Српска православна црква одржала је данас, на годишњицу пробоја јасеновачких логораша, литургију и помен за страдале у Јасеновцу и Млаки. У цркви Светог пророка Илије у селу Млака, код Јасеновца, литургију су служили митрополит загребачки Порфирије, владика славонски Јован и умировљени владика Атанасије. Литургији су присуствовали министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин, министар културе и просвјете Републике Српске Дане Малешевић, представници Српског народног вијећа предвођени Милирадом Пуповцем, представници Срба у жупанији сисачко-мословачкој. Митрополит Порфирије рекао је да неће сабирати и одузимати жртве, као и да је релативизација било чега, а нарочито зла, већи гријех од гријеха оних који су животе узимали. „Свака врста релативизације зла

Од службене комеморације обележавања 75 година од оснивања логора Јасеновац одустала је и Пава Молнар, једина преживела логорашица. – Да, повукла сам говор и не желим да га читају у петак на службеној комеморацији у Јасеновцу. Учинила сам то зато што нису сви тамо заједно. Јако сам тужна што се деле и што је све тако испало – наводи 95-годишња Пава Молнар за загребачки портал. Она је преживела усташки логор Градишку који је био део јасеновачког логора. Према плану директорке Спомен подручја Јасеновац и организаторке комеморације, Наташе Јовичић, њен говор требало је да буде и једини. Пава Молнар каже да је учествовање у комеморацији договорила са Наташом Јовичић, као и да

Комеморација коју организује државни врх Хрватске поводом 71. годишњице пробоја логораша из концентрационог логора Јасеновац почела је полагањем вијенаца на споменик у Јасеновцу. Како преносе медији, комеморацију присуствује неколико стотина људи, што је много мање у односу на раније године. Овакав одзив, како коментаришу медији, посљедица је бојкота координације јеврејских општина и Српског националног  вијећа, које је организовало посебну комеморацију. На комеморацији су представници ромске заједнице, премијер Хрватске Тихомир Орешковић, потпредсједници Владе Божо Петров и Томислав Карамарко, који у посљедње четири године откад је на челу ХДЗ-а није био у Јасеновцу. Глумица Бранка Цвитковић прочитаће говор бивше логорашице, која је одбила да учествује у службеној комеморацији. Сјећању не присуствује ни шеф опозиције Зоран Милановић, као ни предсједница Колинда

Удружење „Јасеновац-Доња Градина“ упозорило је домаћу и свјетску јавност да се у Хрватској континуирано и систематски затире сјећање на геноцид који је Независна Држава Хрватска починила над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату. Из Удружења напомињу да је од 19. априла до данас у Бањалуци одржан семинар „Холокауст и масовно убијање током Другог свјетског рата на Балкану“ за професоре историје из Републике Српске и Федерације БиХ, на којем су презентоване теме о нацистичкој и усташкој идеологији, страдању Јевреја и Рома. „Удружење `Јасеновац-Доња Градина` поздравља организацију свих скупова који се баве расвјетљавањем злочина из Другог свјетског рата. Ипак, Удружење упозорава да на овом скупу није заступљено ниједно предавање о

Директор јеврејске невладине организације „Маргелов институт“ из Загреба Ален Будај сматра да би било примјерено да је хрватски министар културе Златко Хасанбеговић на мјесту страшних усташких ликвидација у Јасеновцу одржао оштру лекцију онима који усташки злочиначки поздрав „За дом спремни“ називају „старим хрватским поздравом“ и најавио њихов кривични прогон. „Али, он /Хасанбеговић/ то не чини и покушава пливати између властитих ултрадесничарских увјерења и антифашистичких струјања и при томе иритира јеврејску и српску заједницу. Он не може ријешити ниједан проблем, већ га само продубљује“, рекао је Будај за Срну, коментаришући јучерашњу изјаву Хасанбеговића у Јасеновцу да се „манипулација јасеновачким жртвама налазила у темељу великосрпске идеологије“. Будај каже да је рјечник о

У петак, 22. априла, на Дан сјећања на жртве Јасеновца поред комеморације у Спомен парку у организацији државе, биће одржан и скуп на загребачком Тргу жртава фашизма у организацији Антифашистичке лиге Хрватске, што је практично четврто одвојено окупљање тим поводом, пишу хрватски медији. Како су поручили организатори, намјера скупа је да упозори на изјаве, чињења и нечињења садашњег политичког врха чији поступци имају за посљедицу све отворенију промоцију усташтва као мало радикалнијег хрватског домољубља. „Такав развој догађаја који Влада Хрватске неким својим поступцима чак и подстиче представља пријетњу основним вриједностима демократског друштва, гура Хрватску у опасне идеолошке сукобе и отвара врата политички мотивисаном насиљу“, стоји у најави. Како је најављено на том

Независна медицинска комисија потврдила чудотворна излечења на Степинчевом гробу, али познаваоци прилика у Ватикану кажу да га садашњи поглавар Католичке цркве неће канонизовати Загребачки надбискуп из периода Другог светског рата, кардинал Алојзије Степинац биће проглашен светим без обзира на рад мешовите православно-католичке комисије и без обзира на противљење Српске православне цркве. Овакав став више пута до сада поновили су највиши представници Римокатоличке цркве у Хрватској, али га још увек директно није изнео ниједан високи представник Ватикана. Додуше, после неколико састанака у Риму, великодостојници Католичке цркве у Хрватској преносили су својим верницима и јавности да папа не доводи у питање Степинчеву светост оснивањем комисије у којој већину чине архијереји из редова

Пише: Владислав Панов У актуелном документарном филму хрватског „домољуба“ Јакова Седлара „Јасеновац – истина“ – који се на најбезочнији начин бави прекрајањем историје и података о зверском учинку рада концентрационог логора Јасеновац током Другог светског рата – овај је вишедеценијски борац за истину и правду отишао најдаље до сада Протеклих је дана у Хрватској, али и у другим земљама познатим као сигурна уточишта за представнике „древне“ хрватске емиграције, с великим домобранским поносом приказиван документарни филм циничног назива „Јасеновац – истина“. Ово епохално дело (накарадно и у свему лажно) хрватске пропагандне машине је, како наслов сугерише, после седамдесет година од затварања једног од најстрашнијих логора смрти у Другом светском рату, оног