Стратишта НДХ Архиве - Страница 194 од 355 - Јадовно 1941.

Црква Успења Пресвете Богородице у Малом Паланчишту

Документа НДХ свједоче о масакру у Великом Паланчишту

18. октобар 2017.

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Када имате документе гдjе страна коjа jе починила покољ сама говори о детаљима злочина – онда сте сигурни да нико не може оспорити обjективност нити приписати субjективност или пристраност, истиче за Срну аутор изложбе „Година страдања – 1942“ Ведрана Адамовић. У Музеjу Козаре у Приjедору по први пут jавности су приказани документи Оружништва НДХ о усташком покољу у Великом Паланчишту у октобру 1942. године. Међу десетинама докумената и фотографиjа коjи

Сличности у обрасцу злочина у Јасеновцу и Аушвицу

17. октобар 2017.

Између злочина усташа у Јасеновцу и злочина које су починили Нијемци у логору Аушвиц током Другог свјетског рата постоје сличности у обрасцу, изјавио је Срни професор Гидеон Грајф, главни историчар израелског института „Шем олам“, који се бави документовањем Холокауста. Грајф је рекао да се сличности огледају у систему окрутности, садизма и бруталности и да је о томе говорио у предавању студентима историје на Филозофском факултету у Бањалуци. „Направио сам поређење између злочиначког система Нијемаца у Аушвицу и злочина које су починили Хрвати усташе у Јасеновцу и осталим логорима у овом региону. Заиста постоје сличности“, рекао је Грајф. Он је додао да су студенти били веома укључени у дискусију и да

С. Живановић: Ко је био фра Срећко Перић

17. октобар 2017.

У последње време велики броj читалаца и заинтересованих људи обратили су ми се са питањем: ко jе био Фра Срећко Перић и по чему jе познат. Стварно, 72 године после завршетка II Светског рата и ужасног геноцида против Срба, Јевреjа и Рома у Хрватскоj многи никада нису чули за фра Срећка Перића, ма да се његово име често помиње у књигама и у поjединим новинским чланцима. Екуменисти у Српскоj Православноj Цркви понекад спомињу његово име jер jе он био римокатолички жупник у Нишу све до 25. маjа 1937. године, где jе радио као вероучитељ у школи. Основао jе две римокатоличке жупе у Србиjи. Још пре капитулациjе краљевине Југославиjе, он jе

Главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста "Шем олам" Гидеон Грајф присуствовао је данас у Бијељини пројекцији документарног филма "Живот бијељинских Јевреја.

Приказан филм „Живот бијељински Јевреја“

16. октобар 2017.

У библиотеци Епархије зворничко-тузланске данас је приказан филм „Живот бијељински Јевреја“ аутора ученика и професора Гимназије „Филип Вишњић“. Филм је настао као резултат сарадње професора српског језика у бијељинској Гимназији Кармеле Ракић, која је прошле године боравила у Израелу као полазник школе за изучавање Холокауста и људи који су јој пружили могућност да прошири образовање у том погледу. „Отуда идеја да са својим ђацима из Гимназије урадим филм о Јеврејима, који су живјели у овом граду, о њиховом животу. Истраживали смо шта су то ти људи у овом граду стварали, какав траг су иза себе оставили, све оно лијепо што је остало иза њих, а не начин на који су

Узгoj свeцa

16. октобар 2017.

Ниje ствaрнa aмбициja дa сe крoз пoступaк црквeнoгa пoсвeћeњa прoизвeдe нeкaкaв имaгинaрни, мoрaлнo умивeни Стeпинaц – тo je тeк тeхнички мaнeвaр нужaн зa пoстизaњe циљa – вeћ, oбрaтнo, дa сe eтикeтoм свeцa прoслaви и у брoнци излиje Стeпинчeвa повјесна рeaлнoст. Oнo штo сe уистину кaнoнизирa je клeрикaлнa кoлaбoрaциja с фaшизмoм Истoгa дaнa кaдa je хрвaтски прeмиjeр Aндрej Плeнкoвић дoшao у Вaтикaн у службeни пoсjeту пaпи Фрaњи, пa нaкoн тoгa нoвинaримa дao скaндaлoзну изjaву дa ‘кaнoнизaциja Стeпинцa идe дoбрo, у прaвoм смjeру’, свeћeник и пoвjeрeник зa eкумeнизaм Сисaчкe бискупиje Брaнимир Moтoчић – тaкoђeр у склoпу бoрбe зa лик и дjeлo Aлojзиja Стeпинцa – ниje дoшao нa дjeчje грoбљe у Сиску. Taмo je oдржaнa кoмeмoрaтивнa свeчaнoст зa дjeцу српскe

Бурна историја Кордуна

14. октобар 2017.

КАРЛОВАЦ – Трибина под насловом „Кордун у прошлости – хисторијски осврт“ одржана је у организацији карловачког пододбора СКД-а „Просвјета“ и ВСНМ-а Карловца. – Кордун је имао врло бурну и турбулентну повијест, прошао је од Сциле до Харидбе. Ово данас је хисторијски осврт, а постоје и многи други као културолошки, социолошки, антрополошки, политички, антифашистички и други. Било би добро да у једној књизи можемо наћи све аспекте наше културе, али нажалост то немамо јер нисмо успјели издати монографију Кордуна – казао је у уводу Драган Грубјешић, водитељ хисторијско-књижевне секције карловачког пододбора. Гост трибине био је и хисторичар и књижевник Миле Дакић. – Немогуће је говорити о Кордуну изван контекста Војне Крајине, иако

Ожиљци не бледе: Обележена годишњица фашистичког стрељања родољуба у Краљеву (ФОТО)

14. октобар 2017.

Уз звуке сирена, почасни плотун и православни парастос одата пошта онима који су 1941. године страдали од руке намачких окупатора ОКТОБАРСКЕ СВЕЧАНОСТИ У оквиру обележавања 76. године фашистичког злочина, у амфитеатру Спомен-гробља глумци краљевачког позоришта извели су инсценацију поеме Богдана Мрвоша „Смрт у кући“ у адаптацији и режији Александре Ковачевић, док је у овдашњем Народном музеју одржана промоција монографије „Ваздухопловни школски центар Краљево 1947-2017“, аутора Фрања Фабијанеца, пуковника у пензији. Краљево – Комеморативном седницом градске скупштине, а потом и правславним парастосом који су на Спомен-гробљу служили свештеници жичке епархије, у суботу је у Краљеву обележена 76. годишњица фашистичког злочина у којем су немачки окупатори стрељали више од две хиљада родољуба. За само

Сима Мраовић – Јасеновац није „страдање неког народа на неком Балкану”

14. октобар 2017.

Како се десило да организација изложбе о Јасеновцу у УН буде поверена асоцијацији на чијем челу је музичар из Канаде, и да ли је ова чињеница довољна да објасни што се у називу изложбе не помињу ни НДХ, ни Срби, ни Хрватска, већ Балкан и Славонија? Разговарала Мила Милосављевић На предлог Израела, Генерална скупштина Уједињених нација, на свом заседању 1. новембра 2005, једногласно је прихватила да се 27. јануар одреди као Дан сећања на Холокауст. У том смислу, у тачки 6 ове резолуције захтева се да генерални секретар успостави програм на тему „Холокауст и Уједињене нације“, као и мере које ће мобилисати цивилно друштво на сећање на Холокауст. У оквиру

ВИДЕО: Пребиловци у Христовом наручју

14. октобар 2017.

Када се ишчита и чуjе прича о Пребиловцима, човjек остане затечен, запањен, збуњен свим оним шта jе, како jе и зашто jе учињен злочин, коjи кроз прошли виjек траjе и понавља се, изнова исти, у мржњи и злу. Пребиловци ни данас немаjу таблу, одредиште и путоказ гдjе су. Али они имаjу божиjи путоказ, и догађаjе коjи су их уз вjечно памћење и помен на небу, на земљи, и први пута опиjелом одржаним у jами под земљом ставили и на небески трон. Васкрсли Пребиловци дочекли су овог августовског jутра, на jугу, краj Хутова, Неретве, Брегаве на бриjегу у Пребиловцима, на ново ходочасно мjесто, Васкрсење храма, коjи као да jе са неба

Стари Брод на Дрини: Камен-темељац за музеј посвећен српском страдању (ВИДЕО)

12. октобар 2017.

У спомен-комплексу у Старом Броду на Дрини положен је камен-темељац за музеј. Биће посвећен страдању српског народа 1942, када је усташка Црна легија под командом Јуре Францетиће, звјерски убила више од 6.000 Срба Подриња и Романијског платоа. Након подизања крста 2008. и освећења Спомен капеле 2014, јавила се потреба за изградњу музеја који ће подсјећати на голготу и усташки злочин над српском нејачи, на празник Младенце ’42. Музејска поставка је спремна. – На поставци смо радили осам година. Завршена је прошле године, и у њој ће бити приказани документи, слике са стратишта од Сарајева до Старог Брода које смо могли да документујемо, каже свештеник, Драган Вукотић. – Спомен-комплекс треба да свејдочи

Утјецајни јеврејски портал: „Хрватска безочно скрива своје злочине у холокаусту“

11. октобар 2017.

ЗАГРЕБ – Амерички онлине часопис Таблет, покренут 2009. године, један је од најутјецајнијих јеврејских медија на свијету који цитирају сви, од New York Timesa до Associated Pressa. Ових дана је на Таблету објављен дуги текст Menachema Rosensafta под насловом “Хрватска безочно покушава избацити из повијести своје злочине у холокаусту”, у којем се Хрватска смјешта у контекст “алармантног и све већег вала антисемитизма у источној Еуропи”. Ријеч је о најновијем примјеру тога како политика хрватских власти према мањинама и антифашизму наноси штету међународном имиџу РХ, преноси портал „Индеx“. На почетку текста се подсјећа да је водство јеврејске заједнице, заједно с лидерима српске мањине, бојкотирало протекле двије године државне комеморације у Јасеновцу, “показујући импресивну моралну

ДЕСНИЧАРСКИ ИСТОРИЧАРИ ПРОТИВ ЗАБРАНЕ ПОЗДРАВА „ЗА ДОМ СПРЕМНИ“

11. октобар 2017.

Група десничарских хрватских историчара упутила је апел властима у коме се противе забрани усташког поздрава „За дом спремни!“ те упозорили да ће, уколико до тога дође, „настати цензура и контрола мишљења“. Ови историчари тврде да је ријеч о превентивном апелу због рада Комисије за суочавање са посљедицама владавине недемократских режима, те захтијевају гарантовање „слободе мишљења, говора и историјског истраживања, као и прекид са покушајима наметања и прописивања такозваних историјских истина“. Међу потписницима апела су Иво Банац, Никица Барић, Владимир Гајгер, Златко Хасанбеговић, Tомислав Јоњић, Марио Јареб, Ана Ледерер, Јуре Кришто, Анђелко Мијатовић, Слободан Просперов Новак и Амир Обхођаш, преносе хрватски медији. Клуб посланика Истарског демократског сабора /ИДС/, Приморско-горанског савеза /ПГС/

Утакмица живота десног крила ‘Гешка’

8. октобар 2017.

Судбина храброг глинског ногометаша коjи jе утекао усташком оружjу: Наjбољи предратни нападач глинског ногометног клуба Никола Самарџиjа био jе jедина преживjела жртва маjског погрома. Побjегао jе иако jе био рањен Уочи Другог свjетског рата наjвећу популарност у Глини уживали су ногометаши ‘Гешка’ – Глинског шпортског клуба, основаног jош 1920., коjи се успjешно такмичио у Сисачкоj ногометноj жупи. Клуб jе наступао на Оберстариjи, некад омиљеном шеталишту старих Глињана, коjе ће се концем 1930-их преуредити у ногометно игралиште и свечано отворити у прољеће 1939., када у Глини по први пут гостуjу велики загребачки клубови – ХАШК и Грађански. Пред почетак првенства 1940/41. у Глини гостуjе и Репрезентациjа Загребачког ногометног подсавеза, а

Списак 1.603 породице из 1948. године: Колонисти у Новој Гајдобри

7. октобар 2017.

Списак колонизованих породица у Новој Гајдобри (по попису из 1948.) Током четворогодишњег рата од 6. априла 1941. до 27. маја 1945. године, Југославија је претрпела огромна материјална разарања. Рат је однео пуно жртава, дошло је до значајних политичких промена у корист Комунистичке партије Југославије, а одласком превасходно немачке националне мањиме са простора данашње Војводине током 1944. и 1945. године осетио се значајан мањак пољопривредне радне снаге. У склопу плана везаног за обнову земље 23. августа 1945. године, донет је Закон о аграрној реформи и колонизацији. На подручју данашње АП Војводине налазило се укупно 40 % земљишног фонда или 668.412 хектара земље. Ова област проглашена је подручјем тзв. савезне колонизације, тј.

Сећање на децу жртве НДХ у парку Дијане Будисављевић

7. октобар 2017.

Сисак – На Дечијем гробљу у Сиску, у организацији Српског народног већа и Већа српске националне мањине града Сиска данас је одржана комеморација – Дан сећања у спомен на страдање српске ратне сирочади која су у Сиску била заточена у усташком дечијем логору од августа 1942. до јануара 1943.– Хина преноси да је „свечаност први пут одржана у парку који одлуком сисачког Градског већа од јуче носи име хуманитарке Дијане Будисављевић, жене која је спасила велики број деце из ратног логора”. „Људи који су спасавали децу из логора морају да нам буду инспирација. Нисмо овде само због нечијег страдања, него и због нас самих. Ту смо да се радујемо, да обновимо поверење