Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

30 GODINA OD OTVARANjA HERCEGOVAČKIH JAMA (VIDEO)

Datum objave: četvrtak, 26 novembra, 2020
Veličina slova: A- A+

Početkom jeseni 1990. godine otvorene su dvije jame Ržani do i Pandurica, na području Ljubinja. Jama Kapavica nije ni bila zabetonirana.

Jama Kapavica

Iz njih iznete kosti Srba ubijenih u junu 1941. Kosti iz Kapavice sahranjene su u grobnici nedaleko od jame. Žrtve iz Pandurice su sahranjene na groblju pored crkve Presvete Bogorodice u Ljubinju, u posebnu grobnicu, a one iz Jagodnjače Rržani do, položene su u novoizgrađenu spomen kapelu u selu Veličanima, Popovo polje.

U to vrijeme bile su toku pripreme za otvaranje Šurmanačke i drugih jama u Donjoj Hercegovini, o čijim počecima govori ovaj film:

Od 1974.godine rodbina žrtava je počela da organizovano,na datume stradanja, u kolonama automobila, posećuje jame, prolazeći pritom kroz ustaška sela. Ipak, od 1947. do1990.godine, nije bilo dozvoljavano sveštenicima da na jamama služe parastose. Prebilovčani su 6.avgust, datum stradanja nejači u Šurmanačkoj jami, počeli da poštuju kao praznik. U polju toga dana ne bi radili ništa, a zaposleni su uzimali slobodan dan.

Kada je, pred neizbežnim slomom, titoistička vlast oslabila, Prebilovčani su u oktobru 1990. godine podneli zahtev za otvaranje Šurmanačke jame i pokrenuli akciju za izgradnju spomen-crkve u selu u čijoj bi se kripti sahranile kosti žrtava. Pridružila su im se uskoro i druga sela, zahtevajući da se otvore i ostale jame i da se sve žrtve sahrane u Prebilovcima.

U pravom ustanku, spontanom i nenasilnom, uz izuzetno dobru organizovanost i požrtvovanje, krajem 1990. i početkom 1991.godine, otvorene su jame: Golubinka i jama u Beninoj ogradi,obe u Šurmamcima, Bivolje brdo, Kukauša donja i gornja, Hadžibegov bunar i Gradina, obe u Hutovu, Golubinka u Prenju, Jasoč, Golubnka na Poplatu, Golubinka i Rudine u Prenju, Zvekalica u Opličićima i Vidonja.

Jama Gavranica nije bila betonirana, a kosti žrtava su nekoliko godina ranije izvađene i sahranjene u Gornjem Hrasnu. Ostale su neotvorene jama Barev do kod Šćepan Krsta, Bodirogina jama u Poplatu, jama Gubavica i više jama u zapadnoj Hercegovini: Humac, Međugorje, Vitaljina, Služanj, Cerno…

Mošti monaha i iskušenika, prenete su iz Vidonje u manastir Žitomislić, gde su u februaru 1991.godine svečano sahranjene. Izvađene kosti ustaških žrtava iz drugih otvorenih jama, su oprane i prenete u Prebilovce, gde su uz danonoćno dežurstvo, boravile u zgradi Doma kulture više od 8 meseci.Za to vreme izgrađeni su temelji Spomen-crkve posvećene Saboru srpskih svetitelja i prebilovačkih mučenika sa kriptom i velikim mermernim ćivotom u njoj.

Tu su svečano prenete i položene 4.avgusta 1991. godine na 50- godišnjicu stradanja…”

Milenko Jahura: Pregled stradanja Srba Donje Hercegovine u Genocidu Nezavisne Države Hrvatske 1941- 45. godine (objavljeno u Zborniku Međunarodne konferencije o Jasenovcu 2014.god.)

Izvor: Slobodna Hercegovina

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top