
Ђорђо Шувајло, „1335 дана“ (2)
Почетком априла стењу трактори, фрезе раде и њима је тешка ова земља црна. Док још трактор брекће, домаћице су пожуриле у башту да што прије направе гредице за рани зелениш. Фришко исфрезана земља жељно чека сјеме лука, салате и осталог ситног поврћа. У комшилуку код Зехре и Тиме управо је то урађено и док су задовољно чекале смирај дана, неопажено дворишне кокошке су сав њихов труд бациле у воду. Весело, настојећи да што прије разруше тек направљене гредице, радосно су се раколиле обављајући свој посао, очекујући тешког пијетла на њиховим крилима као круну, награду, за њихов тежак рад. Стојим сам испред своје куће. Изненада зачух галаму и вриску која је













