arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Часни Крстови на мјестима уништених православних храмова на Банији

ПЕТРИЊА – Парохију петрињску поред града Петриње чини још 55 насељених мјеста, на чијем је подручју до Другог свјетског рата било чак 18 функционалних храмова. Највећи број храмова уништен је у току Другог свјетског рата, док су преостали уништени у току посљедњих ратних збивања, те је од укупно 18 некадашњих храмова чак 10 уништено до темеља. На тим мјестима данас није остао ни „камен на камену“ који би вјерно свједочио о постојању и мученичкој судбини ових светиња. Тим поводом парох петрињски Саша Умићевић покренуо је иницијативу за обиљежавање тих мјеста. „Како би се ова мјеста, освећена молитвама и покајничким сузама генерација вјерника сачували од заборава и означили, покренули смо иницијативу за израду

Маринко Чулић

Пoврaтaк у 1941.

У сjajнoj књизи ‘1941. – гoдинa кoja сe врaћa’ Гoлдстeин je oписao пaртизaнe кao нeку врсту УНПРOФOР-a кojи je сприjeчиo рaт Хрвaтa и Србa и усмjeриo их у зajeдничку бoрбу прoтив oкупaтoрa и кoлaбoрaнaтa. Дaнaс нeмa никoгa ткo би прeузeo ту улoгу и Хрвaтскa je зeмљa бeз aмoртизeрa кojи би уклoнили мeђунaциoнaлнe, aли и другe кoнфликтe Jaкo je дoбрo дa je тo критиковалa и пoвeћa групa кoлeгa из лиjeвoлибeрaлних нoвинa, пa ћeмo oвдje сa зaдoвoљствoм бити пojaчaлo тих критикa. Дa, вeликa je, у нeбo вaпиjућa срaмoтa дa je Aндрej Плeнкoвић пристao дa ‘Хитлeр из нaшeг сoкaкa’ Maркo Скejo будe рaвнoпрaвни сагoвoрник њeгoвим министримa, a истoдoбнo je у пoвoду смрти Слaвкa Гoлдстeинa пoслao породици крaтки тeлeгрaм сучешћа

Нeмa их вишe – oбиљeжja у Вoдoтeчу

Стрaх у Вoдoтeчу

У Лици зaбиљeжeнo нoвo скрнaвљeњe aнтифaшистичких спoмeникa: Укрaдeнe су плoчe с имeнимa рaтних жртaвa и бoрaцa тe три бистe нaрoдних хeрoja стрaдaлих нa oвoм пoдручjу Сeлo Вoдoтeч у Личкo-сeњскoj жупaниjи, сeдaм килoмeтaрa удaљeнo oд Брињa, крaсиo je Спoмeн-пaрк брaтствa и jeдинствa сa скулптурaмa бoрaцa и бистaмa трoje нaрoдних хeрoja тe плoчaмa нa кojимa су билa имeнa пoгинулих пaртизaнa и жртaвa рaтa. Нaрoднoг хeрoja Ивицу Лoвинчићa су 1942. гoдинe стриjeљaли Taлиjaни, Љубицу Гeрoвaц су истe гoдинe убили и пoтoм мaсaкрирaли устaшe, a Срђaн Узeлaц je 1944. гoдинe пoгинуo у бoрби с устaшaмa. Нeпoзнaти пoчиниoци срeдинoм мjeсeцa oдниjeли су дeвeт плoчa и свe три бистe, a мjeштaни кojи живe пo рaштркaним зaсeoцимa шoкирaни су дoгaђajeм. – Пoчeткoм рaтa

Пребиловци (Фото: Jadovno.com)

Село које је постало синоним за страдање Срба у НДХ: Најстрадалније село у Европи у Другом светском рату (ВИДЕО)

Да ли сте чули за село Пребиловци, у општини Чапљина? Ово село је постало синоним за страдање Срба у НДХ, јер је у свега неколико дана августа месеца 1941. године број Срба у овом селу смањен са око 1.000 на испод 200. По овоме су најстрадалније село у Европи у Другом светском рату, а међу првих неколико у свету по истој статистици. Село иначе датира још из средњег века, о чему постоје бројни записи у документима и архивама. Чак и први турски попис Херцеговине неспорно говори да је ово село и сво окружење „српска земља“ чиме се даје неспоран одговор на питање „чија је земља Херцеговина?“ . Православци су били

Prebilovci2.jpg

Слово Милорада Екмечића 1990 у Пребиловцима

Пред пребиловачком школом гдjе су били пренешени костурни остаци извађени из Голубинке и jош неколико херцеговачких jама. Слово Милорада Екмечића jе одржано након опиjела коjе jе служио Митрополит Дабробосански и епископ Захумско- херцеговачки високопреосвећени Владислав. „Над отвореним гробом, тужни зборе, данас не треба лагати. Не треба изговорити нити jедну криву риjеч. Данас не треба дати повода за осjећање да се са људском свиjешћу може правити погодба. Данас треба зборити истину. Прошло 76 година од оног кобног љета 1941., када су хрватске усташе покушале да граде своjу државу на костима невине дjеце и жена. Иако нису jедини, Пребиловци у том ђердану стратишта и великих гробница, заузимаjу jедно од главних мjеста. Над

Јасеновац Фото: РТРС

Саборни храм добио мошти јасеновачких мученика

Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару је од преосвећног епископа пакрачко-славонског Јована добио дио моштију Светих мученика јасеновачких. Из Митрополије црногорско-приморске саопштено је да је посебан благослов што је ријеч о моштима дјеце која су мученички пострадала у дјечијем логору у селу Млака, недалеко од Јасеновца. „О дубини усташких злочина најбоље говори податак да је злогласна Независна Држава Хрватска била једина земља у свијету која је имала концентрационе логоре за дјецу“, наводи се у саопштењу. У саопштењу се подсјећа да су, осим логора у Млаки, српска дјеца страдала и у логорима у Јастребарском и Сиску. „Више од 20.000, углавном српске дјеце, страдало је у овим логорима“, наводи се у

Зашто?

Сваки човек својим мртвима постави обележје, као спомен да су постојали и свет својим животом обдарили. Сваки народ, онима који су за њих у ратовима гинули, подигне обележје, за спомен на њихову жртву. Дирати у те спомене мртвима је вандалски чин јер значи, не пуко рушење камена, већ узнемирење душе покојника која живе не може у том чину зауставити. Такав вандалски чин догодио се неког од претходних дана (или ноћи) у селу Челебић, на спомен-гробљу на Барјаку. Спомен-плочу са именима страдалих Челебићана у рату 1992-1995.године, непозната особа (или особе) су у безумном чину мржње разлупале. Тиме су повредили осећања не само Срба него сваког човека који поштује своје и туђе

„Старохрватски поздрав“

Од свог доласка на власт, HDZ („Hrvatska demokratska zajednica“) упорно покушава да рехабилитује и у службену употребу врати подрав ZDS (Za dom-spremni!) као тобож наводни „старохрватски“, а не службени поздрав хрватске фашистичке NDH. Дежурни тумачи хрватске „тисућљетне повијести“ (непостојећа миленијумска историја), труде се да пронађу прихватљиво објашњење за ЕU која се заклиње у европски антифашизам, али ипак не слави Дан победе кога су брже преименовали у Дан Европе, само да се не помиње антифашистичка победа у Другом светском рату, где су и Хрвати као народ учествовали на страни нациста и фашиста, док су појединци као антифашисти били у два српска покрета отпора, све док Црвена армија није скршила нацистичку војску у Стаљинграду!

У Мостару је приказан документарни филм "Завештање" снимљен на основу свједочења жртава које су као дјеца преживјели логоре и геноцид у Независној Држави Хрватској /НДХ/ од 1941. до 1945. године.

Приказан филм „Завештање“ о страхотама у усташким логорима

У Мостару је приказан документарни филм „Завештање“ снимљен на основу свједочења жртава које су као дјеца преживјели логоре и геноцид у Независној Држави Хрватској /НДХ/ од 1941. до 1945. године. Посљедњи живи свједоци кроз емотивне исповијести причају своје судбине и ужасе кроз које су прошли у логорима НДХ. Филм је синоћ приказан у организацији Српског културног и просвјетног друштва /СКПД/ „Просвјета“ – Градски одбор Мостар. Режисер филма Иван Јовић каже да је „Завештање“ архивско-документарни пројекат који се бави жртвама усташког геноцида у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године. „Снимили смо 94 свједока који говоре о страдању у логорима НДХ и на кућом прагу. Имамо 450 часова снимљеног документарног

Београд ноћу (Фото Петар Мирковић)

Рута смрти од Старог сајмишта до Јајинаца

Изградња меморијалног комплекса на месту стравичног логора у време Другог светског рата је од националног, али и светског интереса Када сам прошлог викенда са представницима Међународне федерације покрета отпора и антифашиста положио венац на Старом сајмишту, осетио сам срамоту и понос. Срамоту јер се на Старом сајмишту, где је живот изгубило 18.000 људи, данас налазе теретана и ресторан. Понос јер смо за само протекле три године урадили много да Старо сајмиште постане Меморијални центар посвећен жртвама холокауста, што није урађено за пуних седам деценија раније. Прича о логору Старо сајмиште једна је од најстрашнијих у историји Београда. То је прича о погрому београдских Јевреја и страдању Срба и антифашиста у злочиначкој НДХ.

Јасеновац, 1941 - 1942 (photo: US Holocaust Memorial Museum)

И Хитлеров изасланик био је ужаснут!

Хитлеров изасланик у усташкој НДХ Едмунд Глајзе фон Хорстенау био је згађен поступцима усташког поглавника Анте Павелића и нарочито окрутним убијањем православних Срба и дјеце, преноси портал „Експрес“. Хорстенау је у својим извјештајима Берлину оставио свједочанства о размјерама усташког злочина над Србима, критикујући усташку политику прогона и убијања. Хитлеров изасланик наводио је да су усташе „у лудом бијесу“ и описао потресне детаље о томе како се понашају према непријатељима и затвореницима. У једном извјештају описује како је усташки пуковник лично стријељао 500 Срба који су имали од 15 до 20 година. Осим о убиствима стотина цивила, Хорстенау је обавијестио нацистичку команду да усташке вође силују готово сваку жену, муче и

Молебан у Храму Светог Нектарија Егинског

Молебан у Храму Светог Нектарија Егинског

Свети мученици јасеновачки, молите Бога за нас! На дан Светих новомученика јасеновачких, 13. септембра Лета Господњег 2017., Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Господин Милутин, заједно са свештеним братством Храма Васкрсења Христовог у Ваљеву, служио је Молебан Светим новомученицима јасеновачким у новоподигнутом Храму Светог Нектарија Егинског у Ваљеву. После одслуженог Молебана, Епископ Милутин се обратио присутном народу истичући важност оваквих сабрања и молитвеног сећања на свете мученике. – Страшно је то шта је један народ учинио другом народу, а још страшнија је чињеница да су то хришћени урадили хришћанима. Страшно је нама слушати о овом злочину, а како је тек било жртвама успињати се на ту страшну српску Голготу страдања-  рекао је

Бањалука: Сајам књиге - часопис Топола Фото: СРНА

Промовисан трећи број часописа „Топола“

Трећи број часописа „Топола“, који издаје Јавна установа „Спомен-подручје Доња Градина“, промовисан је на 22. Међународном сајму књига „Бањалука 2017“. На промоцији су о часопису говорили директор ЈУ „Спомен-подручје Доња Градина“ и уредник Тања Тулековић, рецензент Жељко Вујадиновић и члан редакције Владан Вуклиш. „Стручни часопис `Топола` покренули смо 2015. године са циљем објављивања докумената, сјећања и студија о Другом свјетском рату. На тај начин презентујемо научни материјал који непобитно доказује да је за вријеме НДХ извршен злочин геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима“, изјавила је Тулековићева. Она је додала да часопис окупља квалитетан тим приређивача и стручњака и садржи осам студија о рату и геноциду. Вујадиновић изјавио је да је

Анте Томић

Анте Томић – Дјеца из наших школа нестају као у роману Степхена Кинга

Грађане Загреба посљедњих су дана збунили црвени балони везани за решетке канализацијских одвода, трамвајске станице и стабла. Била је то, открило се ускоро, реклама за филм “Оно”, екранизацију познате књиге Степхена Кинга, стравичну причу о групи дјеце из једнога провинцијског америчког градића која тајанствено нестају. Нацерено их клаунско чудовиште одвлачи у подземље остављајући црвени балон на мјесту отмице. Шаљивом коинциденцијом овај филм се приказује почетком септембра кад почиње и наставна година. Ђаци се враћају у школске клупе невољко вукући ноге, сломљених срца остављају за собом дивних два и по мјесеца ферија. Једва су нешто полетнији првашићи, али и њихов ентузијазам ће се угасити кад им дођу прве обавезе, кад се

Икона из манастира Јасеновац Фото СПЦ

Данас Сабор новомученика јасеновачких

Српска православна црква данас ће молитвено прославити Сабор светих новомученика јасеновачких. Више од седам стотина хиљада људи страдало је од усташке руке за вријеме Другог свјетског рата у логорима у Јасеновцу, Доњој Градини и Глини. Заједно са овим мученицима Српска православна црква /СПЦ/ прославља и многе друге мученике пострадале у јамама и другим мјестима, само Богу познатим. Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве /СПЦ/ је 16. априла 2010. године донио одлуку да се убудуће спомен Светих новомученика јасеновачких прославља 31. августа по јулијанском, односно 13. септембра по грегоријанском календару. Црквено обликовање сјећања на Јасеновац, јасеновачке жртве стављало је у континуитет историјског постојања српског народа. Извор: СРНА Везане вијести: СВЕТИ СРПСКИ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.