arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Доња Градина

Данас припремни семинар у оквиру едукације о Холокаусту

 У Јавној установи Спомен-подручје Доња Градина данас ће бити одржан припремни семинар у оквиру едукације за професоре историје и српског језика о теми злочина геноцида и Холокауста. Директор Спомен-подручје Доња Грaдина Tања Tулековић изјавила је да се семинар организује у сарадњи са Меморијалним центром Јад Вашем из Израела и Републичким педагошким заводом. Она је навела да је циљ семинара оспособљавање наставника за рад са младима о теми злочина геноцида и Холокауста, те да ће на сутрашњој едукацији бити 12 професора и четири предавача. Припремни семинар о изучавању Холокауста биће одражан у сали Спомен-подручја Доња Градина са почетком у 10.00 часова. Извор: СРНА Везане вијести: Доња Градина – раседлавање хрватске „истине“ |

Djuro_Zatezalo_I_i_II.jpg

Богдановић: Неописиви терор од стране усташа

Изjава Милана Богдановића, вjероучитеља гимназиjе у Госпићу, o злочинима усташа над Србима Лике током 1941. године Родом сам из села Врепца, општина Медак, срез Госпић, Служио сам као вjероучитељ гимназиjе у Госпићу где ме jе затекао и момент прогласа државе Хрватске 10. априла 1941. године. Срез Госпић броjио jе око 35 000 становника, од тога 17 000 Срба, дакле 50%. Само место Госпић има 700-800 Срба. Истога дана по прогласу Независне Државе Хрватске почело jе хапшење Срба од стране организованих хрватских омладинаца, коjи су вероватно jош од пре били организирани у хрватски ослободилачки покрет „Усташа“. Тако су похапшени следећи грађани: Богдан Станић, трговац, Петар Станић, кафеџиjа и његов син Димитриjе,

Јуре Францетић

Ништа од спомен-плоче усташком кољачу

Оточaц без табле посвећене Јури Францетићу Најављено постављање плоче усташком кољачу Јури Францетићу, које је требало да буде у недељу у Оточцу, биће спречено, потврђено је „Новостима“. У кабинету председника Сабора Гордана Јандроковића кажу да би постављање плоче којом се велича усташтво било супротно Уставу Хрватске. – Реч је о потпуно неприхватљивом и недопустивом поступку и оштро осуђујемо свако величање усташког покрета. Та плоча не сме да буде постављена – тврди шеф парламента Гордан Јандроковић. Иако су организатори најавили да су упутили позив председници Колинди Грабар Китаровић и премијеру Андреју Пленковићу, ником од хрватских политичара није ни на крај памети да учествује у таквој усташкој провокацији. Уосталом, за који дан

ПАТЊА У Топовским шупама побијено је много људи Фото М. Анђела

У Србији лоцирано 12 губилишта

Завршено мапирање стратишта у првој фази Холокауста, током ратне 1941.године. Места страдања, и код нас и у Хрватској, необележена или девастирана Око 6.500 мушкараца Јевреја страдало је у Србији, почетком окупације, у првој фази Холокауста, ујесен 1941. Још 7.000 жена и деце убијено је до пролећа 1942. У Новом Саду, почетком 1942, неколико хиљада људи, углавном Јевреја и Срба, страдало је у мађарској „Рацији“. У Независној Држави Хрватској, у периоду између маја и августа 1941. године убијено је око 2.000 Јевреја и више од 20.000 Срба. Пуних 75 година касније, Савез јеврејских општина Србије, Центар за истраживање и едукацију о Холокаусту и Одсјек за културалне студије Филозофског факултета Свеучилишта у

Док склањају Тита, клањају се усташи Францетићу

Под налетом екстремне деснице и уз пристанак градоначелника Милана Бандића, Загреб ће, по свему судећи, уместо Трга маршала Тита убрзо добити Трг Републике Хрватске, али и спомен-плочу усташи Јури Францетићу. Спомен-плоча Францетићу биће постављена у суботу, а претходно ће тим поводом свештеник Анђелко Каћунко предводити мису, најавили су хрватски медији. Јуре Францетић је до смрти, 1942. године, био један од виђенијих чланова усташког покрета и НДХ, издајничке фашистичке творевине криве за смрт стотина хиљада људи. Хрватске власти, ни шест месеци од постављања спомен-плоче са усташким покличом „За дом спремни“ погинулим припадницима ХОС-а у Јасеновцу, нису решиле тај проблем, нити има наговештаја да ли ће и како он бити решен. Једини који се огласио поводом спомен- плоче Францетићу јесте

Шепаровић: Плочи „За дом спремни“ није мјесто у Јасеновцу!

Предсједник Уставног суда Хрватске Мирослав Шепаровић сматра да плочи са усташким поздравом „За дом спремни“ није мјесто у Јасеновцу. „Tо је симбол страдања жртава усташког режима. Уважавам бранитеље и сигуран сам да нису жељели да величају Независну Државу Хрватску, али са таквим поздравом могу повриједити жртве“, оцјењује Шепаровић. Он поручује да Влада Хрватске треба да нађе законит начин да се плоча уклони из Јасеновца. Шепаравић је пред парламентарним одбором за Устав одговарао на питање саборског посланика Милорада Пуповца. Предсједник Хрватског сабора Гордан Јандроковић истовремено поручује да је постављање плоче усташком команданту Јури Францетићу потпуно неприхватљиво и недопустиво. Јандроковић оштро осуђује свако величање усташког поретка и наводи да се таква плоча

Јуре Францетић

Павелићев егзекутор „борац против српског фашизма“?!

Многе институције Хрватске добиле су званични позив „Хрватске академије знаности и умјетност у дијаспори“ /ХАЗУД/ да дођу на обиљежавање 105 година од рођења усташког главешине Јуре Францетића, а у позивници Францетића називају борцем против „српског фашизма“. Као дио пројекта „Велебитско-вуковарски побједнички круг“, ХАЗУД организује обиљежавање 105. година рођења Јуре Францетића, хрватског политичара и „легендарног војсковође из Другог свјетског рата против удружења италијанског и српског фашизма“, пише у позивници. ХАЗУД се обрачунава и са историчарем Славком Голдштајном, уз пласирање тезе да је Францетић, заправо, био „усташа-антифашиста“. У позивници тврде да се у Хрватској од 2000. године до данас спроводи „криминализација домовинског рата“ и наводе да је прошли споменик Францетићу 2014. године

Оригиналан снимак- Усташе код Ливна бацају Србе у јаму крајем јула или почетком августа 1941.(фото:wikipedia.org)

У Хрватској ничу нови споменици усташким кољачима

Такозвана „Хрватска академија знаности и умјетности у дијаспори“ подићи ће спомен-обиљежје Јури Францетићу, чувеном кољачу и сараднику усташког вође Анте Павелића. Споменик ће, како је најављено на родној кући Францетића, у Оточцу 1. јула а свечано ст су позвани предсједница Хрватске Колинда Грабар Китаровић, премијер Андреј Пленковић и предсједник Сабора Гордан Јандроковић. Ова „академија“ постављањем споменика жели да обиљежи 105 година рођења усташког главешине Јуре Францетића, којег представља као „хрватскога политичара и легендарног војсковођу из Другог свјетског рата против удруженог италијанског и српског фашизма“. Постављање новог споменика усташким кољачима, како оцијењују медији у Хрватској, само је потврда да Пленковићева влада не жели да се супротави усташизацији Хрватске, јер ни до данас није уклонила споменик

(Фото Танјуг/С. Радовановић)

„Пленковић да уклони плочу, Пуповац да не подржава ХДЗ“

Загреб — Демократски савез Срба позвао хрватског премијера да уклонити спорну спомен плочу ХОС-овцима на којој је уклесан усташки поклич „за дом спремни“ у Јасеновцу. Они су такође позвали СДСС-овог заступник у Сабору и председника СНВ Милорада Пуповца да ускрати подршку ХДЗ-у. ДСС, наиме, сматра да Пуповац не треба да подржава владу државе коју, како се наводи, упоређује с НДХ. Како се наводи у саопштењу ДСС, у Јасеновцу и даље стоји плоча погинулим припадницима ХОС-а са усташким поздравом „за дом спремни“, која је ту постављена прошлог новембра, а хрватска власт ништа није учинила да она буде уклоњена. Та странка сматра да савремена Хрватска треба да се одрекне тог усташког поздрава,

Сједница Пододбора о обиљежавању годишњице Битке на Козари Фото: СРНА

На Мраковици 2. јула обиљежавање 75 година од Битке на Козари

Велики народни збор поводом обиљежавања 75 година од Битке на Козари биће одржан 2. јула на Мраковици, најављено је данас у Приједору након сједнице Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја. Предсједник Пододбора Велимир Дуњић рекао је да је херојска борба народа Козаре током Другог свјетског рата позната у свијету и да ће на Козари и ове године бити бројне домаће и стране делегације. – Оно што је установљено ранијих година у овом традиционалном обиљежавању козарачке епопеје јесте да су у организацију укључени одбори Владе Републике Српске и Владе Србије за његовање традиције ослободилачких ратова, тако да се, осим званичника Српске, очекује и обраћање званичника Србије – најавио

Православна поука: Слово о старцу Симеону Добрићевском

Чудесни су и неиспитиви путеви Твоји Господе! Свака реч људска има своју противреч, једино се нико и ништа не може супротставити истинском, христочежњивом животу. Oписујући у једној реченици, тако би гласио цели живот благочестивог старца Симеона. Овај прави народни човек, ревносни монах и свештеник, рођен је као Слободан Биберџић у Стоцу, од оца Петра и мајке Боринке рођ. Кашиковић. Од младости своје заволeо је Господа. То је увидела и родбина и околина, па су га сви од малих ногу звали „Поп Слобо“. Голготски пут пролази од младости. На јевађелски Христов позив одрицања од себе, узимања Крста и хођењем за Њим, одазива се веома рано. Ретко ко је био тако смерног

Приједор: Положени вијеници на споменик у Мацурама Фото: СРНА

Обиљежено 75 година од пробоја обруча на Козари

Делегације града Приједора и градског одбора СУБНОР-а Приједор положиле су данас вијенце на споменик на Патрији код Приједора, мјесту гдје су прије 75 година партизански одреди извршили пробој из опкољене Козаре у вријеме велике непријатељске офанзиве 1942. године. Градоначелник Приједора Миленко Ђаковић је присутнима на традиционалном народном збору рекао да овим чином сјећања и народног зборовања данашње генерације изражавају своје поштовање и одају почаст прецима, борцима Народноослободилачког рата /НОР/ чија храброст, слободарски дух и патриотизам и данас изазивају дивљење. „Епопеја Козаре је позната широм свијета и давно је већ постала легенда да је овдје вођена борба голоруког народа против моћне непријатељске фашистичке силе која је са три обруча опколила Козару“,

Један меморијал, три спомена

Радна група завршила Закон о Старом сајмишту. Музеј Холокауста и Музеј ромског страдања неће имати аутономију Закон о Старом сајмишту, односно Установи спомен-жртве, као лекс специјалис завршен је, а до краја августа би требало да буду усклађени преостали ситни детаљи, после чега иде у јавну расправу и даљу законску процедуру. Ово је, за „Новости“, потврдио епископ славонски Јован Ћулибрк, председник Комисије за Сајмиште. Следећи састанак Комисије заказан је за 31. август, када ће чланови бити упознати са финалном верзијом. – Закон је суштински готов, остале су најситније нијансе – каже епископ Јован за „Новости“. – На Сајмишту неће постојати три музеја, као што су поједина тумачења, већ једна кровна институција,

У Придворцима код Tребиња данас је служен парастос за 13 Срба које су усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи 23. на 24. јун 1941. године

Требиње-Придворачка јама мјесто свирепог страдања и опомене

У Придворцима код Требиња данас је служен парастос за 13 Срба које су усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи 23. на 24. јун 1941. године. Са мјеста стратишта тројица Срба успјела су да побјегну и упозоре остало становништво. Парастосу су присуствовали потомци страдалих Срба који су указали на свирепо и стравично страдање Срба из Придворице и Требиња прије 76 година, те истакли да спомен-плоча и капела код Придворичке јаме опомињу шта се догодило те страшне ноћи. Највише их, кажу, боли неправда што муслимани потпомогнути усташама никада нису кажњени за недјело које су починили над својим комшијама Србима. Помену жртвама усташког злочина на Придворачкој јами присуствовао је начелник Одјељења за

Фото: Produkcija Terirem

Филм о Јасеновцу на фестивалу у Москви, сниман по Спилберговој методи

Московски међународни филмски фестивал, 39. по реду, отворен је јуче, а већ данас тамошња фестивалска публика могла је да испрати и премијерну пројекцију српског дугометражног документарног филма „Завештање“, сачињеног од сведочанстава oних који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској. „Завештање“, документарно остварење редитеља Ивана Јовића, публици познатог по играном остварењу „Исцељење“, састављено је од сведочанстава људи који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској у периоду од 1941. до 1945. године. Страдање у Јасеновцу део је породичне трагедије директорке филма Моње Јовић, али и историје породица многих њихових пријатеља и познаника. Инспирисан људима који мучно наслеђе геноцида, почињеног не само у логорима већ и на кућном прагу, носе кроз живот, Јовић је одлучио да сними све преживеле сведоке. Снимио

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.