arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Дианин праунук Леонард Рашица прима орден од патријарха Иринеја

„Новости“ отвориле врата истине о Диани

Донедавно за велику хероину знали само историчари и преживели логораши. Први текст о томе како је Будисављевићева спасла 12.000 деце из логора наш лист објавио 2010. године Готово седам деценија било је потребно да свет сазна за велику српску доброчинитељку Диану Будисављевић и можда највећу акцију спасавања деце из усташких логора које је ова хероина, рођена Аустријанка, организовала током Другог светског рата. Ових дана коначно је почело и снимање филма о тој чудесној жени која је из крвавих казамата НДХ избавила око 12.000 беспомоћне српске деце, углавном са Кордуна, Козаре, из хрватских и босанских села. А до пре само неколико година, за њу су знали историчари, неки преживели логораши и

Трибина у Београду: „Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.“

Трибина је одржана у Дому ратних војних инвалида Србије – Клуб „Тесла“ ( Савски трг 9.) у петак, 28. јула 2017. Трибину је организовало Удружење Срба из Хрватске – Београд заједно са другим избјегличким и завичајним удружењима избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске, поводом 76. годишњице од илинданских усташких покоља над Србима у Независној Држави Хрватској. На трибини су говорили: Др Никола Жутић, др Момчило Диклић, проф. Миле Рајчевић, проф. Душан Ђаковић и историчар Никола Милованчев. Научни рад др Николе Жутића под насловом „Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.“објављен је у часопису „Српска слободарска мисао“ (Број 1-3, Београд, Јануар-јун 2017. године.) Погледајте видео запис са трибине: Везане вијести: Никола

Белези великих злочина изложени у Градишци

Градишка – Изложба „Белези великих злочина“, која је отворена у галерији Завичајног музеја у Градишци, свједочи о трагедији Срба у двадесетом вијеку, а умјетници су кроз своју визуру покушали да прикажу сјећања на злочине над српским народом који су се десили на подручју Републике Српске и Србије. Директор Завичајног музеја Бојан Вујиновић је истакао да је ова изложба покушај оживљавања колективног сјећања на све те догађаје те додао да је важно да публика види те слике. Изложба је реализована у сарадњи са Музејом жртава геноцида из Београда, чији је директор Вељко Ђурић Мишина истакао да је изложба до сада обишла осам градова у Српској. Ускоро ће бити представљена у Херцеговини

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 20. октобар 1942. Годишњица усташког покоља у Великом Паланчишту

У предвечерњим часовима 20. октобра 1942. године усташе су преузеле од СС-оваца српски народ из села Велико Паланчиште, Мало Паланчиште и Јеловца коjи су претходно сакупили. То вече извршено jе раздваjање мушкараца стариjих преко 15 година на jедну страну, а жена и дjеце на другу страну.  Укупно су издвоjена 82 мушкарца коjи су потом одведени у сточни тор Славкана Вуjичића. Сви мушкарци су поубиjани у току ноћи 20/21. октобра осим Ђуре Бабића и Раде Поповића коjи су чупаjући проштаце ограде тора успjели побjећи.   Везане виjести: Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год. Метак није испаљен. Све су радили кама, нож и тупа средства попут палије

Mlincic_Tuk.jpg

Филм о бестијалним злочинима

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Документарни филм „Да се њима никад не деси“, аутора Зорана Радоњића, доноси приче четверо свjедока усташког покоља у Великом Паланчишту у октобру 1942. године. „На премиjеру филма, коjа jе одржана 22. децембра у Музеjу Козаре у оквиру изложбе `Година страдања – 1942`, од четверо моjих саговорника дошло jе троjе. Четврти, Душан Бабић, тога истог дана jе умро“, каже Радоњић Срни. „Одем у подрум и лежем пред волове, у jасле. Дошла

Црква у Пребиловцима (фото С.Бјелица)

Пре­би­ло­вач­ке жр­тве су да­ле­ко од по­ли­тич­ког пре­пу­ца­ва­ња

У по­ле­ми­ци са Бо­ри­са­вом Јо­ви­ћем о Осмој сед­ни­ци ЦК СК Ср­би­је, адво­кат Ра­до­је Сте­ва­но­вић је као по­губ­не по­сле­ди­це ре­зул­та­та те сед­ни­це на­вео и „за­стра­ши­ва­ње му­сли­ма­на и Хр­ва­та от­ко­па­ва­њем и но­ше­њем срп­ских ко­сти­ју по­ред њи­хо­вих ку­ћа”. Те­за да је екс­ху­ма­ци­ја по­смрт­них оста­та­ка жр­та­ва уста­шких зло­чи­на из ма­сов­них гроб­ни­ца у кра­шким ја­ма­ма и њи­хо­во са­хра­њи­ва­ње по пра­во­слав­ном об­ре­ду би­ло опа­сна суб­вер­зив­на ра­бо­та усме­ре­на на под­ри­ва­ње ми­ра у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји ни­је но­ва.  По­што као адво­кат си­гур­но зна да не­ки за­кљу­чак вре­ди са­мо ако је за­сно­ван на чи­ње­ни­ца­ма, за­и­ста је упит­но на ко­јим чи­ње­ни­ца­ма Ра­до­је Сте­ва­но­вић за­сни­ва сво­ју тврд­њу о за­стра­ши­ва­њу му­сли­ма­на и Хр­ва­та. Пре­ма пре­су­ди Окру­жног су­да у Мо­ста­ру, из ок­то­бра 1957. го­ди­не,

Почело снимање филма о Диани Будисављевић

Почело снимање филма о Диани Будисављевић, која је спасла више од десет хиљада деце из логора НДХ. Мирјана Карановић: Било је то време у ком усташки злочини нису били довољно „видљиви“ Прича о једној од највећих акција спасавања деце у Другом светском рату и изузетној жени која ју је покренула Диани Будисављевић ускоро ће се појавити на филмској траци. Прошле недеље почело је снимање дугометражног играно-документарног филма „Акција ДБ“ – како је своју активност означила и сама Диана Будисављевић. У акцији је спасено више од десет хиљада, углавном православне деце, али је због историјских преокрета овај подвиг доскора био непознат, а прича остала неиспричана… Режију потписује ауторка из Загреба Дана

Ве­ли­ки школ­ски ча­с у Шу­ма­ри­ца­ма ранијих година (Фото М. Игњатовић)

Прича о злу у славу живота

„Игре бројева” Мирка Демића у режији Марка Мисираче на Великом школском часу у Шумарицама 21. октобра Крагујевац – Жртве нацистичке одмазде 21. октобра 1941. оживеће и ове године у Шумарицама, једном од највећих страдалишта цивила у Другом светском рату на овим просторима, а са њима и неизбежно зло које истрајава упркос нашим покушајима да га елиминишемо из свести, историје, сећања. У делу „Игре бројева” Мирка Демића, директора Народне библиотеке „Вук Караџић”, које ће 21. октобра, по традицији, бити изведено крај Споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама, главну улогу подједнако носе и живот и смрт, и невини и џелати, и добро и зло. Преплићу се, покушавајући једно друго да надјачају, у

Црква Успења Пресвете Богородице у Малом Паланчишту

Документа НДХ свједоче о масакру у Великом Паланчишту

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Када имате документе гдjе страна коjа jе починила покољ сама говори о детаљима злочина – онда сте сигурни да нико не може оспорити обjективност нити приписати субjективност или пристраност, истиче за Срну аутор изложбе „Година страдања – 1942“ Ведрана Адамовић. У Музеjу Козаре у Приjедору по први пут jавности су приказани документи Оружништва НДХ о усташком покољу у Великом Паланчишту у октобру 1942. године. Међу десетинама докумената и фотографиjа коjи

Јасеновац Фото: РТРС

Сличности у обрасцу злочина у Јасеновцу и Аушвицу

Између злочина усташа у Јасеновцу и злочина које су починили Нијемци у логору Аушвиц током Другог свјетског рата постоје сличности у обрасцу, изјавио је Срни професор Гидеон Грајф, главни историчар израелског института „Шем олам“, који се бави документовањем Холокауста. Грајф је рекао да се сличности огледају у систему окрутности, садизма и бруталности и да је о томе говорио у предавању студентима историје на Филозофском факултету у Бањалуци. „Направио сам поређење између злочиначког система Нијемаца у Аушвицу и злочина које су починили Хрвати усташе у Јасеновцу и осталим логорима у овом региону. Заиста постоје сличности“, рекао је Грајф. Он је додао да су студенти били веома укључени у дискусију и да

Mladi_Franja.jpg

С. Живановић: Ко је био фра Срећко Перић

У последње време велики броj читалаца и заинтересованих људи обратили су ми се са питањем: ко jе био Фра Срећко Перић и по чему jе познат. Стварно, 72 године после завршетка II Светског рата и ужасног геноцида против Срба, Јевреjа и Рома у Хрватскоj многи никада нису чули за фра Срећка Перића, ма да се његово име често помиње у књигама и у поjединим новинским чланцима. Екуменисти у Српскоj Православноj Цркви понекад спомињу његово име jер jе он био римокатолички жупник у Нишу све до 25. маjа 1937. године, где jе радио као вероучитељ у школи. Основао jе две римокатоличке жупе у Србиjи. Још пре капитулациjе краљевине Југославиjе, он jе

Главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста "Шем олам" Гидеон Грајф присуствовао је данас у Бијељини пројекцији документарног филма "Живот бијељинских Јевреја.

Приказан филм „Живот бијељински Јевреја“

У библиотеци Епархије зворничко-тузланске данас је приказан филм „Живот бијељински Јевреја“ аутора ученика и професора Гимназије „Филип Вишњић“. Филм је настао као резултат сарадње професора српског језика у бијељинској Гимназији Кармеле Ракић, која је прошле године боравила у Израелу као полазник школе за изучавање Холокауста и људи који су јој пружили могућност да прошири образовање у том погледу. „Отуда идеја да са својим ђацима из Гимназије урадим филм о Јеврејима, који су живјели у овом граду, о њиховом животу. Истраживали смо шта су то ти људи у овом граду стварали, какав траг су иза себе оставили, све оно лијепо што је остало иза њих, а не начин на који су

Виктор Иванчић

Узгoj свeцa

Ниje ствaрнa aмбициja дa сe крoз пoступaк црквeнoгa пoсвeћeњa прoизвeдe нeкaкaв имaгинaрни, мoрaлнo умивeни Стeпинaц – тo je тeк тeхнички мaнeвaр нужaн зa пoстизaњe циљa – вeћ, oбрaтнo, дa сe eтикeтoм свeцa прoслaви и у брoнци излиje Стeпинчeвa повјесна рeaлнoст. Oнo штo сe уистину кaнoнизирa je клeрикaлнa кoлaбoрaциja с фaшизмoм Истoгa дaнa кaдa je хрвaтски прeмиjeр Aндрej Плeнкoвић дoшao у Вaтикaн у службeни пoсjeту пaпи Фрaњи, пa нaкoн тoгa нoвинaримa дao скaндaлoзну изjaву дa ‘кaнoнизaциja Стeпинцa идe дoбрo, у прaвoм смjeру’, свeћeник и пoвjeрeник зa eкумeнизaм Сисaчкe бискупиje Брaнимир Moтoчић – тaкoђeр у склoпу бoрбe зa лик и дjeлo Aлojзиja Стeпинцa – ниje дoшao нa дjeчje грoбљe у Сиску. Taмo je oдржaнa кoмeмoрaтивнa свeчaнoст зa дjeцу српскe

Бурна историја Кордуна

КАРЛОВАЦ – Трибина под насловом „Кордун у прошлости – хисторијски осврт“ одржана је у организацији карловачког пододбора СКД-а „Просвјета“ и ВСНМ-а Карловца. – Кордун је имао врло бурну и турбулентну повијест, прошао је од Сциле до Харидбе. Ово данас је хисторијски осврт, а постоје и многи други као културолошки, социолошки, антрополошки, политички, антифашистички и други. Било би добро да у једној књизи можемо наћи све аспекте наше културе, али нажалост то немамо јер нисмо успјели издати монографију Кордуна – казао је у уводу Драган Грубјешић, водитељ хисторијско-књижевне секције карловачког пододбора. Гост трибине био је и хисторичар и књижевник Миле Дакић. – Немогуће је говорити о Кордуну изван контекста Војне Крајине, иако

Фото: Г. Шљивић

Ожиљци не бледе: Обележена годишњица фашистичког стрељања родољуба у Краљеву (ФОТО)

Уз звуке сирена, почасни плотун и православни парастос одата пошта онима који су 1941. године страдали од руке намачких окупатора ОКТОБАРСКЕ СВЕЧАНОСТИ У оквиру обележавања 76. године фашистичког злочина, у амфитеатру Спомен-гробља глумци краљевачког позоришта извели су инсценацију поеме Богдана Мрвоша „Смрт у кући“ у адаптацији и режији Александре Ковачевић, док је у овдашњем Народном музеју одржана промоција монографије „Ваздухопловни школски центар Краљево 1947-2017“, аутора Фрања Фабијанеца, пуковника у пензији. Краљево – Комеморативном седницом градске скупштине, а потом и правславним парастосом који су на Спомен-гробљу служили свештеници жичке епархије, у суботу је у Краљеву обележена 76. годишњица фашистичког злочина у којем су немачки окупатори стрељали више од две хиљада родољуба. За само

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.