Sima Mraović – Jasenovac nije „stradanje nekog naroda na nekom Balkanu”

Datum objave: subota, 14 oktobra, 2017
Veličina slova: A- A+

Kako se desilo da organizacija izložbe o Jasenovcu u UN bude poverena asocijaciji na čijem čelu je muzičar iz Kanade, i da li je ova činjenica dovoljna da objasni što se u nazivu izložbe ne pominju ni NDH, ni Srbi, ni Hrvatska, već Balkan i Slavonija?

Sima Mraović
Sima Mraović

Razgovarala Mila Milosavljević

Na predlog Izraela, Generalna skupština Ujedinjenih nacija, na svom zasedanju 1. novembra 2005, jednoglasno je prihvatila da se 27. januar odredi kao Dan sećanja na Holokaust. U tom smislu, u tački 6 ove rezolucije zahteva se da generalni sekretar uspostavi program na temu „Holokaust i Ujedinjene nacije“, kao i mere koje će mobilisati civilno društvo na sećanje na Holokaust. U okviru obeležavanja tog dana, na jednoj internet stranici (www.hiddenholocaust.info) najavljeno je da će u Ujedinjenim nacijama, u Njujorku, 23. aprila 2017. biti postavljena i izložba o logoru smrti Jasenovac u Hrvatskoj.

Srpska humanitarna organizacija „28. jun“ iz Kanade, odgovorna za organizaciju, izložbu je najavila nadnaslovom „Skriveni zločin“, dok sam naslov glasi „Izložba o Aušvicu Balkanskog poluostrva“. Iza tog nepreciznog naziva stoji zločin pokolja i genocida nad srpskim narodom u klerikalno-ustaškoj, takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i Jasenovcu. Tim povodom, srpskoj javnosti, organizatorima izložbe i medijima obratio se u dva navrata u ime Udruženja „Jasenovac – Donja Gradina“ iz Banjaluke Sima Mraović, kako bi izložba o Jasenovcu bila ustrojena tako da se zna gde je zločin načinjen, ko ga je počinio i nad kim, koliko je ljudi u logoru smrti NDH stradalo i kojoj su naciji te žrtve pripadale. Takođe, izložba bi neizostavno morala da pruži i jasnu i nedvosmislenu sliku o Jastrebarskom, logoru u kojem su mučena i ubijana srpska deca.

Kako je moguće da i ovoliko godina nakon strašnog zločina istina o Jasenovcu ostane skrivena, a da se retko pružene prilike – poput izložbe povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta – propuste ili, preciznije, prokockaju na ovaj način?

Bez namere da pravim neukusna poređenja i time dovodim u sumnju iskrenu nameru organizatora, moram da napomenem da naslov izložbe najavljene u zgradi Ujedinjenih nacija, u Njujorku, o „Aušvicu Balkanskog poluostrva“ … gde je „oko 700.000 ljudi, žena i dece izgubilo svoje živote“ (vidi gorepomenutu veb-stranu), nije primeren. Ovakva najava ne samo da neće upoznati svet sa genocidom ustaške, tzv. Nezavisne Države Hrvatske (NDH) nad Srbima u Drugom svetskom ratu već će neimenovane srpske žrtve poistovetiti sa daleko manjim žrtvama drugih naroda i na taj način, u očima sveta, učiniti ih beznačajnim. Da podsetimo, više od 95 posto ubijenih u logoru smrti Jasenovac bili su pravoslavni Srbi. Bio je to stravičan, ali još uvek nekažnjen pokolj srpskog stanovništva. Po razmerama i zverstvu, ovaj pokolj predstavlja poseban, do tada neviđen, masovni zločin počinjen s namerom da se u celosti, ili delimično, uništi jedna nacionalna, etnička ili verska grupa. U Međunarodnom krivičnom pravu, po definiciji, to je zločin genocida koji zaslužuje posebno poštovanje, ali ne samo nas, Srba, već i svetske javnosti. Onako kako je zločin spaljivanja (Holokaust) obeležio stradanje jevrejskog naroda u Drugom svetskom ratu, tako je stradanje srpskog naroda u NDH obeleženo zločinom pokolja.

Imajuću tu činjenicu u vidu, srpski narod se ne može identifikovati kao žrtva Holokausta, već kao žrtva ustaškog masovnog pokolja. Zamisao ove izložbe u prostorijama svetske organizacije, onako kako je predstavljena na internet stranici, ne imenuje ni mesto zločina, ni zločin, ni zločinca, niti žrtvu. Shodno tome, obaveštenje o ovoj izložbi je nejasno i navodi na pitanje: o čijim se to žrtvama uopšte radi? Da bi se to izbeglo, neophodno je da se svaka nejasnoća u najavi izložbe izbegne. Ulaskom u izložbenu prostoriju posetilac se ne može dovoditi u zabludu i sumnju o kojim se to žrtvama na Balkanskom poluostrvu radi? Jer iako se solidarnost s jevrejskim žrtvama ne dovodi u pitanje, neophodno je istaći da je ovde reč o srpskim žrtvama, zločinačke, ustaške NDH, te otuda nije Jasenovac Aušvic Balkanskog poluostrva već je Aušvic Jasenovac Severne Evrope. Tome u prilog govori i činjenica da je Jasenovački logor smrti u Hrvatskoj stariji od logora u Aušvicu. Jasenovački logor je osnovan avgusta 1941. godine (Aušvic, oktobra 1941), a oslobodili su ga partizani aprila 1945. (Aušvic je oslobodila januara 1945. Crvena armija).

U Jasenovcu je bilo više od milion logoraša od kojih su preko 95 odsto bili Srbi (bilo je i Jevreja, Roma i ostalih). U Aušvicu je pak bilo preko milion logoraša od kojih oko devedeset pet posto Jevreja. Pored Jevreja bilo je zatočenika iz Poljske, Rusije, Roma i pripadnika ostalih nacija.

Usvajanje predloga u Skupštini UN koje nosi naziv Dan sećanja na Holokaust uže određuje temu, te samim tim isključuje ostale žrtve. Šta mislite o tome?

Reč holokaust je starogrčkog porekla i označava žrtvovanje spaljivanjem. Posle 1945. ova reč se koristi da opiše stradanje i uništavanja Jevreja u Drugom svetskom ratu. U Oksfordskom rečniku holokaust označava „masovna ubistva Jevreja od strane nacističke Nemačke u periodu od 1941. do 1945. godine“. Slično, Vebster rečnik definiše holokaust kao „sistematsko uništavanje više od šest miliona evropskih Jevreja od strane nacista pre i u toku Drugog svetskog rata“. U SAD holokaust isključivo simboliše jevrejske žrtve u Drugom svetskom ratu. Međutim, za neke definicije holokausta zaslužni su i ne-Jevreji. Memorijalni muzej Holokausta u Vašingtonu, recimo, definiše holokaust kao „sistematsko, državno podržana masovna ubistva šest miliona Jevreja, pored miliona drugih, od strane nacističke Nemačke“. Drugi su „Romi, Poljaci, homoseksualci, hendikepirani, Jehovini svedoci i politički religiozni disidenti“. Nijedna od ovih definicija ne sadrži ni reč o ustašama i Hrvatskoj. Izgleda da je Srbima dozvoljeno samo sećanje na tuđe žrtve.

Pokrštavanje Srba u NDH
Pokrštavanje Srba u NDH

Da li je zamisao ove izložbe da srpske žrtve genocida samo podrže razmere i strahote Holokausta, a potom da se vrate u nepostojanje?

Najvljenu izložbu u okviru Dana sećanja na Holokaust podržava Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Andrićev institut i Univerzitet u Beogradu, što predstavlja doprinos Republike Srbije i srpskog naroda u obeležavanju tragičnih stradanja iz vremena Drugog svetskog rata. Na prvi pogled, veoma korisna i važna inicijativa. Međutim, reči imaju svoju težinu i svoj smisao. Pažljivi čitalac lako će uočiti još jedan neprihvatljiv, moglo bi se reći, omalovažavajući pristup našem sećanju koje pamti stradanje srpskog naroda u zloglasnom Jasenovačkom logoru smrti i širom takozvane Nezavisne Države Hrvatske. Krenimo od najave izložbe, pod naslovom „Skriveni zločin“. Tačno je da zločine nad Srbima skrivaju srpski neprijatelji, ali iznenađuje da izložbu u kojoj se skrivaju zločinac i mesto zločina i žrtva podržavaju i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Andrićev institut i Univerzitet u Beogradu.

Pomenuli smo da organizator izložbu najavljuje i kao ,,Aušvic Balkanskog poluostrva“. Šta se zapravo skriva iza ovih reči?

Nenamerno ili zlonamerno, ali to je tek obmana posetioca, jer se njemu i njegovom poznavanju istorije Drugog svetskog rata u Jugoslaviji ostavlja da sam zaključi da se tu radi o Jasenovcu i o Srbima, uglavnom Srbima, i da se „Aušvic Balkanskog poluostrva“ nalazi u Hrvatskoj, a ne u Bugarskoj, Rumuniji, Grčkoj, Makedoniji, Crnoj Gori ili u Srbiji. Da bi se čitaoci ovog obaveštenja još više zaveli ka banalnom uopštavanju, pored skrivanog mesta zločina, organizator nam još saopštava da su žrtve „Aušvica Balkanskog poluostrva“ bili „ljudi, žene i deca“. O Srbima ni reči. Tako, u podnaslovu, organizator navodi da je „oko 700. 000 ljudi, žena i dece izgubilo svoje živote u logoru uništavanja u Slavoniji koji je napravila i vodila Nezavisna Država Hrvatska za vreme Drugog svetskog rata“.

Najzad je pomenuta Nezavisna Država Hrvatska, ali bez ustaša i neosporne uloge katoličkog sveštenstva. Sudeći po organizatoru, „700.000 ljudi, žena i dece“ nemaju ni svoj nacionalni identitet, niti pripadnost. Zacelo smatra da nema potrebe da se posebno naglašava o kome se radi. Žrtve su žrtve, zar ne? Što se pak tiče mesta zločina, organizator kaže Slavonija. Ko u svetu ne zna za Slavoniju? To svi znaju, zar ne? Greška je samo u pisanju. To je u stvari: Slovenija, Slovačka… ili tako nešto. Zna se uglavnom da je to negde na Balkanu. Hrvatska s tim nema ništa. Očigledno, organizator prikriva da je Jasenovac u Hrvatskoj i da je upravo u logoru smrti Jasenovac zverski ubijeno oko 700.000 Srba muškaraca, srpskih žena i srpske dece, ili više od devedeset pet posto zatočenika u odnosu na ostale (Jevreje i Rome). Izbegavanje te činjenice dovodi u pitanje moralnu odgovornost i moralno pravo da se, najavljenom organizatoru, dozvoli organizacija tako važne izložbe koja bi morala jasno reći istinu o srpskom stradanju, ma koliko to nekome nije politički podobna tema.

Ko je zapravo organizator izložbe u Ujedinjenim nacijama?

Iz najave ove izložbe može se zaključiti da je glavni organizator srpska humanitarna organizacija „28. jun“ iz Kanade koja se definiše kao nevladina multinacionalna humanitarna, socijalna i filantropska organizacija (www.28jun.org). Pored srceparajućih fotografija i kratkih, isto tako sročenih rečenica, na internet prezentaciji ovog udruženja ne postoji spisak užeg članstva, kao što je to običaj i gotovo pravilo. Predsednik udruženja je Filip Filipi Janković, inače muzičar reper, ali to nigde ne piše. Na sajtu udruženja se nalazi uputstvo za doniranje novca, kao i veb-prodavnica. Sve u svemu, profesionalno osmišljena humanitarna internet stranica. Ne ulazeći u neka protivrečna mišljenja o radu ove humanitarne organizacije, interesantno je da je upravo njima, predsedniku Filipu Filipi Jankoviću, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, verovatno uz saglasnost Andrićevog instituta i Univerziteta u Beogradu, poverilo organizovanje ove izuzetno značajne izložbe u Ujedinjenim nacijama. Jer, kako navodi Filip Filipi Janković, on i njegova organizacija su pogodni da vode taj projekat.

Djeca logoraši u Jasenovcu
Djeca logoraši u Jasenovcu

Da li u ovom slučaju može da se govori o čistom previdu ili je po sredi nešto drugo?

Neizbežno se postavlja pitanje zašto se, i uz čiju neposrednu saradnju, u najavi ove izložbe izbeglo jasno objašnjenje da se zločin pokolja dogodio u klerikalno-ustaškoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, u Jasenovcu, već se javnosti servira Aušvic? Zašto se koriste geografski termini Balkansko poluostrvo i Slavonija, a ne država Hrvatska. To ne mogu biti previdi, već svesno obmanjivanje posetilaca najavljene izložbe. Da li organizator jasenovačke žrtve skriva iza Aušvica gde su uglavnom stradali Jevreji. Da li se organizator stidi srpskih žrtava? Bilo kako bilo, takva namerna ili nenamerna nejasnoća diskvalifikuje organizaciju „28. jun“ i njenog predsednika Filipa Filipi Jankovića da postavi ovu izložbu.

Pokrovitelji ove buduće izložbe trebalo bi da neizostavno obogate organizacionu strukturu sa srpskim stručnjacima koji se nalaze u Muzeju genocida u Beogradu, u Udruženju „Jasenovac – Donja Gradina“, među srpskim stručnjacima iz istorijskih i pravnih nauka, i pisanih medija, i da zasnivajući se na istorijskim činjenicama osmisle sadržaj i poruku svetskoj javnosti o stradanju srpskog naroda u Drugom svetskom ratu. Pokrovitelji ove najavljene izložbe snose pred srpskim narodom nesumnjivu odgovornost.

Ko su pokrovitelji ove izložbe i kakva je njihova uloga?

Pored dve jevrejske organizacije (Istraživački institut Jasenovac iz Bruklina u Njujorku, i Jad Vašem – svetski Holokaust memorijal centar) srpski pokrovitelji su već pomenuti Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Andrićev institut i Beogradski univerzitet. Kako je došlo do toga da Ministarstvo spoljnih poslova RS poveri organizaciju ove značajne izložbe relativno novom (osnovano 2011) humanitarnom udruženju? Ono verovatno ima organizacionu sposobnost na planu prikupljanja i slanja humanitarne pomoći, ali sigurno nema osnovnu stručnost da osmisli izložbu o stradanju srpskog naroda u Drugom svetskom ratu.

Javnosti ste se obratili već dvaput ovim povodom. Da li ima reakcija?

Nedovoljno obaveštena srpska javnost zaslužuje od nadležnog ministarstva objašnjenje. U traženju tog objašnjenja pokušali smo da u telefonskom razgovoru sa službenicima ministarstva saznamo nešto više o podršci ovako zamišljene izložbe. Rečeno nam je da im se za sve informacije obratimo u pismenoj formi. To smo i učinili, ali odgovora nije bilo. Ni sa Andrićevim institutom, niti sa Univerzitetom u Beogradu nismo uspeli da uspostavimo telefonski kontakt. Na zvaničnoj internet stranici Andrićevog instituta nismo naišli na podatke koji bi ukazali na aktivnost koja se tiče stradanja srpskog naroda u toku Drugog svetskog rata. Nismo naišli ni na informacije koje se tiču najavljene izložbe u Ujedinjenim nacijama.

U pismu gospođi Ljiljani Nikšić iz Ministarstva spoljnih poslova RS, Udruženje „Jasenovac – Donja Gradina“ od 31. 10. 2016. obaveštava ministarstvo da dosadašnje delovanje jednog od pokrovitelja (organizatora?) predložene izložbe, njujorškog Istraživačkog instituta Jasenovac iz Bruklina, „nije delotvorno i da ne doprinosi nastojanjima da svetska javnost i institucije spoznaju istinu o zločinima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj u Drugom svetskom ratu“.

Pored pisma, Udruženje „Jasenovac – Donja Gradina“ prilaže i deklaraciju sa Međunarodne konferencije o Jasenovcu održane u Banjaluci maja 2007. godine u kojoj se, između ostalog, tačkom 7  osuđuje delovanje ovog instituta i njenog predsednika: „Negativno se ocenjuje delatnost Jasenovac Research Institute, New York, USA (Istraživački institut Jasenovac, Njujork, SAD) i njenog direktora Barija Litucija zbog pokušaja zabrane distribucije prvog izdanja verzije na engleskom jeziku zbornika Prve konferencije o Jasenovcu održane u Njujorku 29–30. oktobra 1997. Istovremeno, verzija zbornika koju je objavio Jasenovac Research Institute ocenjuje se kao falsifikat zbog iskrivljenog i nepotpunog prikaza izlaganja i svjedočenja učesnika navedene konferencije.“

Nož za klanje u Jasenovcu
Nož za klanje u Jasenovcu

Šta je potrebno da bi se izložba o žrtvama Jasenovca ustrojila na adekvatan način?

Izložba pod kojom podrazumevamo stručni izbor eksponata kako bi se srpske žrtve genocida u klerikalno-ustaškoj NDH osvetlile pred svetskom javnošću – dobrodošla je. Pravilno postavljena, imaće dva osnovna značenja. Prvi, svetska javnost će se upoznati sa istinom stradanja srpskog naroda za vreme Drugog svetskog rata i drugo, Srbi će se lakše nositi s teretom tragedije svojih predaka znajući da su dobili pravo mesto u istoriji stradalih naroda. Da bi se to postiglo, što verujemo da je moguće, neophodno je da se kvalifikovani stručnjaci iz Republike Srpske, Republike Srpske Krajine u izgnanstvu i Republike Srbije uključe u stručan odbor koji će osmisliti sadržaj i poruku izložbe. Posebno mesto u tom odboru moraju da imaju predstavnici Udruženje „Jasenovac – Donja Gradina“ iz Banjaluke, Muzej žrtava genocida iz Beograda i Dokumentaciono-informativni centar Veritas iz Beograda. Neophodno je da se u najavi ove izložbe jasno stavi do znanja da se radi o genocidu klerikalno-ustaške NDH nad srpskim narodom, sa posebnim osvrtom na Jasenovački logor smrti, kao i na logor za decu u Jastrebarskom.

U tom smislu, ključne reči i poruka posetiocima ove izložbe treba da su sažete u sledećim rečima: Srbi, Jasenovac, genocid, klerikalno-ustaška Nezavisna Država Hrvatska. Takođe, neophodno je pokrovitelji ove izložbe budu i Vlada Republike Srpske (Banjaluka), te Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu (Zemun) na čijim teritorijama je zločin genocida počinjen. Pored pokrovitelja iz srpskih otadžbinskih zemalja, strani i prijateljski pokrovitelji su dobrodošli, ali isključivo kao posmatrači.

Šta dalje?

Pozivamo Srpkinje i Srbe u otadžbinskim zemljama i rasejanju da svoj stav, izražen putem društvenih mreža i putem elektronske pošte, upute pokroviteljima ove izložbe i da im stave do znanja da najavljenu izložbu u kojoj se zločini nad srpskim narodom olako i neodgovorno predstavljaju svetskoj javnosti u organizaciji Ujedinjenih nacija – ne prihvataju. Očekujemo da će Srbi u otadžbinskim zemljama i u rasejanju masovno odgovoriti na ovaj poziv. Naša je želja da sve odgovore Srba objavimo u štampanom izdanju u formi knjige.

DOKTOR, ISTRAŽIVAČ, PESNIK

Sima S. Mraović, poreklom iz Vrginmosta, Srpska Krajina, rođen je u Karlovcu. Studirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, na Fakultetu prirodnih nauka u Parizu i na Koledžu lekara i hirurga, njujorškog Univerziteta Kolumbija, gde je potom i doktorirao iz oblasti neurofiziologije. Radio je kao istraživač na Univerzitetu Kornel (Njujork) i u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja u Parizu. Pored mnogobrojnih naučnih radova, Sima Mraović je autor i niza zapaženih knjiga stručnih knjiga, poezije i drama. Živi u Parizu.

Izvor: PEČAT

Vezane vijesti:

I Jasenovac deli Srbe

Skrivani Jasenovački logor smrti u Ujedinjenim nacijama (1)

Skrivani Jasenovački logor smrti u Ujedinjenim nacijama (2)


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top