arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Историчари Радмила Радић и Милан Кољанин: Степинац никада није доводио у питање лојалност усташама и НДХ

Радмила Радић из Института за новију историју Србије и Милан Кољанин из Института за савремену историју, оценили су гостујући у Новом дану телевизије Н1, да би католичко-правословна комисија која ће у Ватикану расправљати о кардиналу Алојзију Степинцу, требало да допринесе дијалогу и рашчишћавању тамних страна историје. Алојзије Степинац, загребачки надбискуп и кардинал, без дилеме једна је од нај контраверзнијих личности југословенске историје. За једне је злочинац и колаборациониста ушташког режима, за друге је неко ко је поставио темеље Хрватске државе и неко ко је одиграо значајну улогу у заштити Срба и Јевреја од злочина. Католичка црква га је 1998. године прогласила блажеником. И када је деловало 2014. да ће постати

Алозије Степинац - духовни вођа антисрпства youtube.com/Tuturutu

„Степинац је главни камен спотицања СПЦ и католика“

Хрватски кардинал Алојзије Степинац био је тема за расправе Београда и Загреба, а сада стиже и на дневни ред у Риму. У италијанској престоници ће у уторак и среду бити одржан први састанак мешовите католичко-православне комисије на којем ће се расправљати о начину и дужини рада Комисије која би, како је раније договорено у Ватикану, требало да изађе са мишљењем о кардиналу Алојзију Степинцу и његовој улози током Другог светског рата. Од тог мишљења, наиме, зависи да ли ће Степинац, кога Срби сматрају злочинцем, а који је већ проглашен блаженим, бити и канонизован. Иако нема званичне потврде одржавања овог састанка, хрватски и српски медији пишу да ће он бити одржан 12.

Прјекција филма о страдању ливањских Срба 1941. године

У новосадској галерији Зрно одржана прјекција филма о страдању ливањских Срба 1941. године

Као што је било најављено, у Клубу и галерији „Зрно“ у Новом Саду,у организацији Подружнице Нови Сад нашег удружења, у сарадњи са Клубом и галеријом „Зрно“ и уз подршку Завичајног удружења Ливњана и Граховљана, као увертира у обиљежавање 75-тогодишњице од страдања нашег народа у Ливну и околини почетком Другог свјетског рата, уприличена је пројекција документарног филма о тим страдањима, а у форми свједочанстава жртава и описа пута који је прошао господин Будо Симоновић при прикупљању података за књигу „Огњена Марија ливањска“. Затим је, по плану, покренута дискусија на тему неопходности гајења културе памћења. Клуб је са око 45 душа био попуњен до свог капацитета за овакве прилике. Скуп је на

Степинац са усташама и фашистима

СПЦ и Римокатоличка црква разговараће у Риму о Алојзију Степинцу

ПРВИ састанак мешовите комисије Српске православне цркве (СПЦ) и Католичке цркве о улози хрватског кардинала Алојзија Степинца током Другог светског рата биће одржан 12. јула у Риму, преносе данас медији. Састанак ће бити одржан на иницијативу папе Фрање, који Степинца не жели да прогласи свецем док се не испитају наводи СПЦ која се противи томе. СПЦ ће у Риму, како преносе медији, представљати загребачки митрополит Порфирије, црногорски митрополит Амфилохије, епископи Јован и Иринеј, као и професор Дарко Танасковић, док ће у име католичке цркве бити хрватски кардинал Јосип Бозанић, бискупи Ратко Перић, Антун Шковичевић, те историчари Марио Јарек и Јуре Кришто. Француски свештеник Бернард Ардир координираће радом комисије, док спор

Чедомир Антић

Релативизација постнацификације

Поводом текста „Холокауст се и у Београду дешавао пред очима других”, „Политика”, 6. јула Обрадовао ме је одговор г. Писарија. Помислио сам да ће недавни текст остати без одговора, а јасно је да је јавна полемика важан сегмент посла који су његов колега и он започели. Забринула ме је, међутим, релативизација реченог у интервјуу који је раније дао и тако допринео да напишем текст „Постнацификација Србије”. У том тексту јасно је назначено да се не бавим изложбом, већ да разматрам јавно изречене ставове аутора. Учинио сам то управо због једне релативизације. Колико сам разабрао из изјаве коју су г. Писари и његов колега дали, постоји више нивоа учешћа у Холокаусту

Најава: Парастоси поводом 75 година од масовних злочина над Ливањским Србима

Лета 1941. године, наши рођаци и сународници изгубили су живот на најстрашнији начин. Од јуна до почетка августа, а највише уочи и на дан Огњене Марије, у крашким јамама Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице.., у рупама из којих се вадио песак код села Пролог, челебићкој школи,на ливади Трновац, у шуми Копривници, код Куперешких врата и на Боровој глави, у Засеновићима код Бугојна и другим стратиштима усташе су убиле више од 1600 Срба из насеља Ливањског поља, од тек рођених – до старих и немоћних. Сећање на жртве траје и преноси се генерацијама. Удружење Огњена Марија Ливањска и Парохија лијевањска и ове године ће одржати заједничко молитвено сећање на невине жртве,

Две цркве лицем у лице о Степинцу

У Риму у уторак почиње рад комисије СПЦ и Католичке цркве о улози хрватског кардинала у Другом светском рату. Мешовита комисија формирана на иницијативу папе Фрање, који жели да се рашчисте историјске недоумице ЗАГРЕБ- ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ ПРВИ састанак мешовите комисије Католичке цркве и Српске православне цркве која ће расправљати о Алојзију Степинцу одржаће се уторак у Ватикану. Засада се не зна какав је дневни ред и о чему ће се расправљати на дводневном сусрету, али је потврђено да ће у Рим стићи високи представници две цркве. Католичку цркву представљаће кардинал Јосип Бозанић, а у комисији су још и мостарски бискуп Ратко Перић, пожешки бискуп Антун Шкворчевић, те историчари

Фото: СРНА

Парастос убијеним Србима Ливањског поља 23. јула у Београду

У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 23. јула, биће служен парастос за 1.600 Срба који су мучки убијени на православни празник Огњену Mарију 30. јула 1941. године у Ливну, саопштено је из Удружења „Огњена Марија Ливањска“. Помен страдалима биће служен у недјељу, 24. јула, у Цркви Светих Кирила и Методија у Новом Саду, а 25. јула у Цркви Светог Јована Богослова у Бањалуци. На сам дан страдања, у понедјељак, 30. јула, помен ће бити служен у Спомен-капели Свете великомученице Марине у Ливну, а 3. августа на гробљу у Челебићу. Од јуна до почетка августа, а највише уочи и на празник Огњене Марије 1941. године усташе су побиле више

Немачки војници стрељају омладинце у логору Сајмиште (Фото Википедија)

​Холокауст се и у Београду дешавао пред очима других

Поводом текста Чедомира Антића „Постнацификација Србије“ У октобру 1941. мушки Јевреји су радили на рашчишћавању улица Београда, на истовару робе на пристаништу, на поправљању канализације и слично. Гледали су како суграђани иду на посао, док су они из свог били избачени; како шетају и седе по кафанама, док је њима било забрањено; како се возе трамвајима, док они нису смели да се попну на њих. Гледали су како се враћају својим кућама, док су они морали да се врате сваке вечери у немачки логор на Аутокоманди, под пратњом немачких или колаборационистичких стражара. У логору су слушали како навијачи навијају за свој фудбалски клуб на оближњем стадиону, гледали су како се

Страдање Срба, Свирепо убиств 49 Срба у Кравици код Братунца

У Београду конференција о страдању Срба у Сребреници

Музеј жртава геноцида данас ће организовати конференцију „Страдање Срба сребреничког краја у 20. вијеку“ на којој ће учествовати бројни познаваоци догађаја у и око Сребренице у јулу 1995. године и експерти који се шире баве српским страдањем у 20. вијеку. „На конференцији ће бити дат посебан осврт на политичку инструментализацију недовољно истражених чињеница о ратном злочину који се догодио у јулу 1995. године, а којој је, између осталог, циљ прећуткивање неспорног страдања припадника друге, у овом случају српске стране“, најављено је из Музеја жртава геноцида. Учесници конференције у београдском Медија центру ће изнијети податке о српском страдању у рату у БиХ од 1992. до 1995. године. Током, конференције ће бити

Оригиналан снимак бацања у јаму начињен крајем јула или почетком августа 1941. wikipedia.org

Ново застрашивање Срба у Федерацији БиХ

Српско национално друштво „Пребиловци“ упозорило је да непознате особе девастирају простор око православног Храма Васкрсења у Пребиловцима и уништавају природну околину овог села у Федерацији БиХ, с намером да застраше и угрозе српске повратнике. Непозната особа је у петак багером-гусеничаром почела да прокопава пут на узвишењу изнад Храма Васкрсења у коме су похрањене кости Срба над којима су усташе у Другом светском рату извршиле погром, наводе у том друштву. Багером је прекопан и пашњак на око километар удаљености од села Пребиловци, и то без најаве и било каквог обавештавања Месне заједнице и мештана села, преносе бањалучки медији. – Пошто се овакви насртају дешавају у континуитету, оправдано се бојимо да је реч о срачунатој претњи за безбедност Пребиловаца, претњи по Храм Васкрсења, који је многима у околини трн

Служењем парастоса код спомен-крста на Мраковици почело је обиљежавање 74 године од Битке на Козари у организацији влада Републике Српске и Србије.

Почело обиљежавање 74 године од Битке на Козари

Служењем парастоса код спомен-крста на Мраковици почело је обиљежавање 74 године од Битке на Козари у организацији влада Републике Српске и Србије. Парастосу присуствују делегација Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске Стево Мирјанић, савјетник предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Велимир Сакан и представници амбасада Србије и Кине. На Козари су се окупили представници поткозарских општина и градова, борачких и организација породица погинулих бораца, СУБНОР-а Републике Српске и Србије, удружења која баштине антифашизам, те бројни грађани. Парастосу је претходио пријем званица у вили „Мраковица“, а слиједе полагање вијенаца код централног спомен-обиљежја, обраћање званичника и

Козара Фото: РТРС

Обиљежавање 74 године од Битке на Козари

Владе Републике Српске и Србије ће 03. 07. 2016. године заједнички на Мраковици организовати обиљежавање 74 године од Битке на Козари. Свечаности ће присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић и министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Лејла Решић. Савановић, који је и предсједник Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, рекао је раније да је Козара симбол страдања и партизанског отпора. На Козари је од 10. јуна до 15. јула 1942. године страдало 10.000 бораца и 40.000 цивила. Према програму обиљежавања 74 године од Битке на Козари, пријем званица предвиђен је у 9.00 часова у вили „Мраковица“, парастос код спомен-крста у 10.00 часова, а полагање

Застрашивање Срба у Пребиловцима

БЕОГРАД, 2. ЈУЛА /СРНА/ – Српско национално друштво „Пребиловци“ упозорило је да непознате особе давастирају простор око православног Храма Васкрсења у Пребиловцима и уништавају природну околину овог села у Федерацији БиХ, с намјером да застраше и угрозе српске повратнике. Непозната особа јуче је багером гусјеничарем почела да прокопава пут на узвишењу изнад Храма Васкрсења у коме су похрањене кости недужних убијених Срба над којима су усташе у Другом свјетском рату извршиле погром. Багером је прекопан и пашњачки простор на око километар удаљеност од села Пребиловци и то без најаве и било каквог обавјештавања Мјесне заједнице и мјештана села. „Пошто се овакви насртају дешавају у континуитету, оправдано се бојимо да је

Из Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина" позвали су грађане који посједују фотографије страдалих, предмете или дописне карте из логора Јасеновац, да се јаве овој установи у којој су од ове године обезбијеђени сви технички услови за прикупљање и чување грађе која ће бити кориштена у будућој сталној поставци Меморијалног музеја

Обезбијеђени услови за чување и прикупљање музејске грађе

Из Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина“ позвали су грађане који посједују фотографије страдалих, предмете или дописне карте из логора Јасеновац, да се јаве овој установи у којој су од ове године обезбијеђени сви технички услови за прикупљање и чување грађе која ће бити кориштена у будућој сталној поставци Меморијалног музеја. Директор ове јавне установе Tања Tулековић у изјави Срни подсјетила је да је ова установа у јануару покренула иницијативу којом из свих општина Козаре и Поткозарја тражи старе фотографије становништва страдалог у Другом свјетском рату, које свједоче о страдању у логору Јасеновац. „Инцијатива још траје и позивам све грађане да нам се јаве на број телефона 052 446 030, јер знам

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.