PREGLED REFERATA (nastavak) Ukazujući na do sada nedovoljno poznate ili zanemarivane stavove Miroslava Krleže prof. dr Milo Lompar je u svom referatu „Krleža i Magnum Crimen“ jasno i dosledno je ukazao na činjenice koje pobijaju uvreženo mišljenje o Krleži kao neprijatelju i najvećem kritičaru hrvatskog klerikalizma. Pažljivo prateći njegov odnos prema monumentalnom delu Viktora Novaka „Magnum Crimen“(1), Lompar je u svom izlaganju razobličio Krležine dvojne standarde i pokušaje da zapravo relativizuje hrvatske zločine počinjene nad srpskim, jevrejskim i ostalim stanovništvom. Podsećajući da su još u prvom izdanju Magnum Crimen-a iz 1948. godine iz knjige uklonjena najmanje dva suštinski bitna poglavlja, a možda i više, Lompar je naveo mišljenje poznatog istoričara

Jasenovac je mesto najmasovnijeg genocida nad Srbima. Samo u Jasenovcu ubijeno je preko 900.000 ljudi od toga više od 700.000 Srba. Na tu temu Milan Zarić je snimio film “Prva trećina”, a u razgovoru za naš portal, Srbin.info, otkrio je zašto je to uradio. 1.Jasenovac je mesto najvećeg stradanja Srba o kom nikada nije napravljen nijedan film. Šta je bio Vaš motiv za snimanje filma Prva trećina? Jasenovac je samo jedno od najvećih mesta stradanja Srba, ali i drugih naroda i onih koji su od strane NDH režima smatrani kao inferiorni. Mislim da postoje oko 80 stratišta gde su ljudi ubijani. Mnogobrojni logori i jame. Neka mesta nam još uvek

Međunarodni sud pravde u Hagu može da sudi za genocid samo na osnovu Konvencije o genocidu koja je doneta nakon Drugog svetskog rata, dakle nakon Jasenovca i nakon NDH. Konvencija ne može da se primenjuje retroaktivno, kaže za „Politiku” profesor međunarodnog prava Tibor Varadi, komentarišući jučerašnji zahtev Srpske  narodne partije Nenada Popovića za hitno pokretanje tužbe pred međunarodnim i domaćim pravosuđem za genocid protiv Hrvatske kao „nesporne naslednice NDH i najmlađe članice EU”. „Malo je i sramota da se sa ljudskim patnjama igra, ali to nije put pravde jer takva tužba nije moguća. Konvencija je doneta 1948. godine, ali je stupila na snagu januara 1951. godine, pošto ju je ratifikovao