arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Угашена огњишта

Угашена огњишта

6. фебруар 2017.

Десетогодишњицa постојања завичајног портала Пребиловци – село на интернету обиљeжена је електронском књигом ”Угашена огњишта”. Књига представља допринос култури сјећања o страдању народа у Пребиловцима 1941. године. Е-book појавила се о Савиндану 2017. године. У свјетским релацијама дубинa и ширинa злочина у овом селу могуће је упоредити једино са страдањем чешког села Лидице.  У Пребиловцима, многољудном селу, на почетку Другог свјетског рата, из чак 61 породицe нико није преживио. Из тих фамилија ликвидирано је 227 чељади – за херцеговачке прилике читаво једно село. Приређивачи ”Угашених огњишта” користили су аутентичне изјаве преживјелих Пребиловчана које су дате послије Другог свјетског рата Државној комисији за утврђивање злочина као и друге архивске изворе, поменик жртава Српске православне цркве и

Јасеновац

Зашто су потомци жртава незадовољни поставком јасеновачког музеја

6. фебруар 2017.

Међународна алијанса за сећање на Холокауст која окупља више од 30 земаља, позвала је крајем прошле године Хрватску да иновира поставку у јасеновачком музеју, да је употпуни информацијама о историјском контексту и о одговорнима за злочин у на том стратишту током Другог светског рата. Сталну поставку у јасеновачком музеју критикују предстваници Рома, Јевреја и Срба још откако је постављена 2006. године. На месту на којем је некад био концентрациони логор Јасеновац нема никаквих трагова, јер су их на крају рата усташе уништиле. Осим споменика Камени цвет, ту је и Музеј, место где би посетиоци могли да се упознају са свим ужасима који су се ту догодили. Управо се то оспорава

Код Спомен-костурнице у Дракулићу служен је парастос за 2.300 Срба које су у само једном дану прије 75 година поклале усташе у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац.

Парастос за 2.300 Срба које су поклале усташе

5. фебруар 2017.

Код Спомен-костурнице у Дракулићу служен је парастос за 2.300 Срба које су у само једном дану прије 75 година поклале усташе у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Служењу парастоса присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, министар правде Српске Антон Касиповић, српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, делегација Народне скупштине Републике Српске, градоначелник Бањалуке Игор Радојичић. Парастосу, након којег ће бити положени вијенци на Спомен-костурницу и одржани пригодни говори, присуствују и представници невладиних организација проистеклих из одбрамбеног отаџбиниског рата, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, потомци жртава овог усташког покоља и бројни грађани Бањалуке. Претходно је у

Милан Милаковић (Фото: facebook)

Милаковић: Дан усташког покоља у Дракулићу прогласити Даном жалости

5. фебруар 2017.

Потпредсједник Скупштине Града Бањалука Милан Милаковић поднијеће идуће седмице градском парламенту иницијативу да се даном жалости на подручју града прогласи 7. фебруар, дан када су 1942. године усташе поклале око 2.300 Срба, међу којима 551 дијете, у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. “Иницијативу предлажемо имајући у виду да тог дана грађани Бањалуке треба да изразе почаст свим жртвама овог покоља, који се не смије заборавити”, изјавио је Срни Милаковић, који је данас пристуствовао парастосу у бањалучком насељу Дракулић, гдје се обиљежава 75 година од усташког покоља. Сваке прве недјеље у фебруару служи се парастос и заупокојена литургија у храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу, а први

Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу јутрос је почело обиљежавање 75 година од усташког покоља Срба у том бањалучком насељу, као и у оближњим мјестима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац.

У Дракулићу почело обиљежавање 75 година од усташког покоља

5. фебруар 2017.

Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу јутрос је почело обиљежавање 75 година од усташког покоља Срба у том бањалучком насељу, као и у оближњим мјестима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац.  Литургији присуствују директор републичког Секретаријата за вјере Драган Давидовић, представници града Бањалуке, потомци жртава овог усташког покоља и бројни грађани Бањалуке. Након литургије, код Спомен-костурнице у Дракулићу у 12.00 часова биће служен парастос за невино убијене, након чега ће бити положени вијенци и одржани пригодни говори. Усташе су у рано јутро 7. фебруара 1942. године извршиле покољ Срба у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је

Скулптуре Катарине Трипковић и цртежи Драгана Јеловца са изложбе „Јасеновац – право на незаборав” (Фото Н. Т.)

Шта су Италијани и Немци писали о логорима у НДХ

5. фебруар 2017.

У својој књизи „Југославија 1941” Италијан Салваторе Лои пише да је Србин био крив за један „огромно сраман злочин” – што се родио као Србин Ранка Шукунда, рођена Билић 1933, а преминула прошле године, са свега својих девет година била је заточеник логора Стара Градишка у НДХ. Њена старија сестра Анка имала је 18 када је убијена у Јасеновцу. Партизани су 1943. били надомак тога да ослободе логор у Старој Градишки и власти логора су се повлачиле. Ранку је тада узео један домобран и одвео својој кући. Тако је Ранка одрасла с амбивалентним осећањима. Са сетом и нежношћу сећала се Хрвата који су јој спасили живот и односили се према

strpci_1942.jpg

75 година од покоља у Штрпцима код Прњавора

5. фебруар 2017.

На данашњи дан, 7. фебруара 1942. године, навршава се тачно 75 година од усташког покоља Срба, углавном жена и дjеце у прњаворском селу Штрпци. Оваj злочин се догодио на исти дан када и наjвећи хрватски злочин у jедном дану у току Другог свjетског рата, односно злочин геноцида у бањалучким селима Дракулић, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац када jе усмрћени између 2.300 и 2.700 Срба, од чега 551 диjете. У спомен-храму Светог Јована Богослова у штрбачком засеоку Ганинци, данас jе служена заупокоjена литургиjа и помен за све невино пострадале у фебруару 1942. Догађаj коjи се збио приjе равно 75 година jе у народу нашег краjа изблиjедио, те jе ово jедан од начина да се молитвено

Данас парастос убијеним Србима у Дракулићу

5. фебруар 2017.

Служењем литургије и парастоса, те полагањем вијенаца на споменик у бањалучком насељу Дракулић данас ће бити обиљежено 75 година од усташког покоља над српским становништвом у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Обиљежавање почиње у 9.00 часова служењем Свете литургије у Спомен-храму Светог Великомученика Георгија у Дракулићу, речено је Срни у Српској православној црквеној општини Дракулић. У 12.00 часова код Спомен-костурнице у Дракулићу биће служен парастос за невино убијене, након чега ће бити положени вијенци и одржани пригодни говори. Усташе су у раним јутарњим часовима 7. фебруара 1942. извршиле покољ над српским становништвом у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима,

Парастос у Дракулићу, 01. фебруара 2015. Фото: Д. Борковић

Овдје управо анђели Божији плачу

4. фебруар 2017.

Бесjеда Оца Срђана Рољића на парастосу у Дракулићу Помаже Бог, драга браћо и сестре! Сабрали смо се на овом светом мjесту страдања. Свети владика Николаj о страдању православних Срба упечатљиво свjедочи: ”Питао ме jедан Рус, колико jе жртава дала Србиjа у прошлом рату. Једну четвртину свога становништва, одговорио сам. А колико то износи? питао jе он даље. То jе, рекох му, више него све становништво Албаниjе. Или то jе као кад би Италиjа или Француска жртвовале по 10 милиона, или Немачка преко 15 милиона, или рецимо кад би Америка изгубила 30 милиона, или Русиjа 40 милиона, или Индиjа 90 милиона, или Китаj 100 милиона. Тек тада jе таj добри брат

Дјечји логор у Стаклани, Сисак, 1942. Фото: ЈУСП Јасеновац

Страдала 721. 000 Срба, што је 80 одсто укупних губитака

4. фебруар 2017.

У Другом свjетском рату, на подручjу данашње БиХ, страдала jе 721.000 Срба, муслимани су имали 68.000 страдалих, а Хрвати 24.000. Посљедица свега jе радикална промjена демографске слике, наводи Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоjе Иванишевић. Приредила: Весна ШУРБАТ Током Другог свjетског рата, на подручjу данашње БиХ, од 904.000 страдалих – 721.000 су Срби, коjи су чинили готово 80 одсто укупних губитака, истиче историчар Миливоjе Иванишевић. Муслимански губици у БиХ износили су 68.000 лица, односно 7,5 одсто, а хрватски 24.000 или 2,7 одсто од укупних губитака БиХ. Страдала су и 11.024 Јевреjа. Иванишевић указуjе да jе разлог за прикривање српских губитака то што су показатељи првог

Владимри Божовић

Боримо се против заборава

2. фебруар 2017.

У целом свету 27. јануара обележен је дан сећања на Холокауст. Централна манифестација одржана је у Генералној скупштини Уједињених нација, док је једна од пратећих манифестација била изложба поводом 75 година од оснивања злогласног логора Јасеновац, која је отворена у граду Хобокен у америчкој држави Њу Џерзи. Делегацију Србије у Генералној скупштини УН предводио је Владимир Божовић, саветник и специјални изасланик председника Владе Србије Александра Вућића. Божовић је разговорао и са Генералним скретаром Уједињених нација Антониом Гутересом и замолио га да следеће године Република Србија учествује у обележавања дана Холокауста и у самој згради УН, пратећим програмом и изложбом. Како је истакао, посебно га је импресионирала порука овогодишњег главног говорника,

Др Дарио Видојковић

Др Дарио Видојковић: Шта са геноцидом над Србима?

1. фебруар 2017.

РЕГЕНЗБУРГ – Прошле године, 19. августа 2016. навршило се тачно 75 година откако је у Јасеновцу, у ондашњој Независној Држави Хрватској успостављен усташки концентрациони логор, који ће се претворити у један од највећих логора смрти у Европи, у коме је на стотине хиљада Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома, у најгорим мукама, скончало животе. Јасеновац је био само највећи од мноштва стратишта где су извршени масовни злочини усташа током НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима. Ритуално и архаично су убијани још и у Госпићу, на Пагу, у Лоборграду, Јастребарску, Книну, Сребреници, као и на многим другим местима, бацани су у јаме, широм територије на којој је извикана фашистичка НДХ, Хитлеров

Фотографије Вукице Микаче на „Зиду сећања” (Фото: В. Микача)

Фотографије Вукице Микаче посвећене холокаусту

1. фебруар 2017.

На импозантној изложби која је отворена у Хобокену у САД, посвећеној холокаусту, на Зиду сећања, радови су Вукице Микаче, уметничког фотографа. – Први пут у уметничкој каријери учествујем на овако монументалном подухвату и то у САД, што је сан сваког уметника – каже Микача за „Политику”. – Први пут сам се позабавила темом холокауста, на позив др Грајфа са израелског Института за холокауст, и иницијатора др Љиљане Никшић која ми је месецима показивала документарне фотографије из логора са језивим мучењима, како би утонула у тему. Познат ми је Аушвиц, Дахау, али нешто најгнусније што сам видела јесте Јасеновац са невиђеним методама мучења. Месецима нисам спавала од призора деце скелета, прободених

Јелена Радојичић и Гојко Рончевић преживели логораши (Фото: Н.Т.)

Чорбуљак од покошене траве

1. фебруар 2017.

На конференцији о Јасеновцу држаној као пратећем догађају изложбе посвећене страдањима у НДХ говорили су преживели који су као деца одведени у дечји логор Јастребарско Од нашег специјалног извештача Хобокен, Њу Џерси – На конференцији о Јасеновцу, одржаној у градићу Хобокену, у држави Њу Џерси, говорио је Гојко Рончевић који је као седмогодишњак био три месецa у дечјем логору Јастребарско 1942. године. Рончевић је рођен у селу Трстеница, 40 километара јужно од Загреба, у етнички чистом српском селу, као и већина села на Кордуну, са око 900 становника. Усташе су му убиле оца, мајку, сестру и два брата. – Усташка НДХ ставила је ван закона, без икаквих грађанских права Србе,

Злочин на Вијачком лугу у Прњавору 1. фебруара 1942. године

1. фебруар 2017.

Пише: Боjан Милиjашевић Усташе су 31. jануара 1942. године са имања локалног газде Михаила Хартмана одвели скупину Срба у прњаворски затвор одакле су их дан касниjе повезане жицом 2 по 2 повели у правцу Дервенте и стриjељали у Виjачком лугу 300 метара од кућа породица Шикарац. Срби из Лужана коjе су похватани на Хартмановом имању су се налазили у заштити код газде Михаила и неко вриjеме становали код њега а заузврат су израбљивани радећи на пилани и циглани без плате и хране. Остали Срби коjи су похватани тада били су из села Штрпци, а таj дан су дошли код Хартмана преузети одређен броj цриjепа за Раjка Брковића коjи jе организиовао

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА