацистичког режима из Другог свјетског рата у Хрватској у логору Јасеновац претјеран. Тврдње да Јасеновац заправо и није био концентрациони логор, које се износе у новом документарцу који је приказан у Загребу у понедјељак навечер, разљутило је представнике Јеврејске заједнице у Хрватској. Документарац “Јасеновац – Истина” хрватског редатеља Јакова Седлара доводи у питање број убијених у овом логору, који је водила профашистичка марионетска држава из Другог свјетског рата, Независна Држава Хрватска, НДХ. Хрватски министар културе Златко Хасанбеговић, који је већ прије изазвао контроверзе због његових погледа

Нaстojeћи oстaвити штo мaњe трaгoвa, устaшe и Ниjeмци у пoвлaчeњу су зaпaлили чaк 433 oд oкo 500 кућa у сeлу Jaсeнoвцу

O пoслиjeрaтнoм Jaсeнoвцу

Диjeлoви књигe Слaвкa Гoлдстeинa ‘Tрaгикa, митoмaниja, истинa – Jaсeнoвaц’ у издaњу Фрaктурe из Зaпрeшићa (4): Нajвишe вjeрoдoстojних сaзнaњa o пoслиjeрaтнoм Jaсeнoвцу нaлaзи сe у дoкумeнтaциjи Jaвнe устaнoвe Спoмeн-пoдручje Jaсeнoвaц. Ниjeдaн oд 20 свjeдoкa, чиje je изјаве прикупилa и aрхивски oбрaдилa вишa кустoсицa тe устaнoвe Jeлкa Смрeкa, пoслиje рaтa ниje видиo oбнoвљeни лoгoр нa прoстoру бившeг устaшкoг Лoгoрa III Циглaнa Зaлaзницa устaшкe пoсaдe нaпустилa je Jaсeнoвaц 1. маја 1945., a дaн кaсниje прeтхoдницa Jугoслaвeнскe aрмиje бeз бoрбe je ушлa у oпустoшeнo мjeстo. Oд oкo 500 кућa у Jaсeнoвцу устaшe и Ниjeмци у пoвлaчeњу су зaпaлили чaк 433. У стaнoвитoм смислу сeлo je билo прoдужeнa рукa лoгoрa: у њeму je биo смjeштeн

И Јевреји из Србије због нарастајућег усташтва неће на комеморацију у Јасеновцу

Предсједник Савеза јеврејских општина у Србији др Рубен Фукс изјавио је да подржава одлуку представника Јевреја у Хрватској да „због релативизације усташтва” бојкотују централну комеморацију у Јасеновцу, наводећи да би тај бојкот могао да скрене пажњу и да покаже да постоји „граница трпљења” представника јеврејске заједнице. Он је истакао и да представници јеврејске заједнице у Србији ове године неће ићи у Јасеновац, иако су ранијих година ишли. „Ми званично нећемо ићи у Јасеновац, морамо да подржимо наше пријатеље из Хртватске”, рекао је Фукс, коментаришући бојкот званичне комеморације жртвама у Јасеновцу. Бојкот, према његовом мишљењу, може да скрене пажњу и да упозори на то да постоји одређена граница трпљења и стрпљења.

Хроника српског страдања

Састављена библиографија научних радова посвећених жртвама ратова у 20. веку. Ускоро имена 300.000 од укупно 1,2 милиона убијених СВИ научни радови о страдању српског народа у 20. веку, сабрани, нашли су се међу корицама јединствене библиографије, коју је сакупило Друштво за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку. Реч је о 2.000 наслова хронике масовних злочина у претходном столећу, објављених на српском језику, који су први пут систематично сакупљени и обрађени. Овим је, међутим, завршена само прва фаза овог задатка, будући да су чланови Друштва већ приступили сабирању књига, публикација и научних радова објављених у бившим југословенским републикама и иностранству. Публициста Миливоје Иванишевић најављује да ће Друштво ускоро

Јевреји бојкотују комеморацију жртвама Јасеновца због обнављања усташтва

ЗАГРЕБ – Координација Јеврејских општина у Хрватској бојкотоваће овогодишњу комеморацију жртвама концентрационог логора Јасеновац због лоше сарадње са Спомен подручјем Јасеновац и у знак протеста због „релативизације и ревитализације усташтва”, објавили данас хрватски медији. „Координација је донела одлуку о неучешћу на комеморацији жртвама логора Јасеновац коју сваке године организује Јавна установа Спомен подручје (ЈУСП) Јасеновац. Разлог томе је неслагање с политиком нечињења у односу на измене постава музеја, одлагање именовања Савета ЈУСП Јасеновац и дневно политичка догађања везана уз релативизацију и ревитализацију усташтва”, наведено је у одлуци Координације, преноси на порталу ријечки Нови лист. Одлучено је да ће комеморацију поводом 71. годишњице пробоја затвореника из концентрационог логора Јасеновац организовати сами,

Свједочанство о покољу Срба у Бијелом Потоку на Васкрс 1942. године

Једно свjедочанство о покољу Срба у Биjелом Потоку код Бањалуке на Васкрс 1942. године[1] Аутор: Мр Горан Латиновић Разбиjањем Краљевине Југославиjе априла 1941. године наступио jе jедан од наjтежих периода у историjи српског народа. Масовним убиствима и прогонима нарочито су били изложени Срби на териториjи коjа jе доспjела у састав Независне Државе Хрватске. Непосредно по проглашењу “ускрснућа хрватске државе“, хрватски фашисти приступили су рjешавању “српског питања“, коjе jе, према њиховоj замисли, требало спровести тако да jедна трећина Срба буде побиjена, jедна трећина протjерана, а jедна трећина преведена на римокатолицизам и претворена у Хрвате. Један од наjактивниjих усташких прегалаца у том злочиначком подухвату био jе бањалучки “стожерник“ Виктор Гутић, коjи jе

ustaski-svestenici.jpg

Пишем Вам ово као човјек човјеку…

Згрожен вестима о покољима, др Првослав Гризогоно, позиваjући се на хришћанску љубав и милосрђе, писао jе надбискупу Степинцу да прекине масакре и иживљaвања над српским живљем на простору Независне Државе Хрватске. За непуне четири године постоjања Независне Државе Хрватске усташке снаге су извршиле наjмонстурозниjе злочине икада виђене на овим просторима. Задоjени фанатичном мржњом према комшиjама, суграђанима и браћом по словенству, хрватске усташе, синови тисућљетне културе, утабали су крвави пут мржње, коjи се на овим просторима и данас осећа. Улога римокатоличке цркве у Хрватскоj, приликом „решавања српског питања“ у три познате етапе, била jе свакако замашна, ако не и систематска. О томе говоре многа стручна и научна дела, као и следеће писмо, на

Алојзије Степинац

С. Живановић: Штампа НДХ-а о Римокатоличкој „цркви“ и злочинцу Алојзију Степинцу

Римокатоличка “црква” и њено свештенство су вековима ширили мржњу према свима онима који нису били католици и нису признавали римског папу за поглавара. Та мржња је углавном била уперена против православних Срба, Јевреја и Рома. Мржња је нарочито дошла до изражаја у току I и II свестског рата у Аустроугарској и у Хрватској. У римокатоличкој и у хрватској усташкој штампи из времена пре I у току II светског рата налазимо много чланака који говоре о злочинима римокатолика Хрвата у Независној држави Хрватској. У новинама “Усташе” бр.3 од 3.јула 1941 године пише да су се у кући бр.4 на Каптолу у Загребу, која припада седишту хрватске Римокатоличке “цркве”, састајали први организатори

Душан Ј. Басташић

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (2)

Након (најмање) деценију дуге паузе, крајем фебруара је у Манастиру Светог Јована у Јасеновцу одржана сједница Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (СПЦ) којим однедавно предсједава дугогодишњи секретар тог одбора Владика Јован Ћулибрк. Пише: Душан Ј. Басташић Одбору је промијењен назив у „Одбор за Јасеновац и остала стратишта“, па ће се како је наглашено, он убудуће бавити и свим осталим стратиштима на територији бивше Југославије. Како се и када у протеклих више од десет година овај одбор наше Свете цркве бавио страдањем православних Срба у Јасеновцу, није ми познато, а информацију о томе тешко је наћи и на свезнајућем „Гугл“ претраживачу. Али зато, информација о бављењем Одбора

milan-bulut.jpg

МИЛАН БУЛУТ – ЧАКАР

Ово jе кратка прича о мом прађеду Милану Булуту Чакару чиjе име носим. Прађед Милан се родио далеке 1888. године у Булутовоj махали у породици Николе Булута и Насте Михић (Козице) коjи jе имао Милана, Лазара, Коjу, Даринку, Милицу и Олгу. Чукунбаба Наста (75) jе жива бачена у Шурманачку jаму у августовском покољу са jош 139 Булута. Прађед се оженио непосредно пред почетак Балканских ратова и ослобођења од Отоманске империиjе. Оженио jе Стану Вераjу из Клепаца и са њом добио кћери Радоjку (моjа баба), Даринку и близанце Риста и Мирослава. Почетком Првог свjетског рата jе мобилисан у аустроугарску воjску 1914. године. Предао се српскоj воjсци 1915. године и са њом прешао

Душан Ј. Басташић

О чињењу, нечињењу и злочињењу (1)

Не знам гдје су донедавно почивали посмртни остаци четворице славонских епископа, али је преношење њихових костију у пакрачки Храм био одличан повод да се тамо, поред наших архијереја и свештенослужитеља, (опет) окупи шаролико друштво. Пише: Душан Ј. Басташић Поред вјерног народа, који је био присутан у много мањем броју од гостију, на том светом мјесту окупише се (опет) колаборационисти хрватског режима, било по задатку било због ПР-а (паблик рилејшн или односи са јавношћу), а уз њих и шачица бањалучких апологета и обожавалаца лика и дјела надлежног епископа. Вјерни православни народ у Западној Славонији послије 1995. постоји још у траговима након што је већина тамошњег српског корпуса, који је данас бројчано

Миливоје Иванишевић

Колико је Срба страдало у 20. веку (3): Кардељ „превидео“ милион жртава

У компликованом послу утврђивања истине колико је Срба страдало у 20. веку, Српски меморијал мора да одговори и на питање да ли је заиста било могуће да се процена о 1,7 милиона страдалих у Другом светском рату заснивала на бројци коју је изнео Едвард Кардељ, тада високи функционер Комунистичке партије, а да пред собом није имао никакву стручну процену на којој би базирао ту тврдњу. Утврдити и истину о Јасеновцу: Миливоје Иванишевић Миливоје Иванишевић каже да се деценијама после Другог светског рата оперисало проценом да су људски губици Југославије износили 1.706.000 становника. – Веровало се да је поменута бројка заснована на поузданим научним премисама. За лаике ништа није било спорно,

Скривање истине: Миливоје Иванишевић

Колико је Срба страдало у 20. веку (2): Отаџбина као губилиште

Ма колико звучало невероватно, Срби и даље не знају колико их је страдало у 20. веку. Овог капиталног посла ухватило се Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку, а један од оснивача овог удружења Миливоје Иванишевић за „Вести“ открива многе непознате детаље. Међу кључним је и чињеница да се и даље не зна колико је Срба страдало током Првог и Другог светског рата. – Прикривање злочина над српским народом у Југославији траје колико трају и ти злочини. Поред тога, српска страдања су упорно и на све начине оспоравали они који су томе највише допринели. Српске жртве су деценијама, или боље речено током целог двадесетог века, прећутно

Јасеновац трагика, митоманија, истина

Пoсљeдњи дaни лoгoрa смрти

Диjeлoви књигe Слaвкa Гoлдстeинa ‘Tрaгикa, митoмaниja, истинa – Jaсeнoвaц’ кoja ускoрo излaзи у издaњу Фрaктурe из Зaпрeшићa (3): Aутoри књигe ‘Jaсeнoвaчки лoгoри – истрaживaњa’ ћутe o прoбojу и jaсeнoвaчкoм рaсплeту. Зaштo? Jeр je jaсeнoвaчки финaлe дeфинитивни пeчaт нaд историјом устaшких лoгoрa. Tим зaвршним чинoм Jaсeнoвaц зaувиjeк пoтврђуje сeбe – oд пoчeткa дo крaja биo je пoмaлo свaштa, aли пo свojoj пoчeтнoj нaмjeни и брутaлнoм крajу биo je првeнствeнo и дaлeкo нajвишe лoгoр смрти Пoсљeдњу aкциjу у сeриjи ‘дизaњa сeлa’ извршили су jaсeнoвaчки устaшe 13. октобра 1942., пoд нeпoсрeднoм кoмaндoм Љубe Mилoшa и пoд нaдзoрoм Maксa Лубурићa. Нaпaли су српскa сeлa Црквeни Бoк, Стрмeн и Ивaњски Бoк нa oбaли Сaвe, oкo

Миливоје Иванишевић

Колико је Срба страдало у 20. веку (1): Списку жртава нема краја

Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку – Српски меморијал, недавно је саопштило да је при крају прикупљање библиографије о броју страдалих Срба у 20. веку. Миливоје Иванишевић, један од оснивача овог друштва и директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, у следећих неколико наставака за „Вести“ открива многе податке до којих је Српски меморијал до сада дошао, како је, на пример, Едвард Кардељ „превидео“ 1,1 милион жртава. – Захваљујући пожртвованом Јови Бајићу, при крају је регистрација књига и публикација, или библиографија радова, који обрађују проблематику српских страдања у 20. веку. То је својеврсни темељ за даља истраживања – истиче Иванишевић. До сада је,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.