Иако је тема логора у Јасеновцу доста истражена, још има нових сазнања и истина до којих се долази и о којима јавност треба да зна, поручио је аутор књиге сценарија за филм о Јасеновцу “Јасеновац – творница ужаса” Радован Пиљак. Пиљак је прије почетка промоције ове књиге у Бањалуци рекао да се лично увјерио да је јавност врло мало обавијештена о злочинима у Јасеновцу. – Иако се годинама бавим истраживањем ове теме, и даље наилазим на нове податке – рекао је Пиљак новинарима. Он је истакао да му је то био главни мотив за писање књиге сценарија, у којој је покушао сублимирати оно најрепрезентативније, како би млађим генерацијама остала истина, која

Сценарио за филм о Јасеновцу траже наши представници, са обје стране Дрине, па и наши интелектуалци које сам сусретао на конференцијама о Јасеновцу. Ипак, на писање сценарија ме понукао господин Бранко Лустиг, продуцент из Загреба, којег сам упознао на мало необичан начин, прво преко његовог интервјуа у новинама, а затим и лично. Ово је за “Независне” казао књижевник Радован Пиљак, који вечерас у 19 часова у Вијећници Културног центра Бански двор промовише књигу “Јасеновац, творница ужаса”. Ријеч је о сценарију за филм написаном, како аутор тврди, на приједлог продуцента култне “Шиндлерове листе” Бранка Лустига. Према ријечима Пиљка, након што се у Загребу састао са Лустигом и поклонио му књигу “Град

Јасеновац је био злочин геноцида, док је Блајбург био ратни злочин и злочин против хуманости, тако да се ти злочини не могу упоређивати – један је од закључака есеја др Иве Голдштајна “Хрватска и Југославија у процепу између тоталитаризма – 75. годишњица”. Голдштајн се у есеју осврнуо на актуелну појаву умањивања или чак комплетног негирања геноцидног карактера Јасеновца, тако што се покушава приказати као некакав радни камп за противнике тадашње НДХ, преноси “Слободна Далмација”. “Негирање и потискивање истине о Јасеновцу води рехабилитацији целог усташког покрета, што код већине хрватске јавности изазива нелагоду, а у цивилизованом свету и гађење према Хрватској”, оцењује Голдштајн, иначе амбасадор Хрватске у Паризу. Према њему, теорија

Јавну установу “Спомен-подручје Доња Градина” у Козарској Дубици данас је посјетило око 500 ученика из Основне школе “Петар Кочић” из Нове Тополе. Директор те јавне установе Тања Тулековић навела је да је око 500 ученика основне школе из Нове Тополе, од другог до петог разреда, у пратњи кустоса и учитеља обишло гробно поље “Храстови”. “Јако је важно да већ у том узрасту дјеца сазнају основне податке о стратишту у Доњој Градини и уопште о концентрационом логору Јасеновац”, изјавила је Тулековићева и додала да је током посјете за ученике одржан историјски час. Она је нагласила да је посебно важно да ђаци дођу у Доњу Градину и подсјетила да та јавна установа

ПРЕГЛЕД РЕФЕРАТА (наставак) Указујући на до сада недовољно познате или занемариване ставове Мирослава Крлеже проф. др Мило Ломпар је у свом реферату „Крлежа и Magnum Crimen“ јасно и доследно је указао на чињенице које побијају уврежено мишљење о Крлежи као непријатељу и највећем критичару хрватског клерикализма. Пажљиво пратећи његов однос према монументалном делу Виктора Новака „Magnum Crimen“(1), Ломпар је у свом излагању разобличио Крлежине двојне стандарде и покушаје да заправо релативизује хрватске злочине почињене над српским, јеврејским и осталим становништвом. Подсећајући да су још у првом издању Magnum Crimen-а из 1948. године из књиге уклоњена најмање два суштински битна поглавља, а можда и више, Ломпар је навео мишљење познатог историчара

Јасеновац је место најмасовнијег геноцида над Србима. Само у Јасеновцу убијено је преко 900.000 људи од тога више од 700.000 Срба. На ту тему Милан Зарић је снимио филм “Прва трећина”, а у разговору за наш портал, Србин.инфо, открио је зашто је то урадио. 1.Јасеновац је место највећег страдања Срба о ком никада није направљен ниједан филм. Шта је био Ваш мотив за снимање филма Прва трећина? Јасеновац је само једно од највећих места страдања Срба, али и других народа и оних који су од стране НДХ режима сматрани као инфериорни. Мислим да постоје око 80 стратишта где су људи убијани. Многобројни логори и јаме. Нека места нам још увек