arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Фото: Продукција Терирем

Жртве геноцида из Јасеновца проговориле после 70 година — Срби не чују (видео)

10. јул 2017.

„Завештање“, документарно остварење Ивана Јовића, које чине сведочанстава људи који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској, после београдске и бањалучке пројекције приказан је у три града у Хрватској. Филм је имао и прво фестивалско приказивање као посебан гост Међународног филмског фестивала у Москви. Главни утисак аутора по повратку из Русије је изненађење публике чињеницом да су жртве геноцида проговориле тек седамдесет година после рата. У Русији постоји снажан наратив и култура сећања на Други светски рат која је дубоко антифашистичка и прожима руско друштво у целини, а објаснити комплексност сукоба на нашим просторима чини се као немогућа мисија, каже директорка филма Моња Јовић. „На питање гледалаца како је могуће да се тек сада снима сведочанство, а победио је антифашизам, одговорила

Врховни суд Народне републике Хрватске је 11. октобра 1946 осудио Алојзија Степинца на 16 година затвора. Пресуду је прошле године поништио суд у Загребу. Одлука о рехабилитацији донета је неколико дана после првог састанка мешовите православно-католичке комисије (Фотодокументација „Политике”)

СПЦ ће у Ватикану тражити наставак дијалога о Степинцу

9. јул 2017.

У среду ће бити одржан последњи редовни састанак Мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције. – Одлуку о евентуалном продужетку рада комисије донеће папа Фрањо, на чију је иницијативу и формирана Тачно годину дана после првог састанка Мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције, која разматра улогу надбискупа Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата, њени чланови састаће се поново у Ватикану, у среду 12. јула. Управо је на овом месту одржано прво заседање Мешовите комисије када су се чланови комисије састали са папом Фрањом и договорили се о темама о којима је било речи на пет радних заседања. Првобитно је најављено да ће дводневни састанак у

Општинска организација СУБНОР-а у Прњавору данас је полагањем цвијећа код бисти народних хероја и испред споменика палим борцима НОР-а и жртвама фашистичког терора обиљежила Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату 10. јул

Обиљежен Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату

9. јул 2017.

Општинска организација СУБНОР-а у Прњавору данас је полагањем цвијећа код бисти народних хероја и испред споменика палим борцима НОР-а и жртвама фашистичког терора обиљежила Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату, 10. јули. Потпредсједник СУБНОР-а Раде Радоњић рекао је да су у свим ратовима на овим просторима многи борци дали животе за слободу, због чега они који су имали срећу да преживе имају обавезу да их се сјећају и поштују. Он је истакао да обиљежавању овог историјског датума за Прњавор из године у годину присуствује све више грађана, али и да новим генерацијама треба указати на његов историјски значај. “Нажалост, са нама данас нема доста омладине. Требало би у сарадњи

Фото Дарко Дозет

У Теслином селу нема више Срба

7. јул 2017.

Родна кућа генија из Смиљана данас је меморијални центар. Расејани су по свету или нису више живи. Ту је и црква у којој је служио његов отац Где је кућа Николе Тесле? Само погледајте десно и видећете је како светли од белине, као да зна да је обасјала свет… Овим речима упутио нас је ка родној кући великана науке један времешни мештанин Смиљана, личког села у близини Госпића. Бољи путоказ нам није требао да стигнемо до Меморијалног центра “Никола Тесла”. У самом срцу Лике, на крашкој заравни окруженој обронцима Велебита, у подножју брда Богданић, поносно стоји кућа типичне “динарске” архитектуре, у којој је, од оца православног свештеника Милутина и мајке

stevan-marijan1.jpg

Животна трка Стевана Маријана

7. јул 2017.

Оваj Шиђанин jе успео да побегне са стрељања на сремскомитровачком гробљу 30. августа 1942. године Човек jе коjи слави два рођендана. Стеван Мариjан, 73-годишњи пензионер из Шида, други пут „родио“ се 30. августа 1942. године. Тог дана уочи поноћи он jе побегао са стрељања на Православном гробљу у Сремскоj Митровици. Исповест Стевана Мариjана jе потресна: – У августу пре 39 година Шиђани су причали да предстоjи масовно хапшење Срба. Ја сам се у то време крио неколико дана. Ипак, усташе су ме ухватиле у моме стану у ноћи између 27. и 28. августа. У Среско начелство, где сам затекао двадесетак мештана, доведен сам везан. Одатле су ме одвели у шидски

Храм Вазнесења Господњег у Суваји подигнут 1878. г. – фотографија 28.5.2012. | Hram Vaznesenja Gospodnjeg u Suvaji podignut 1878. g.- fotografija 28.5.2012.

Суваја мјесто злочина које не смијемо заборавити

6. јул 2017.

English Усташки покољ, 01. јула 1941. над становништвом села Доња Суваја, смјештеном између Срба и Доњег Лапца (данашња Хрватска), представља најмасовнији усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац прије устанка српског народа у борби за опстанак.[1] О размјерама овог злочина, али и злочина уско везаних за овај догађај, тј. покоља у мјестима Лички Осредци и Бубањ, говоре и подаци о укупном броју жртава. Према подацима историчара др Ђуре Затезала из Карловца, усташе су тог дана “убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од којих 118 дјеце, 75 жена и 50 мушкараца”[2]  По неким другим изворима, тј. поименичним списковима жртава, у поменутим селима Суваја, Осредци и Бубањ, у прва три дана

miralolicmocevic.jpg

Мира Лолић Мочевић: Поткозарје памти…ВИДЕО

5. јул 2017.

Нови документарни запис Мире Лолић Мочевић поводом 75 година козарачке епопеје. Поткозарски крај са цјелокупним простором Босанске Крајине четрдесетих година постао је најстрадалнији простор  на простору бивше Југославије.У невиђеном злочину од љета 1941 .до јесени 1942 .године ,  на најстравичније начине страдале су бројне српске православне породице .дјеца,жене и старци убијани,куће срушене, а десетине хиљада одведено у систем коцнетрационог логора Јасеновац из кога се никада нису вратили.Од средине јуна до 10.јула  1942.г.у заједничкој војној акцији њемачких и усташких јединица  извршен је напад на Поткозарје  сн амјером да се уништи партизански покрет нажалост милости није било за стотину хиљада Срба. Козара памти! Погледајте видео, кликните на слику: Извор: РТРС

Светозар Црногорац: Херцеговци, наша је обавеза да обновимо мученичко село Придворице!

5. јул 2017.

Опште је познато да су усташе на Божић 1942 године ликвидирали комплетно становништво најпитомијег гатачког села Придворице, односно најмање 160 људи, жена и дјеце, и то на најсвирепији начин спаљивањем у шталама Николе Додера и Тома Аџића. Неки су масакрирани у кућама или у  самом селу. Претходне вечери, на Бадњи дан ликвидирали су петнаестеро чељади у сусједном Мједенику. На Божић увече у оближњем Крупцу усташе су заклале Перана Хрњеза и његове ћерке Милицу и Зорку, остали су успели некако да побегну. Али 20. јануара су их поново стигли и ликвидирали  у истом селу Вула и Лазара Слијепчевића као и његову супругу и три ћерке. Тако је на најбруталнији начин нестао

Илустрација: www.lavra.ua

Сјећање на проту Матију Стијачића: Требињац кога су усташе убиле у Теслином Смиљану

5. јул 2017.

Пошто су 10. априла 1941. године немачке трупе ушле у Загреб, и дочекане овацијама одушевљених грађана, предводник усташког покрета Славко Кватерник прогласио је “ускрснуће Независне Државе Хрватске“. Одмах се кренуло у реализацију програма НДХ, који је сачинио Миле Будак, да се Хрватска очисти од Срба и да се искорени Православна црква на територије НДХ. Један од првих Срба који је ухапшен, два дана после проглашења НДХ, 12. априла 1941. године, био је Tребињац, протојереј Матија Стијачић, парох у селу Смиљану, крај Госпића, родном месту српског научника Николе Тесле. Матија Стијачић је рођен 1883. године у Клобуку, код Требиња. По завршетку богословије, своје службовање наставио је у Америци. Из Америке се

Дан Пребиловачки, 6. август 2017. године: Почело пријављивање за поклоничко путовање

4. јул 2017.

Српско национално друштво Пребиловци вас позива на 12. поклоничко путовање аутобусом из Београда и Новог Сада у Пребиловце за календарски празник Светих Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика 6.август, који је дан мученичког страдања 600 жена, дјевојака и дјеце из Пребиловаца у Шурманачкој јами код Међугорја 1941. Полазак аутобуса из Бг и НС 5.8. у предвечерњим часовима, долазак у Пребиловце 6.8. у раним јутарњим часовима, присуство Светој литургији у Храму Васкрсења, ручак… Повратак из Пребиловаца истог дана у поподневним часовима, посјета манастиру Житомислић. Долазак у Бг и НС 7.8. у раним јутарњим часовима. (касније ћемо објавити прецизне сатнице и локације поласка аутобуса).  Пријаве за путовање- уплатом 1000,00 динара на рачун СНД Пребиловци,

Началеник општине Котор Варош Зденко Сакан полаже вијенац на спомен-костурницу

Обиљежен Дан борца

4. јул 2017.

Полагањем вијенаца код спомен-костурнице погинулим борцима Народноослободилачког рата /НОР/ у Котор Варошу је данас обиљежен 4. јули – Дан борца, празник устанка народа и народности Југославије против фашизма у Другом свјетском рату. Вијенце су положиле делегације општинске организације СУБНОР-а општине Котор Варош и општинског одбора Социјалистичке партије. Након одавања поште погинулим борцима НОР-а предсједник општинске организације СУБНОР-а Јово Трњак истакао је да имена на спомен-костурници говоре о храбрости и одлучној борби народа тога времена. “Побиједили смо фашизам и усташтво, али их нисмо искоријенили, јер у појединим земљама бивше Југославије они и даље постоје”, рекао је Трњак. Он је додао да је неопходно уредити спомен-костурницу, јер јој пријети урушавање. Начелник општине

Село Горње Храсно у општини Неум Фото: РТРС

“Све док и једно дијете стоји у цркви, њихова душа није убијена” (ВИДЕО)

2. јул 2017.

Посмртни остаци мјештана из села Горње Храсно у општини Неум, које су усташе на Видовдан 1941. године бациле у јаму Гавраницу, сахрањене су данас поред сеоскe цркве. У овом селу на свиреп начин убијено је више од 60 мјештана – мушкараца, жена и дјеце. Посмртни остаци Срба из Горњег Храсна од Видовдана 1941.године па до данас више пута су вађене, миниране, па поново сахрањиване. Извађене из јаме Гавраница, 70-тих година положене су у спомен-костурницу у овом селу, које је, у новом злочину 1992. године, минирано. Данас, када су коначно положене у спомен костурницу поред сеоске цркве, потомци вјерују да ће кости њихових предака коначно пронаћи мир. Видовдана 41. године, када

Мученици из Храсна нашли смирај по трећи пут

2. јул 2017.

„Нека смо само дочекали да нађу коначни смирај кости наших очева, стричева, браће на светој храшћанској земљи, па не би жалили и ми овдје поред њих починути“  Овако су данас говорили они старији потомци мученика из села Храсно, сахрањујући у новосаграђеној Спомен цкрвици земне остатке својих предака, поубијаних „на правди Бога“ за Видовдан 1941. године и бачених у оближњу јаму, гдје је на покољ поведено њих 101, али је 39 успјело да се одвеже и побјегне, па су земне остатке 62 жртве њихови потомци најприје вадили из јаме и сахранили у сеоску Спомен костурницу, али им потомци некадашњих џелата ни ту нису дали мира и у протеклом рату минирали и

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да Срби не би били убијани по Козари, Јасеновцу и другим логорима у БиХ и Хрватској да је Српска постојала за вријеме Другог свјетског рата

ДОДИК: Да је било Српске, Србе не би убијали у Другом светском рату

2. јул 2017.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да Срби не би били убијани по Козари, Јасеновцу и другим логорима у БиХ и Хрватској да је Српска постојала за време Другог светског рата. Додик је на обележавању 75 година од Битке на Козари истакао да је Козара синоним антифашистичке борбе, те да су немачки окупатори и усташе хтели да побију, протерају и покрсте Србе, што је виђено на многим подручјима. Он је нагласио да комунистички режим није сматрао за сходно да адекватно обележи мјеста српског страдања, као и да је Сарајево у бившој Југославији запоставило козарачки крај познат по партизанској борби. Додик је напоменуо да се јуче у Јадовну уверио

Делегација Владе Републике Српске на челу са предсједником Жељком Цвијановић положила је данас вијенац на Централно спомен-обиљежје на Мраковици поводом 75 година од Битке на Козари

Положени вијенци на Козари

2. јул 2017.

Званичници Републике Српске, бројне делегације и представници организација проистеклих из посљедњег одбрамбено отаџбинског рата положили су данас вијенце на Централно спомен-обиљежје на Мраковици поводом 75 година од Битке на Козари. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, делегација Владе Српске на челу са предсједником Жељком Цвијановић, делегације Народне скупштине Републике Српске, Предсједништва БиХ, СУБНОР-а, амбасада Србије и Русије у БиХ, удружења логораша из Другог свјетског рата из Српске и Србије, те градова и општина које гравитирају Козари. Вијенце су положили и представници Tрећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, Борачке организације Српске и удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, те Мисије ОЕБС-а у БиХ. У оквиру обиљежавања 75 година

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА