Beograd – Zajedničko saopštenje Mešovite komisije Srpske pravoslavne crkve i Hrvatske biskupske konferencije, posle šestog i poslednjeg sastanka održanog 12. i 13. jula u Domu Svete Marte  u Vatikanu, javnosti nije pružilo jasan odgovor: da li će se dijalog dve crkve nastaviti, ili je otvoren put ka proglašenju kardinala Alojzija Stepinca za sveca. Hrvatski mediji najavljuju da bi se to moglo dogoditi u novembru 2018. na dvadesetogodišnjicu Stepinčevog proglašenja blaženim. Međutim, izvori bliski vrhu SPC za „Politiku” navode da se u poslednjoj, diplomatski sročenoj, rečenici zajedničkog saopštenja nagoveštava dalji razgovor dveju crkava radi pronalaženja kompromisa. Ta rečenica glasi: „Komisije su se saglasile oko mogućnosti buduće saradnje, u pogledu zajedničkog rada,

SEJANJE SOLI Nedavno je završen rad mešovite rimokatoličko – pravoslavne komisije o Alojziju Stepincu. Na osnovu zajedničkog saopštenja, saznali smo da je „Stepinčeva komisija“ osnovana na molbu patrijarha Irineja papi Franji, koji je tu molbu velikodušno usvojio, omogućivši članovima iste da u pristojnoj atmosferi slobodno govore na zadatu temu. Svi učesnici dijaloga su svesni da kanonizacija Stepinca zavisi samo od pape, ali i da se postupak kanonizacije kod pravoslavnih i rimokatolika razlikuje. Članovi komisije su u toku rada bolje shvatili istorijsku epohu od Prvog svetskog rata do trenutka kada je Stepinac umro, ali su pojmili i to da istorija ima različita tumačenja, pri čemu se ona naročito razlikuju kad o

Kao glavni tekst „Večernjih novosti” od 15. jula tekuće godine najavljen je na naslovnoj strani, slovima od blizu dva santimetra (dok sâm naziv lista ima slova od oko santimetar i po), tekst novinarskog dvojca R. Dragović – J. Kerbler, posvećen šestom sastanku Mešovite komisije Srpske Pravoslavne Crkve i Hrvatske biskupske konferencije o ulozi Alojzija Stepinca pre, tokom i posle Drugog svetskog rata. Naslov najave sa naslovne strane glasi: „Potpisano: Stepinac je mučenik?!” Nadnaslovom se tvrdi da je to „šok na kraju rada komisije”, a podnaslovom da „u zajedničkom saopštenju nema ni slova o njegovoj ulozi u zloglasnoj NDH” i da „u SPC nezvanično priznaju” (ni naznake, naravno, o tome ko

Da se mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije i ostali velikodostojnici nisu obrušili na uredništvo i novinare “Večernjih novosti”, rečima nedostojnim arhijereja SPC, optužujući sve nas da zastupamo interese hrvatskog klera i političara (?!), ne bi ni bi Da se mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije i ostali velikodostojnici nisu obrušili na uredništvo i novinare “Večernjih novosti”, rečima nedostojnim arhijereja SPC, optužujući sve nas da zastupamo interese hrvatskog klera i političara (?!), ne bi ni bilo ovog odgovora. Ovako, dužni smo da ne ćutimo, istine radi, i da ne ustuknemo pred anatemom koju su nam na zvaničnom sajtu Patrijaršije izrekle vladike. Na prvoj strani našeg lista, u broju od subote 15. jula, objavili smo naslov: POTPISANO: STEPINAC

Neočekivani epilog rada mešovite komisije SPC I katolika o kontroverznom hrvatskom nadbiskupu. Đurić: U razmeni naučnih argumenata Hrvati očigledno odneli pobedu Sve crkve tokom Drugog svetskog rata i posle njega, na prostoru NDH, među njima i Rimokatolička i Srpska pravoslavna crkva, bile su izložene okrutnim progonima i imale su svoje mučenike i ispovednike vere. Ovaj stav iz zajedničkog saopštenja mešovite komisije Srpske patrijaršije i Hrvatske biskupske konferencije sa poslednje sesije dijaloga o ratnoj ulozi nadbiskupa Alojzija Stepinca, mnogima je poslužio kao pokazatelj da srpska strana nije dokazala umešanost kontroverznog nadbiskupa u genocid nad srpskim narodom u NDH. Zbog nekoliko spornih stavova iz saopštenja, njegovog opšteg tona i upotrebljenih formulacija u

Mešovita katoličko-pravoslavna komisija, formirana na inicijativu pape Franje, tokom proteklih godinu dana nije uspela da približi stavove o liku i delu hrvatskog nadbiskupa Alojzija Stepinca, ali je dobra vest da je dijalog dve crkve ne samo uspostavljen, već i da će biti nastavljen. To je jedinsten stav sagovornika Tanjuga bliskih obema crkvama, koji tvrde da će taj dijalog biti nastavljen, možda, kako kažu, “ne tako često i u tom formatu i ne samo o Stepincu”. Ta činjenica, međutim, nije podjednako prihvatljiva za hrvatsku javnost i deo Katoličke crkve u Hrvatskoj, pogotovo ne onu sve glasniju u glorifikaciji ustaštva, i, naravno, za javnost u Srbiji. Tu na scenu stupaju mediji, koji javnost u

Arhitekta Predrag Ristić, jedan od naših najznačajnijih neimara i u devetoj deceniji neumorno stvara. Projektovao stotinak hramova, a na radnom stolu stoje mu nacrti za crkvu posvećenu “Svetom Dostojevskom”, ali i u Jasenovcu Dok ne obnovimo Manastir Svetih arhangela u Prizrenu, nećemo znati ko smo. Porušena zadužbina cara Dušana, koja je slavila proglašenje srpskog pravoslavnog carstva, prekida mogućnost da spojimo vek sa vekom. Ali, kako obnoviti Svete arhangele u carskom Prizrenu kad je pod okupacijom?! I fizičkom, i duhovnom. U prvoj fazi ne možemo, ali možemo da sagradimo ovaj hram u Donjoj Gradini, gde se nalazi najveće stratište, a manje-više je pod srpskom vlašću. Arhitektu dr Predraga Ristića, jednog od

Proces kanonizacije Alojzija Stepinca, kontroverznog zagrebačkog nadbiskupa iz perioda NDH i potonjeg kardinala, a samim tim i kandidata za samog papu, praktično je započet 3. oktobra 1998. godine kada ga je papa Jovan Pavle  II pred 500.000 vjernika u Mariji Bistrici proglasio blaženim. Tadašnji poglavar Rimokatoličke crkve nije se obazirao na negodovanje vrha Srpske pravoslavne crkve i Stepinca je uzdigao na pijedestal blaženih. Ipak, sve su prilike da će aktuelni rimski biskup papa Franjo uvažiti stavove SPC i neće prihvatiti argumente Kongregacije za kauze svetaca neophodne za konačnu kanonizaciju. Uvažavajući napore predstavnika SPC u zajedničkoj komisije Katoličke crkve i SPC koja je formirana na inicijativu patrijarha srpskog Irineja i uz blagoslov