Zna se da se u Jasenovcu dogodio genocid

Datum objave: sreda, 13 jula, 2016
Objavljeno u Jasenovac
Veličina slova: A- A+

Hrvati to dobro znaju, ali je tendencija hrvatske istoriografije da minimizuje ili da skloni podatke o ustaškim nedelima – kaže Gideon Grajf, ekspert za holokaust iz Tel Aviva Gideon Grajf

Gideon Grajf i Emir Kusturica (Foto: K. Tripković)
Gideon Grajf i Emir Kusturica
(Foto: K. Tripković)

Andrićgrad – „Nikada u životu nisam planirao da budem istoričar holokausta i da 365 dana proučavam gasne komore i načine umiranja. Nisam tako zamišljao život, ali prihvatio sam taj posao kao svoju misiju” – kaže u razgovoru za „Politiku” prof. dr Gideon Grajf, glavni istoričar na Institutu za holokaust Šem Olam u Izraelu i za obrazovne projekte o holokaustu u Majamiju, inače ekspert za Aušvic.

Profesor Grajf je prvi put posetio Beograd, a potom i Andrićgrad gde je zajedno sa istoričarima iz sveta ovih dana održao više predavanja o holokaustu. Ukazao je da je evidentno da je danas najvažnije dobiti rat protiv revizionizma, jer smo svedoci da se vodi intenzivan rat sećanja.

Grajf je predstavio svoju knjigu „Plakali smo bez suza”, i razgovarao sa rediteljem Emirom Kusturicom, izrazivši spremnost da napiše tekstove za izložbu o Jasenovcu, planiranu za januar 2017. godine u Njujorku.

– Sve je počelo od sastanka sa ambasadorom Srbije u Izraelu Milutinom Stanojevićem i mogao bih da kažem da je on sada moj veliki prijatelj, a potom je usledio poziv ambasadora dr Ljiljane Nikšić iz Beograda za učešće na majskoj Konferenciji srpske akademske dijaspore o Jasenovcu u Njujorku, u organizaciji Instituta za Jasenovac, gde sam izabran za člana Saveta. Nastojaću da u Tel Avivu ugostimo izložbu o Jasenovcu, a u Višegrad ćemo dovesti najbolje predavače iz sveta i napraviti biser edukativnog programa o holokaustu – ističe profesor.

Profesor je ukazao da su eksperti utvrdili da je od ukupnog broja svih logora isključivo šest bilo za „monstruozno, sistematsko, masovno istrebljenje”: Aušvic – Birkenau, Treblinka, Majdanek, Sobibor, Belzec, Helmno. A da toj listi, kaže Grajf, treba dodati i Mali Trostinec kod Minska i Jasenovac koji zaokuplja njegovu pažnju zbog atipičnog monstruoznog načina ubijanja žrtava u NDH, koja su karakterisala čak i oruđa specijalno sačinjena za masakr Srba.

– Jasenovac, nažalost, spada u gorenavedenih osam najozloglašenijih fabrika smrti, s tom razlikom da su u njima logoraši gušeni masovno u gasnim komorama, a u Jasenovcu je, pored masovnog, postojao i taj ličan odnos prema žrtvi, jer su likvidacije vršene ručno – kaže Grajf.

U Jasenovcu su ustaše koristile „srbosjek” – poseban polukružan nož koji je bio pričvršćen za zglob ruke, a „lobotomiju” su izvršavali brutalnim udarcem malja u glavu čime bi se izazvalo pucanje lobanje i rasprskavanje mozga, i u Kozarskoj Dubici spomenikom je obeleženo mesto žrtve ove vrste torture. Poznato je da su u Jasenovcu postojali i kazani za kuvanje ljudskih tela i „peći za pečenje cigle i zatvorenika”. Decu su u Jasenovcu pokrštavali i prevaspitali u „ustaškom duhu”, a neka od preživele dece nikada nisu saznala istinu o svom poreklu i veri.

Grajf naglašava da narodi koji se ne bore za istinu doživljavaju tzv. drugu viktimizaciju.

– Tendencija hrvatske istoriografije da minimizuje ili da skloni podatke o ustaškim nedelima podseća na ustaljene pokušaje da se eliminiše sve što podseća na okrutnost koju su činili nacisti. Nikada ne treba ulaziti u direktan sukob sa drugom stranom koja pravi falsifikat istorije. Ako znate da je danas nedelja, da li biste uopšte ulazili u diskusiju sa osobom koja tvrdi da je danas sreda? Drugo, poricanje genocida nad Srbima u Jasenovcu nije svrsishodno, zato što se zna da se to dogodilo. I Hrvati to dobro znaju, inače ne bi ulagali toliki napor da pričaju svoju priču. Mi u Izraelu štampamo knjige, snimamo filmove i vičemo dovoljno glasno da nas svi čuju. Obični ljudi znaju za holokaust zahvaljujući tom metodu, jer je i ćutanje o zločinu zločin. I naravno, kad imamo osam instituta za holokaust i memorijalne centre širom sveta, zato i imamo rezultate – objašnjava Grajf.

Prema njegovim rečima, dokumentacija o Jasenovcu u Jad Vašemu nije dovoljna, uz zapažanje da je samo nekoliko logora imalo „sreću” da je veliki broj istraživača iskazao interesovanje da ih proučava.

– Treba istaći i da pritisak da se izgrade memorijalni centri holokausta u Izraelu nije došao od Vlade nego od preživelih logoraša i od naroda. Neki od preživelih postali su članovi parlamenta, pa su unutar sistema iskoristili političku moć da to urade – navodi Grajf.

U tom smislu, u Višegradu je na predavanju dr Grajfa, predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu Dragan Stanojević upoznao prisutne sa tekstom Deklaracije o zaštiti kulture sećanja na srpske žrtve. Njom se pruža podrška Vladi RS u naporima da se zaštiti nacionalni interes kroz čuvanje sećanja na srpske žrtve u međunarodnoj zajednici. Stanojević je predložio uvođenje nacionalnog Dana sećanja na srpske žrtve u svim ratovima i uspostavljanje Memorijalnog centra srpskim žrtvama svih ratova, u Beogradu, a koji bi bio povezan sa muzejima mira širom sveta, a pre svega sa Jad Vašemom i Memorijalnim muzejom Holokausta u Vašingtonu.

Na pitanje kako jedan narod, koji je u medijima godinama prikazivan kao zločinac, može da se izbori protiv predrasuda i ukaže svetu da je i sam bio žrtva, Grajf kaže: „To mora da bude misija, uz regrutaciju najboljih među vama, ozbiljnih boraca za istinu koji ne odustaju bez obzira na sve okolnosti”.

Profesor navodi da je njegov najveći uspeh što je 1991. uspostavio saradnju Jad Vašema i Aušvica, što je dovelo do edukacije istoričara i podizanja kapaciteta Poljaka da se izbore za istinu o žrtvama. Autor je i izložbe u Jad Vašemu povodom 50. godina suđenja nacisti Adolfu Ajhmanu. Prvi je istoričar koji se sreo i intervjuisao 31 preživelog „zonderkomandosa” – jevrejske logoraše kojima su nacisti dali zaduženje da čiste gasne komore nakon kremiranja. Jedan od njih je vadio zlatne zube logorašima i za dan je izmerio 50 kilograma zlata! Pojedini od njih preživeli su pukom srećom.

Grajfova knjiga „Plakali smo bez suza” o „zonderkomandosima” inspirisala je Lasla Nemeša za film „Šaulov sin”, ovenčan Oskarom ove godine. Kod nas je ova knjiga bila predložak za dramu „Nebeski odred”, Aleksandra Obrenovića i Đorđa Lebovića, a istoimenu predstavu režirao je Marko Manojlović u Somborskom pozorištu.

Autor: Mirjana Sretenović

Izvor: Politika

 

Vezane vijesti:

Pakao holokausta na izložbi u Njujorku

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top