Momčilo Pavlović: Savezničko razaranje Leskovca 1944. godine

Datum objave: petak, 11 septembra, 2020
Veličina slova: A- A+

Zašto je bombardovan Srpski Mančester, koji do dana današnjeg neće povratiti slavu i glas prosperitetnog industrijskog centra čitave Južne Srbije.

Prof. dr Momčilo Pavlović; FOTO Jadovno 1941.

Ne postoji tragičniji dan ni sat u istoriji Leskovca, od srede 6. septembra 1944. Između 12 i 13 časova, tog sunčanog dana, na rođendan kralja Petra, 542 aviona poletelo je iz južne Italije da bombarduje ciljeve u Rumuniji, Mađarskoj i Jugoslaviji: ranžirnu stanicu u Novom Sadu, most na Savi u Beogradu i tenkove i trupe u Leskovcu. Leskovac je iznenada sa velike i bezbedne visine zasut tepih bombama iz bombardera B-24 američke 15. vazduhoplovne armije.

U trenu grad je odleteo u vazduh, „kao da si teškim maljem udario orah”, a prašina i crni dim dizali su se u talasima u vedro nebo i videli sa okolnih brda i planina. „Čini se neverovatnim da je bilo koje ljudsko biće prisutno u gradu u vreme bombaškog napada izbeglo povredu”, navodi se u jednom izveštaju zadovoljnih američkih pilota pošto su uspešno obavili misiju 130. bez izgubljenog ili oštećenog aviona, jer flaka nije bilo.

Do sada nije utvrđen tačan broj poginulih. Veruje se da je nastradalo između 1.000-2.000 ljudi, od oko 24.000 koliko je Leskovac imao stanovnika uoči rata. Poimenice je 1995. utvrđeno 819 nastradalih civila, mada je poslednjih godina taj broj povećan. Tu nisu uračunati nemački vojnici i njihovi saradnici. Među stradalima popisano je i 97 dece uzrasta do 10 godina od kojih 32 rođeno u ratu, dakle do četvrte godine života. Lokalna istoriografija dugo je navodila broj od 3.500 nastradalih.

Savezničko bombardovanje Leskovca (Foto: Narodni muzej Leskovac)

Razoreno je uže gradsko jezgro, monumentalna zgrada gimnazije, železnička stanica, najluksuzniji hotel „Kostić”, mnogi javni objekti, privatne kuće i vile leskovačkih industrijalaca, trgovaca i žitelja u širem centru. Od tog trenutka grad više nema istu osu niti se istim pravcem proteže glavna ulica.

Zašto je bombardovan Srpski Mančester, koji do dana današnjeg neće povratiti slavu i glas prosperitetnog industrijskog centra čitave Južne Srbije? Prema izveštajima američke 15. vazduhoplovne armije cilj je bio koncentracija trupa i tenkova u Leskovcu. U instruktivnim beleškama kapetana Taranta za pomenutu misiju navodi se da plan za vazduhoplovstvo 6. septembra predviđa maksimalno uništenje materijala i ljudstva koje neprijatelj pokušava da povuče sa donjeg Balkana.

Javljeno je da je 20.000 neprijateljskih vojnika (15.000 od toga Bugara) u Leskovcu. Takođe je obavešteno da je na tom mestu i mali broj tenkova. Problem sa ovako određenim brojem to jest ciljem leži u činjenici da toga dana Bugara u Leskovcu nije bilo, jer su se dan-dva ranije, prema partizanskim izveštajima, izvukli iz grada prema Vlasotincu i Pirotu. Teško je utvrditi tačan broj neprijateljskih jedinica, jer su trupe bile u neprestanom pokretu, ili ka Leskovcu, ili iz njega, ili oko njega.

Savezničko bombardovanje Leskovca (Foto: Narodni muzej Leskovac)

Danas znamo da je ovaj grad bombardovan u sklopu koordinisane akcija Balkanskih vazduhoplovnih snaga i partizanskog vođstva, Vrhovnog štaba na čelu sa Titom, i Glavnog štaba na čelu sa Kočom Popovićem i britanskih misija koje su se nalazile u tim štabovima. Od polovine 1943. godine savezničko vazduhoplovstvo je pomagalo partizanski pokret, dostavljalo oružje i drugi materijal, a saveznici su spasli Tita zarobljavanja u nemačkoj operaciji na Drvar. Na sastancima u Kazerti od 6. do 14. avgusta, a posebno 6. avgusta, na sastanku između jugoslovenske delegacije sa Josipom Brozom Titom na čelu i savezničkih vrhovnih komandanata na Sredozemlju (Vilsona, general-pukovnika vazduhoplovstva V. Eliota, brigadira Meklejna i drugih), utanačeno je koordiniranje partizanskih operacija u Jugoslaviji sa ratnim vazduhoplovstvom za Balkan.

Savezničko bombardovanje Leskovca (Foto: Narodni muzej Leskovac)

Tom prilikom je odlučeno: a) da će Maršal Tito pitati svoje komandante na bojištu koje specifične ciljeve oni mogu napasti. Ratno vazduhoplovstvo za Balkan razmotriće tada kako može pomoći i kakve dalje mere može preuzeti. Tada će se uraditi koordinirani plan tako da će se određenog datuma izvesti opšti napadi na neprijateljske komunikacije u celoj Jugoslaviji (operacija Retvik)…

Maršal Tito će učiniti sve što je moguće da dostavi obaveštajne podatke iz Jugoslavije. Te podatke je i ranije dostavljao Koča Popović, komandant Glavnog štaba Srbije koji je u seriji radiograma koji su publikovani tražio i bombardovanje Leskovca i drugih gradova i ciljeva u Srbiji.

Razorno bombardovanje Leskovca i stradanje velikog broja civila nesrazmerno je postignutom vojnom cilju. Ovaj tekst opominje na nezaborav. A koliko bi značila poseta nekog američkog zvaničnika da položi cveće na spomen-česmu stradalim civilima.

Oprema: Stanje stvari

(Politika, 7. 9. 2020)

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top