Стратишта НДХ Архиве - Страница 236 од 355 - Јадовно 1941.

Још мало о разговорима о надбискупу Алојзију Степинцу

9. фебруар 2017.

Представници Римокатоличке и Српске православне цркве воде дијалог о надбискупу загребачком Алојзију Степинцу, који је својевремено иницирао папа Франческо. У хрватској јавности много више се зна о тим разговорима. Смернице о нивоу информисања, по свему судећи, диктирају Каптол и Glas koncila. Истовремено, у српским медијима, речено благим квалификацијама, влада конфузија у навођењу чињеница битним за сам процес. Тешко је казати шта је главни разлог томе. Могуће је правдати и тврдњу да део кривице сносе српски архијереји због своје затворености и још понечег. Добрим познаваоцима тих разговора и упућеним у савремене српско-храватске политичке прилике знано је да је у Загребу пре пет-шест месеци на једном састанку за одабрану политичку и дипломатску

СПЦ спремила доказе да је Степинац подржавао геноцид

8. фебруар 2017.

Српска православна црква /СПЦ/ ће на сједници српско-хрватске црквене Мјешовите комисије 13. и 14. фебруара у Новом Саду представити доказе да је католички надбискуп Алојзије Степинац активно учествовао у стварању Независне Државе Хрватске /НДХ/ и њеној геноцидној политици. Трећа сједница Мјешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције биће посвећена питањима да ли је Степинац подржавао политику НДХ и какав је био његов однос према српском народу, пишу „Вечерње новости“. Чланови комисије, која је формирана на иницијативу папе Фрање, засједаће у новосадском Владичанском двору Бачке епархије, како би укрстила историјске аргументе и расвијетлила улогу и одговорност Степинца за злочине НДХ током Другог свјетског рата. Делегација СПЦ је, како је рекао саговорник

Јован Мирковић: Преувеличавањем злочина на једном месту релативизује се геноцид у целој НДХ

7. фебруар 2017.

Напомена редакције портала Јадовно 1941.: Овај интервју урађен пре више од четири године (септембра 2012) , поново објављујемо да би читаоци могли сагледати шта се у том периоду променило у нашем односу према култури сећања – заборава. Недавна изjава римокатоличког свештеника и хрватског историчара Стjепана Разума да у концентрационом логору Јасеновац ниjе било геноцида jош jедном jе подсетила на систематске тежње у циљу ревизиjе историjе Другог светског рата коjе су данас присутне широм Европе. Али, док су многи европски народи неколико година после Другог светског рата основали институциjе коjе су после неколико децениjа истраживања дошле до коначних резултата о жртвама, Музеj жртава геноцида у Београду, коjи jе формиран тек 1992. године готово да нема ни основне услове за

Шарговац - сјећање на страдале ђакеФото: РТРС

Бањалука: Сјећање на страдале српске ђаке из Шарговца (ФОТО)

7. фебруар 2017.

У бањалучкој Основној школи „Ђура Јакшић“ данас се обиљежава 75 година од страдања 52 ученика из Шарговца и околних села. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић поручио је данас у Бањалуци да би Срби, имајући у виду све оно што им се дешавало кроз историју, требало да јачају јединство како би остали и опстали на својим просторима. Савановић је напоменуо да је Република Српска створена борбом српског народа, да је оквир из којег српски народ не треба да излази, него је потребно економски је јачати. „Овај догађај упозорава нас да морамо подизати ниво свијести и ниво духа о нашем постојању и опстајању на овим просторима и окружењу

Покољ је једна одговарајућа реч за српски холокауст!

7. фебруар 2017.

Срби не само да нису (због југословенске политике заборава ради мира у кући) пронашли и казнили злочинце, већ им никад није дозвољено ни да се геноцид темељно истражи. Та је политика, која је у својој суштини, саучесничка у односу на почињени геноцид, довела до тога да се остатак Срба из Хрватске деведесетих година прошлог века протера, чиме је заокружен и остварен трипартитивни план о геноциду на Србима (1/3 покатоличити, 1/3 убити, 1/3 протерати). Јевреји имају две речи којима означавају геноцид који су немачки нацисти починили над њима – Холоцауст и Шоа. Срби још нису пронашли ни израз који би у умовима свих одмах асоцирао на геноцид који су хрватски нацисти

75 година од страдања 52 ученика школе у Шарговцу

7. фебруар 2017.

РЕПУБЛИКА СРПСКА, ЈУ ОСНОВНА ШКОЛА „ЂУРА ЈАКШИЋ“ СУБОТИЧКА бр. 28 БАЊА ЛУКА Телефон / факс 051/ 380- 980, 051/381-840; е-mail: [email protected] Поштовани, Позивамо Вас да у уторак, 7. фебруара 2017. године посјетите ЈУ Основну школу “Ђура Јакшић“ и присуствујете обиљежавању 75 – годишњице страдања 52 ученика наше школе. Тога дана, с почетком у 12 часова и 30 минута, прекинућемо тишину, проговорити о овом догађају и одати почаст невиним жртвама. Надамо се да ћете својим присуством увеличати овај важан догађај. С поштовањем, Директор: Дарко Томић Везане вијести: СПОМЕН-ПЛОЧА КАО ЗНАК СЈЕЋАЊА НА 52 УЧЕНИКА РТРС – документарни филм „НИНА“ – Свjедочанство о покољу у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац

Комисије о Степинцу у Новом Саду 13. и 14. фебруара

7. фебруар 2017.

Трећи састанак католичко-православне мешовите комисије, која разматра живот и дело Алојзија Степинца пре, током и након Другог светског рата, требало би да буде одржана 13. и 14. фебруара у Новом Саду, а како је раније најављено, она ће се бавити односом кардинала Степинца према НДХ. Никола Кнежевић из новосадског Центра за истраживање религије, политике и друштва, рекао је у изјави за Танјуг да ће трећа и четврта рунда бити најтеже за преговоре, јер се мишљења и погледи према прошлости овде највише разилазе. Према његовим речима, четврта рунда требало би да разматра однос Степинца према СПЦ. Оцењујући да ће пета рунда можда бити и најмање оптерећена историјским тумачењима, јер ће се бавити

Имена и презимена банијских Срба (3)

6. фебруар 2017.

Наставак Лађевић, Лазан, Лазаревић, Лазић, Лалић, Ландуп, Лапчевић, Лацковић, Латин, Латрија, Лелић, Лемић, Летић, Летица, Ливун, Ликар, Липар, Лисица, Литра, Личанин, Личина, Ловреновић, Ловрић, Лончар, Лончаревић, Лотина, Лукач, Лукачевић, Лукић, Лумија… Љиљак, Љубинковић, Љубичић, Љубишић, Љубовић, Љубојевић, Љубојевић-Павловић… Мађар, Мађарац, Мазалица, Мајкић, Мајсторовић, Малача, Малбаша, Малбашић, Малевић, Маленчић, Малешевић, Маливук, Малинић, Маљковић, Мамић, Мамузић, Мандић, Манић, Манојловић, Марин, Маринковић, Марић, Маричић, Марјановић, Маркиш, Марковић, Мартиновић, Мартић, Марушић, Марчетић, Масловара, Матијашевић, Матијевић, Матић, Матковић, Мацакања, Мацановић, Мацут, Мачак, Маџарац, Машала, Машић, Меанџија, Медаковић, Медаковић-Бојић, Медведњак, Медић, Менићанин, Месар, Метикош, Мећава, Мијановић, Мијатовић, Мијук, Микашиновић, Микелић, Микић, Микичић, Микулић, Милакара, Милаковић, Миланковић, Милачевић, Милашиновић, Миленковић, Милетић, Милешевић, Милинковић, Милић, Милићевић, Миличевић, Миличић,

Борис Беговић: Три четвртине века

6. фебруар 2017.

Налаз да је НДХ била држава, сматрам, даје посебну тежину њеном злочиначком карактеру. А свака годишњица њеног оснивања прилика је да даље и дубље истражујемо тај стравичан поредак. Приближава се 75 година откако је 10. априла 1941. проглашена Независна држава Хрватска. Тај чин и оно што је следило у 49 месеци њеног постојања спадају, вероватно, у најмрачнија поглавља историје јужнословенских простора и најтрагичнија српске историје. О природи те творевине, њеном пореклу и резултатима, бар што се бројки тиче, ипак не постоји консензус. Једино што се, изгледа, сви слажу око тога да је њено политичко наслеђе још увек живо – најновији модни трендови из Загреба упућују на виталност идеја на којима

Угашена огњишта

6. фебруар 2017.

Десетогодишњицa постојања завичајног портала Пребиловци – село на интернету обиљeжена је електронском књигом ”Угашена огњишта”. Књига представља допринос култури сјећања o страдању народа у Пребиловцима 1941. године. Е-book појавила се о Савиндану 2017. године. У свјетским релацијама дубинa и ширинa злочина у овом селу могуће је упоредити једино са страдањем чешког села Лидице. У Пребиловцима, многољудном селу, на почетку Другог свјетског рата, из чак 61 породицe нико није преживио. Из тих фамилија ликвидирано је 227 чељади – за херцеговачке прилике читаво једно село. Приређивачи ”Угашених огњишта” користили су аутентичне изјаве преживјелих Пребиловчана које су дате послије Другог свјетског рата Државној комисији за утврђивање злочина као и друге архивске изворе, поменик жртава Српске православне цркве и

Зашто су потомци жртава незадовољни поставком јасеновачког музеја

6. фебруар 2017.

Међународна алијанса за сећање на Холокауст која окупља више од 30 земаља, позвала је крајем прошле године Хрватску да иновира поставку у јасеновачком музеју, да је употпуни информацијама о историјском контексту и о одговорнима за злочин у на том стратишту током Другог светског рата. Сталну поставку у јасеновачком музеју критикују предстваници Рома, Јевреја и Срба још откако је постављена 2006. године. На месту на којем је некад био концентрациони логор Јасеновац нема никаквих трагова, јер су их на крају рата усташе уништиле. Осим споменика Камени цвет, ту је и Музеј, место где би посетиоци могли да се упознају са свим ужасима који су се ту догодили. Управо се то оспорава

Код Спомен-костурнице у Дракулићу служен је парастос за 2.300 Срба које су у само једном дану прије 75 година поклале усташе у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац.

Парастос за 2.300 Срба које су поклале усташе

5. фебруар 2017.

Код Спомен-костурнице у Дракулићу служен је парастос за 2.300 Срба које су у само једном дану прије 75 година поклале усташе у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Служењу парастоса присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, министар правде Српске Антон Касиповић, српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, делегација Народне скупштине Републике Српске, градоначелник Бањалуке Игор Радојичић. Парастосу, након којег ће бити положени вијенци на Спомен-костурницу и одржани пригодни говори, присуствују и представници невладиних организација проистеклих из одбрамбеног отаџбиниског рата, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, потомци жртава овог усташког покоља и бројни грађани Бањалуке. Претходно је у

Милаковић: Дан усташког покоља у Дракулићу прогласити Даном жалости

5. фебруар 2017.

Потпредсједник Скупштине Града Бањалука Милан Милаковић поднијеће идуће седмице градском парламенту иницијативу да се даном жалости на подручју града прогласи 7. фебруар, дан када су 1942. године усташе поклале око 2.300 Срба, међу којима 551 дијете, у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. „Иницијативу предлажемо имајући у виду да тог дана грађани Бањалуке треба да изразе почаст свим жртвама овог покоља, који се не смије заборавити“, изјавио је Срни Милаковић, који је данас пристуствовао парастосу у бањалучком насељу Дракулић, гдје се обиљежава 75 година од усташког покоља. Сваке прве недјеље у фебруару служи се парастос и заупокојена литургија у храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу, а први

Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу јутрос је почело обиљежавање 75 година од усташког покоља Срба у том бањалучком насељу, као и у оближњим мјестима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац.

У Дракулићу почело обиљежавање 75 година од усташког покоља

5. фебруар 2017.

Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу јутрос је почело обиљежавање 75 година од усташког покоља Срба у том бањалучком насељу, као и у оближњим мјестима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. Литургији присуствују директор републичког Секретаријата за вјере Драган Давидовић, представници града Бањалуке, потомци жртава овог усташког покоља и бројни грађани Бањалуке. Након литургије, код Спомен-костурнице у Дракулићу у 12.00 часова биће служен парастос за невино убијене, након чега ће бити положени вијенци и одржани пригодни говори. Усташе су у рано јутро 7. фебруара 1942. године извршиле покољ Срба у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је

Скулптуре Катарине Трипковић и цртежи Драгана Јеловца са изложбе „Јасеновац – право на незаборав” (Фото Н. Т.)

Шта су Италијани и Немци писали о логорима у НДХ

5. фебруар 2017.

У својој књизи „Југославија 1941” Италијан Салваторе Лои пише да је Србин био крив за један „огромно сраман злочин” – што се родио као Србин Ранка Шукунда, рођена Билић 1933, а преминула прошле године, са свега својих девет година била је заточеник логора Стара Градишка у НДХ. Њена старија сестра Анка имала је 18 када је убијена у Јасеновцу. Партизани су 1943. били надомак тога да ослободе логор у Старој Градишки и власти логора су се повлачиле. Ранку је тада узео један домобран и одвео својој кући. Тако је Ранка одрасла с амбивалентним осећањима. Са сетом и нежношћу сећала се Хрвата који су јој спасили живот и односили се према