Председник Владе Србије Александар Вучић изјавио је данас да се труди да се уздржи од тешких реакција, поводом одлуке хрватског суда да поништи пресуду из 1946. године загребачком надбискупу Алојзију Степинцу Председник Владе Србије Александар Вучић изјавио је данас да се труди да се уздржи од тешких реакција, поводом одлуке хрватског суда да поништи пресуду из 1946. године загребачком надбискупу Алојзију Степинцу, напомињући да су га више погодиле изјаве и коментари релативизовања из дела јавности у Србији. Одговарајући, у Панчеву, на питање новинара о одлуци хрватског суда о Степинцу, Вучић је рекао да су и у оно време постојале контроверзе зашто тај човек није осуђен на смртну казну. Не заборавите

Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта истиче да је историја о Алојзију Степинцу јасно рекла да је злочинац и да сноси огромну одговорност за почињени геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, те да се данашњим поништавањем пресуде Степинцу шаље порука о томе да је Независна Држава Хрватска /НДХ/ била истинска воља хрватског народа. „Због неспремности хрватског народа да јасно осуди геноцид над Србима у злогласној НДХ и активну улогу Степинца у припреми, спровођењу и оправдању геноцида, не постоји никаква могућност успостављања међусобног повјерења и помирења између Срба и Хрвата“, поручио је Линта у саопштењу. Он је подсјетио да је Степинац активно учествовао у стварању НДХ, да се заклео на

Загребачки Жупанијски суд поништио је пресуду кардиналу Алојзију Степинцу из 1946. године, којом је оптужен за сарадњу са усташким режимом. Суд је пресудио да се поништава цијела пресуда Степинцу, по којој је био проглашен кривим за сарадњу са италијанским и њемачким окупатором и усташким режимом у НДХ, за насилно католичење православаца, за помагање усташком режиму, али и непријатељску пропаганду након рата. Степинац је тада осуђен на 16 година затвора и присилног рада, те на петогодишњи губитак политичких и грађанских права, а ревизију поступка затражио је његов рођак. Поништењу пресуде, осим Степинчевог рођака, присуствовали су историчар Јосип Јурчевић и Владимир Шекс, један од аутора одредбе Закона о кривичном поступку према којој

У петак у Жупанијском суду у Загребу одлука о ревизији суђења загребачком надбискупу из времена НДХ. Отпочела је рад и мешовита комисија Католичке цркве и Српске православне цркве Судија Иван Турудић са Жупанијског суда у Загребу, онај исти који је осудио бившег премијера Иву Санадера, у петак ће одлучивати о ревизији суђења кардиналу Алојзију Степинцу. Затражила је то његова породица, а захтев је поднео Борис Степинац управо у време када је почела са радом мешовита комисија Католичке цркве и Српске православне цркве. Задатак комисије је да размотри документе и утврди историјске околности у којима је деловао Степинац. Папа Фрања је пролонгирао проглашење хрватског кардинала за свеца, а сигурно је да

Прва лекција: О изворима С времена на време у српским медијима заподене се прича о страдању српског народа у ратовима вођеним током 20. века. У том контексту највише се помиње концентрациони логор Јасеновац из времена Независне Државе Хрватске 1941-1945. и при томе се број страдалих намеће као нешто најважније у тој теми. Обично се тада јављају они који мало тога знају јер готово ништа о томе нису прочитали већ су своја „сазнања“ стекли слушањем других себи равних по знању! Због таквих штетних свезналица, у суштини штеточина, требало би да се подсетимо неколико важних ситница које ће допринети појашњењу, поред осталог, и проблема броја жртава на јасеновачким стратиштима. Неколицина некадашњих логораша

Жупанијски суд у Загребу у петак ће одлучивати о ревизији суђења хрватском кардинала Алојзију Степинцу који је 1946. осуђен на 16 година затвора и присилног рада, као и на петогодишњи губитак политичких и грађанских права Жупанијски суд у Загребу у петак ће одлучивати о ревизији суђења хрватском кардинала Алојзију Степинцу који је 1946. осуђен на 16 година затвора и присилног рада, као и на петогодишњи губитак политичких и грађанских права, објавили су данас хрватски медији. „Ванрасправно веће може да усвоји захтев и донесе одлуку која се доставља странкама, а у петак ће се знати јесу ли за то остварени услови или не „, рекао је привремени портпарол суда Ратко Шћекић,

Од када су у јануару, у Јавној установи Спомен-подручје „Доња Градина“ покренули иницијативу за прикупљање фотографија становништва Козаре и Поткозарја, страдалог у Другом свјетском рату у концентрационом логору Јасеновац, на ту адресу пристигло је стотине фотографија. Потомци бивших логораша у Доњу Градину послали су и стотине дописница и бројних предмета, који свједоче о звјерским злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима под окриљем злогласне Незавине Државе Хрватске. Бањалучанин Никола Гојковић, родом из Подградаца, под Козаром, никада није упознао оца. Прије његовог рођења, оца су му убиле усташе у злогласном логору Јасеновац, а побијена му је и скоро цијела породица. Каже, наша дужност је сачувати сјећања на жртве јасеновачке голготе. „Остајемо ми

Одјеци првог сусрета мешовите комисије СПЦ и Католичке цркве Могућност проглашења Алојзија Степинца за свеца изазива већ дужи период опречна реаговања на простору бивше Југославије. Док у Хрватској тај чин сматрају логичним финалем живота Степинца, које произилази из рада и дела кардинала, дотле у Србији таква могућност наилази на сасвим оправдано негодовање услед спорне улоге Степинца током Другог светског рата, манифестоване пре свега кроз блискост са усташким режимом Анте Павелића. У циљу спречавања канонизације, што би изазвало додатно удаљавање католика и православних на Балкану (поготово Срба и Хрвата), Патријарх српски Иринеј затражио је од папе Фрање да још једном размотри улогу кардинала Степинца у Другом светском рату, после чега је