Стратишта НДХ Архиве - Страница 189 од 356 - Јадовно 1941.

ВИДЕО: Филм „Пакао Независне Државе Хрватске“

13. децембар 2017.

Документарни филм „Пакао Независне Државне Хрватске“, снимљен у продукцији Музеја жртава геноцида у Београду, доступан је и на сервису You Tube. Овај документарац садржи до сада непознате чињенице о злочину над Србима у Хрватској током Другог свјетског рата. Taj важан филм режирао је Драган Ћирјанић. Сценариста, в.д. директора Музеја Проф. др Вељко Ђурић Мишина, објашњава да је филм, који траје 88 минута, подијељен у два дијела – први приказује историјат усташке идеологије и однос према српском народу, а други говори о судбини српске дјеце у усташким логорима и акцији Диане Будисављевић како би их спасла. – Филм приказује историјат идеје о фалсификатима хрватске повијести на основу српске историје – оцјењује Ђурић.

Видео: Култура сјећања и памћења – Др Милан Кољанин

13. децембар 2017.

Видео са предавања Др Миланa Кољанинa на тему „Антисемитизам у Европи“ одржаног 28. марта 2012. године у Бањоj Луци, у оквиру семинара „Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године“. Везане виjести: ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА Видео: Култура сјећања и памћења – отварање семинара Видео: Култура сjећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић Видео: Култура сjећања и памћења – Предраг Лазаревић

Бискуп Владо Кошић: Усташтво није фашизам него одбрана Хрватске!

12. децембар 2017.

Занимљиво је зашто и ко оспорава тај „домољубни поздрав“ и како поступа држава’, рекао је бискуп Кошић на представљању књиге о Марку Перковићу Томпсону. Сисачки бискуп Владо Кошић говорио је на представљању књиге о Марку Перковићу Томпсону коју је написао академик Јосип Печарић. Многи медији пренели су Кошићев говор у којем је утврдио како неки силом покушавају да ућуткају певача и академика Печарића. Кошићев говор преносимо у целости: „Волео бих кад би било више таквих храбрих људи као што су прослављени певач Марко Перковић Томпсон и академик Јосип Печарић. Они који немају аргументе желели би их силом ућуткати: тако забрањују концерте прослављеном певачу Марку, уручују му казнене пријаве због ремећења

КГК глорификује злочинца Туђмана и намеће терет колективне кривње

11. децембар 2017.

Јуче се навршило 18 година од смрти Фрање Туђмана, првог предсједника Републике Хрватске. Том је приликом на његов гроб стигла и предсједница Колинда Грабар-Китаровић која је новинарима одаслала сљедећу поруку: ”Хрватски народ у домовини и диљем свијета, и сви хрватски држављани, данас се, уз 18. обљетницу његове смрти, с поштовањем и захвалношћу сјећају својега првог предсједника др. Фрање Туђмана. Дубоко вјерујући у свој народ, ујединио је домовинску и исељену Хрватску на програму остварења повијесног циља – стварања слободне и неовисне хрватске државе. Био је човјек јасне политичке визије, стратег и државник. Данас је и Међународни дан људских права, установљен као спомен на доношење Универзалне декларације о људским правима. Стварањем неовисне

Циклус емисија „Правни поредак НДХ“ – др Нина Кршљанин

11. децембар 2017.

Радио „Слово љубве“ уз помоћ проф. др Бориса Беговића реализује циклус емисија посвећених страдању нашег народа у НДХ. Из недеље у недељу разговарамо са професорима и доцентима са Правног факултета који су учествовали на конференцији „Правни поредак НДХ“, која је оджана 30. марта на Парвном факултету. Конференцију је заокружила др Нина Кршљанин која је говорила о „Правном режиму непокретности у НДХ“. Са гошћом разговарамо о суровим дискриминаторним прописима који су имали подршку и благослов државног врха за мучење и убијање „неподобних“. Извор: Радио СЛОВО ЉУБВЕ Везане вијести: У Београду одржана конференција „Правни поредак Независне Државе Хрватске“ Циклус емисија „Правни поредак НДХ“ – проф. др Дејан Поповић Историјска читанка: Циклус Правни поредак

Хрвати су се поносили 42. дивизијом, која је напала Србију 1914. године Фото Документација "Борбе"

Загреб оптужбама прикрива зверске злочине над Србима

10. децембар 2017.

Позадина Закона који је недавно донео Сабор о правима бранитеља из Домовинског рата. Политика хрватског режима не само да подсећа на прошлост него наговештава повратак у прошли век Вест из Загреба да је Хрватски сабор усвојио Закон о правима хрватских бранитеља из Домовинског рата, у коме се каже да су „агресију на Хрватску извршиле Србија, Црна Гора, ЈНА и дио српског пучанства у Републици Хрватској“, није била никакво изнанађење. Само још једна у низу оптужби које стижу с оне стране Саве и Дунава. Бесмисленост овог законског акта је можда тренутак да се још једном присетимо духовите опаске америчког новинара Питера Брука, ваљда јединог из новинарске бранше са друге стране Атлантика

Комеморација дјеци Поткозарја

10. децембар 2017.

Шездесетдеветеро дјеце Поткозарја старости од три мјесеца до три године умрло је у радним логорима код Носковачке Дубраве, од аугуста до децембра 1942. године, и сахрањено на Православном гробљу у близини ријеке Драве. Вијећа српске националне мањине Вировитичко-подравске жупаније и Општине Чађавица организирала су у петак, 8. децембра, комеморацију испред споменика умрлој дјеци. Парастос је служио отац Павле, игуман Манастира светог Николе а саслуживали су оци из Славонске епархије. Након парастоса и полагања вијенаца на комеморативном скупу говорили су Милан Шапић, генерални конзул Републике Србије у Вуковару, Бранко Јуришић, водитељ канцеларије СНВ-а, Игор Павковић, замјеник жупана Андровића те Злато Угљешић и Бранко Карамарковић из Вијећа српске националне мањине Општине Чађавица. Извор: P-Portal

Видео: Култура сјећања и памћења – Илија Ивановић

9. децембар 2017.

Исповиjест Илиjе Ивановића преживjелог jасеновачког логораша и учесника пробоjа 22 априла 1945. дала jе нови поглед учесницима проjекта на страшне дане геноцида из перцепциjе жртве. Часни старина на дивљење свих присутних, стоjећи читаво вриjеме, износио jе своjа сjећања на сужањске дане, дане патње, глади и свакодневног сусрета са смрћу док jе радозналости и посвећенсот студената историjе достизала амплитудне висине. Посебна жеља да се испрати свака риjеч,сваки покрет свjедока наjтежих дана српске несреће показала jе да се ниjе требало чекати до сада да наш факултет и студиjски програм угосте и чуjу суштинску основу културалног памћења исповиjест преживjеле жртве. Иако то показуjе недостатак системског рада до сада поносни смо на чињеницу да

Борачка организација Прњавор, Општински одбор СУБНОР-а и породице жртава усташког терора парастосом и полагањем цвијећа код спомен-обиљежја у Радловцу одали су почаст двадесетдвојици недужних српских цивила који су убијени на данашњи дан 1941. године.

Парастос српским жртвама усташког терора

4. децембар 2017.

Борачка организација Прњавор, Општински одбор СУБНОР-а и породице жртава усташког терора парастосом и полагањем цвијећа код спомен-обиљежја у Радловцу одали су почаст двадесетдвојици недужних српских цивила који су убијени на данашњи дан 1941. године. Потпредсједник општинског СУБНОР-а Раде Радоњић подсјетио је да је најмлађа жртва имала 17, а најстарија 49 година. „Непријатељски војници су 4. децембра 1941. године на овом мјесту убили 22 мушкараца, недужна цивила само зато што су били Срби. На мјесту гдjе су трагично изгубили живот 2011. године подигнут је крст и обновљен споменик. Од тада се сваке године редовно окупимо и обиљежимо овај дан. Tу традицију треба наставити и одржати јер је ријеч о невино страдалим

Часним Kрстовима означена места уништених храмова

4. децембар 2017.

Са благословом Његовог Преосвештенства Eпископа горњокарловачког г. Герасима, Црквена општина Петриња је током октобра и новембра 2017. године Часним Kрстовима означила места храмова уништених током Другог светског рата. Парохију петрињску поред града Петриње чини још 55 насељених места, на чијем је подручју до Другог светског рата било чак 19 функционалних храмова. Највећи број храмова уништен је у току Другог светског рата, док су преостали уништени у току последњих ратних збивања, те је од некадашњих 19 храмова чак 10 уништено до темеља, док су од још 4 храма остали само зидови. На местима храмова уништених до темеља данас није остао ни „камен на камену“ који би верно сведочио о постојању и

Циклус емисија „Правни поредак НДХ“ – др Далибор Ђукић

4. децембар 2017.

Радио „Слово љубве“ уз помоћ проф. др Бориса Беговића реализује циклус емисија посвећених страдању нашег народа у НДХ. Из недеље у недељу разговарамо са професорима и доцентима са Правног факултета који су учествовали на конференцији „Правни поредак НДХ“, која је оджана 30. марта на Парвном факултету. Једна од тема која која је актуелна и данас, јесте „Правни положај Хрватске православне цркве“. О тој теми је говорио доцент Далибор Ђукић који између осталог, каже: „ХПЦ није била ни хрватска, ни православна, ни црква – већ државна организација“. Извор: Радио СЛОВО ЉУБВЕ Везане вијести: У Београду одржана конференција „Правни поредак Независне Државе Хрватске“ Циклус емисија „Правни поредак НДХ“ – проф. др Дејан Поповић

У Бањалуци је данас представљен пројекат удружења „Српско-руски мост“ - Душу нису убили, који се у функцији његовања културе памћења бави страдањем српског цивилног становништва у БиХ у 20. вијеку.

Представљен пројекат о српском страдању у БиХ у 20. вијеку

2. децембар 2017.

У Бањалуци је данас представљен пројекат Удружења „Српско-руски мост“ – „Душу нису убили“, који се бави страдањем српског цивилног становништва у БиХ у 20. вијеку. Пројекат се састоји од двије књиге – „Затирања Срба у БиХ у 20. вијеку“, аутора професора Драге Мастиловића и „Душу нису убили“ Мире Лолић Мочевић, која је и аутор истоименог документарног филма. У овим дјелима су свједочења 59 свједока, шест научних радника и историографски документи о српском народу и његова три страдања у два свјетска рата и посљедњем одбрамбено-отаџбинском. „Радити на овом пројекту је било тешко због чињенице да је требало послушати јако потресна свједочења људи о ономе што су проживјели. Свијет, али и дио

НАЈАВА – У Бањалуци промоција пројекта: „Душу нису убили“

1. децембар 2017.

Удружењe Српско-руски Мост из Бањалуке с благословом Његове Светости патријарха српског господина Иринеја реализовало је пројекат Душу нису убили који је промовисан на 62. Међународном сајму књиге у Београду а у суботу 2.12.2017 у 12 часова биће промовисан и у Бањалуци у Народном позоришту Републике Српске (улаз је слободан). На промоцији ће говорити уз ауторе, издавача и рецензенти: Проф. др Милош Ковић Проф. др Горан Латиновић Књижевник и новинар Михајло Орловић Пројекат се састоји од истоименог документарног филма ( продукција РТРС и Удружење Српско-руски Мост-трајања 82 минуте), књиге свједочења “Душу нису убили” аутора Мире Лолић Мочевић ( новинара РТРС и публицисте) и историографске монографије “Затирање Срба у Босни и Херцеговини

Циклус емисија „Правни поредак НДХ“ – проф. др Зоран Мирковић

28. новембар 2017.

Настављамо циклус емисија посвећен НДХ, односно на примерен, истинит начин, истражујемо поредак зла, односно поредак који је производио зло. Подсћамо да је на Правном факултету БУ одржана конференција „Правни поредак НДХ“ крајем марта, на којој су учествовали бројни предавачи ове високошколске установе. Наш гост је проф. др Зоран Мирковић са катедре за правну историју који је на скупу говорио на тему: „Расно законодавство НДХ“. Како је било недопустиво да Јевреји и Роми живе на штету хрватског народа и зашто хрватска и српска идеја нису могле да опстану у НДХ, објашњава наш гост који закључује да је последица спровођења расних закона етничко чишћење Јевреја и Рома којих након рата практично више

Двије књиге о страдању мостарских Срба

28. новембар 2017.

Захваљујући мостарској породици Пешко, ових дана из штампе су изашле двије књиге „Страдања мостарских Срба у Независној Држави Хрватској 1941-1945“ Милана Гулића и „Два крста и једна крв“ Владимира Кецмановића које су до сада сабрале најтемељитији преглед страдања Срба Мостара. На сајту Епархије захумско-херцеговачке и приморске наводи се да се Гулић кроз једну озбиљну историјску студију, а Кецмановић кроз историографски есеј, савршено допуњују и чине један свеобухватан приказ мученичког страдања мостарских Срба. Милан Гулић дипломирао је 2008. године на Филозофском факултету у Београду, Одјељење за историју, а докторирао је 2012. године на Универзитету у Београду. Објавио је више радова у научним часописима и тематским зборницима. Ради у Институту за савремену