Moleban u Hramu Svetog Nektarija Eginskog

Datum objave: četvrtak, 14 septembra, 2017
Objavljeno u Jasenovac
Veličina slova: A- A+

Moleban u Hramu Svetog Nektarija Eginskog

Sveti mučenici jasenovački, molite Boga za nas!

Na dan Svetih novomučenika jasenovačkih, 13. septembra Leta Gospodnjeg 2017., Njegovo Preosveštenstvo Episkop valjevski Gospodin Milutin, zajedno sa sveštenim bratstvom Hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, služio je Moleban Svetim novomučenicima jasenovačkim u novopodignutom Hramu Svetog Nektarija Eginskog u Valjevu. Posle odsluženog Molebana, Episkop Milutin se obratio prisutnom narodu ističući važnost ovakvih sabranja i molitvenog sećanja na svete mučenike.

– Strašno je to šta je jedan narod učinio drugom narodu, a još strašnija je činjenica da su to hrišćeni uradili hrišćanima. Strašno je nama slušati o ovom zločinu, a kako je tek bilo žrtvama uspinjati se na tu strašnu srpsku Golgotu stradanja-  rekao je Episkop Milutin, dodavši da mi kao pravoslavni hrišćani treba da oprostimo zločincima, ali da smo u obavezi da stalno u svojim mislima nosimo sećanje na sve mučenički postradale Srbe i da im se molitveno obraćamo.

Potom je, po blagoslovu Episkopa Milutina, popadija Dajana Petrović, autorka knjige „U Hrista obučeni“, pročitala priču „Marija“.

Zovem se Marija Počuča. Sama sam izašla iz Jarčje jame. U Jarčju jamu bačena sam s troje dece i svekrvom i sedam ubodnih rana na leđima. Izmrcvarena, ali živa, izašla sam da posvedočim da je pola sela u istu jamu bačeno. Da jame postoje. Da su i moji, nikom skrivili, u jami. Da su i u ostalim jamama isti takvi ljudi, nedužni. Svoje sam mrtve ćerke položila jednu kraj druge. Petomesečnog sina nisam pronašla. Prvi put rekao je ,,mama“  pre no što mu je ustaša, zakrivljenim vrhom noža, rasporio utrobu. Umrla sam tri puta. Sa svakim detetom po jednom. Na Božiji glas ustadoh da svedočim kako sam umirala sa svojom zaklanom srpskom čeljadi na dnu Jarčje jame. Puzala sam danima do sela. Pila rosu i jela bilje. Na zgarištu sam podigla čatrljicu. Dočekala muža, živog, iz logora. Želela sam živeti, bila sam prkosna i snažnija. Bila sam lepa. Na muževljevom ramenu sam oživela i volela. Bila sam voljena. Rodila sam opet troje, ovaj put dva sina i kćer. Tako je Gospod izvoleo… Ponovo sam dojila, povijala, umivala, hranila, podizala i mazila. Radovala sam se. Plakala, tek kad niko ne gleda. Bila sam oprezna i nepoverljiva. Znala sam sa koje strane zlo preti, sa koje došaptava i truje, sa koje dolazi. Bila sam probuđena. Ova se Marija u jami probudila. 

Naposletku, spremna za povratak Ocu Nebeskom, za veliki susret, vratila sam se u jamu po Dušanu, Milku i Branka. I moja su me posvećena deca konačno dočekala. Tu sam drugi put čula kako zvuči „mama“ sa Brankovih usana. Naš večni dom, pripremljen davne 1941blistao je kao nijedan na zemlji. 

Tako okićena, u zagrljaj i osmeh, najsvečanije obučena i udešena, primila sam mučeništvo iz ruku Raspetog Hrista. Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje“,,zaori se pesma… 

Marija se raduje. Konačno. Sa svima Svetima, svojima… 

Sveti mučenici iz Jarčje jame, molite Boga za nas.

Filip Jakovljević, protonamesnik

Izvor: SRPSKA PRAVOSLAVNA EPARHIJA VALjEVSKA




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top