Aleksandar Lazić: Ini potpisnik Mišini na pismo ili Samo vi, direktore, radite svoj naučni posao

Datum objave: ponedeljak, oktobar 28, 2019
Veličina slova: A- A+

Povodom teksta Veljka Đurića Mišine

„Akademiku Krestiću i inim 51 potpisniku Apela za odbranu novomučenika jasenovačkih“

Tekst V. Đ. Mišine na „Stanju stvari“

Odgovor direktora Muzeja žrtava genocida, g. Veljka Đurića Mišine, na „Apel SPC za odbranu Svetih Srpskih Novomučenika Jasenovačkih“, kako mu i sam naslov kaže, prvenstveno se bavi akademikom Vasilijem Krestićem („Sećaću se i uloge Vasilija Đ. Krestića u sastavljanju ovog najnovijeg – nekakvog pisanija naslovljenog sa Apel SPC za odbranu svetih srpskih novomučenika jasenovačkih“). Na početku da kažem, citirajući jednog od potpisnika Apela i parafrazirajući poznatu srpsku izreku – potpisao bih Apel za odbranu Svetih Srpskih Novomučenika Jasenovačkih da je umesto akademika Krestića inicijator bio i „crni Rom“!

Kao ini potpisnik (izraz je V. Đ. Mišine) potpisao sam i obrazloženje „Protiv revizije broja žrtava – zašto smo potpisali jedan apel“ (zajedno sa Z. Čvorovićem i V. Dimitrijevićem); tu sam prvenstvo imao u vidu da sa „prljavom vodom ne izbacimo i dete“, to jest da se oštrica kritike usmeri protiv „majstermajnda“ čitave operacije a ne protiv, voljnog ili nevoljnog, neposrednog izvršioca V. Đ. Mišine. Ali i avaj!, dr Mišina to odvajanje od onog za koga sam ubeđen da vuče konce nije prihvatio „sportski“ – u odgovoru on za svog Šefa ne potura samo nogu nego, rekao bih, i glavu.

Aleksandar Lazić (Foto: Sonja Rakočević)

Da napravim jednu analogiju a da ostanem u temi: liči ovo na onu „mešovitu“ Komisiju o kanonizaciji Alojzija Stepinca, gde predstavnici „crkve u Hrvata“ hoće da se pokažu da su baš takvi – da zločinca kanonizuju, a naši ih predstavnici brane same od sebe i kao da im govore „jeste li sumasišavši da zločinca beatifikujete“. I još: „Bolji ste vi, valjda, od toga da vam Stepinac bude svetac!“. A ne, braća-razbraća Hrvati kažu MI HOĆEMO DA BUDEMO UPRAVO TO: da nam baš takav Stepinac bude svetac. Tako sam i ja od Veljka Đurića Mišine želeo da napravim Šefovu žrtvu – jer sam iskreno verovao da on to i jeste! Međutim, V. Đ. Mišina u svom odgovoru potencira da je odani Šefov vojnik. Dobro, prema svecu i tropar, a i svako svome jatu leti. Makar sad nema dileme kojem jatu pripada direktor Muzeja žrtava genocida.

Veljko Đurić piše: „Nema potrebe da branim vladiku Jovana, želim da upitam svih 52 potpisnika: Kada ste poslednji put bili u Jasenovcu i da li znate nešto o tamošnjem manastiru?“ To je argument iste težine „većina Srba nije nikad bila na Kosovu i Metohiji, zato treba da ga izdamo i prodamo“. Uzgred budi rečeno, pouzdano znam da je jedan od potpisnika Apela bio na tom strašnom mestu i to – gle čuda! – baš sa onim koji će mnogo godina kasnije postati episkop slavonski.

Na kraju g. Mišina piše:  „Ne napadajte neargumentovano mene jer ću za sobom ostaviti naslednike i solidnu bibliografiju radova…“ Doista je lepo što će direktor Muzeja žrtava genocida ostaviti bi(bli)ografiju, još lepše da će taj rad nastaviti „neki novi klinci“, ali doći će i onaj trenutak Istine kada ćemo svi morati da položimo račune. Da parafraziram film „Ostrvo“ – neće biti strašno umreti, biće strašno naći se licem u lice (na primer) sa Svetim Vukašinom Jasenovačkim i odgovoriti mu na pitanje „gde si bio i šta si radio“.

Veljko Đurić Mišina

Posle svega napisanog: Gospodin Mišina voli anegdotalni pristup i sećanja, pa da ubacim i ja jedno. Reč je o (pret)projekciji prvog dela filma dr Veljka Đurića Mišine o logoru Sajmište, pod naslovom „Judenlager Semlin“ („Jevrejski logor Zemun“). Posle projekcije, koja se inače održavala u Domu Vojske Srbije – da ne kažem u „Domu JNA“ – iz poslednjeg reda javlja se oficir i zamera autoru što je, kolokvijalno rečeno, ocrnio Titovu Jugoslaviju. Dr Mišina nešto odgovara, ja se javljam za reč, u funkciji prevodioca šta je srpski – ili Titov? – oficir ՚teo da kaže: „Gospodin oficir vam zamera što je film previše srpski. A pravi Srbi, gospodine Mišina, mogli bi da vam zamere što je film previše jevrejski.“ Autor mi lakonski odgovara: „Ne brini(te) ništa!“ Izgleda da je razloga za brigu ipak bilo.

Autor je potpisnik Apela SPC za odbranu Svetih Srpskih Novomučenika Jasenovačkih

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top