Ни ове године неће бити јединствене комеморације у знак сјећања на жртве логора Јасеновац, као што није било претходне двије године, потврдио је за хрватски Тпортал предсједник савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Фрањо Хабулин, а питање колико ће се комеморација одржати остаје отворено. Портал наводи да дубока подијељеност хрватског друштва посебно долази до изражаја сваке године уочи комеморације у Јасеновцу. Већ неколико година, наиме, уз службену комеморацију у организацији државног врха, одржава се још најмање једна, а неријетко и више њих. Услови за одржавање јединствене колоне сјећања на жртве усташких злочина нису се стекли нити ове године, рекао је Хабулин. – Јуче смо на нашем Извршном одбору анализирали шта

Војни архив чува архивску грађу фонда Независне државе Хрватске у 555 кутија за које постоје сумарни и аналитички инвентар Оригинална архивска грађа Независне државе Хрватске мора да остане у поседу Србије, а копије могу бити издате у складу са договорима Владе Републике Србије и у складу са безбедносним процедурама и интересима, став је Министарства одбране који је „Политика” добила поводом захтева Загреба да се преко Комисије за сукцесију Хрватској врати оригинална  грађа која се односи на усташки режим Анте Павелића. У Министарству одбране подсећају да је влада 1. априла 2010. године  формирала Међуресорску радну групу за спровођење Анекса Д Споразума о питањима сукцесије чији је задатак да Координационом телу владе

Хрватски десно оријентисани портали процјењују да Србија неће дати Хрватској документацију из усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/ и због тога криве „неспособне“ хрватске политичаре. Хрватска десница сматра да Србија том документацијом указује на геноцидност НДХ. Хрватски десничари настоје да ублаже или фалсификују историјске доказе о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима и сматрају да би им уступање документације могло помоћи у томе. У београдским архивама налази се 340 кутија оригиналне грађе о НДХ. Милан Tерзић, директор Архива Југославије, не зна зашто се та прича сада подгријава у јавности, јер је у свијету службени став архивске струке да се фондови не могу одвајати. „Ако Хрвати хоће документе, нека дају паре и

Покушаји Загреба да из Београда извуче оригиналну архивску грађу у 340 кутија о Независној Држави Хрватској /НДХ/, гдје се налазе и важни документи о усташким логорима и злочинима усташких полицијских и војних формација, неће уродити плодом, пише београдска „Политика“. Иако се у својим захтјевима да им се врати грађа, коју су партизани заплијенили 1945. године, представници Хрватске позивају на Анекс Д Споразума о питањима сукцесије из 2002. године, хрватски историчари и институције ће морати да се задовоље копијама докумената, наводи лист. Директор Архива Југославије Милан Терзић сматра будалаштинама такве захтјеве за предавање историјских докумената будући да архивски фондови, па и они из времена НДХ, не могу тек тако да се

У дворани Цркве Светог Василија Острошког у Ослу промовисан је роман „Ради ти, дијете, свој посао!“ српског писца Момира Васиљевића. Васиљевић је рекао Срни након синоћње промоције да је ово биографски роман о животу и херојском страдању нововјековног великомученика Вукашина Јасеновачког, који је својом смрћу, као и укупним земаљским бивствовањем, постао симбол страдања Срба у 20. вијеку. „Његова последња реченица коју је изговорио у тренутку када се на њега обрушила сва силина сатанске мржње усташа и њихове цркве према Србима и православљу – `Ради ти, дијете, свој посао` – у српском је народу и у његовој нововековној историји, постала највећа српска реч“, појашњава писац избор наслова свог романа. Роман је

Театрална шетња председнице Хрватске пацовским леглима пацовских канала саставни је део пројекта рехабилитације усташких злочинаца Оно што не би смело никада да се догоди, управо се догађа у Хрватској. Свеукупне антифашистичке снаге, унутрашње и спољне, полако али сигурно губе битку против рехабилитације усташтва јер је сваки њихов протест пуцањ у празно. Отпори усташтву све су блеђи: српска мањина је из прагматичних разлога званично у коалицији са проусташким ХДЗ; држава Србија је увела тромесечни мораторијум на изјаве о проблемима из прошлости који оптерећују међудржавне односе; осуду Хрватске од стране јеврејских организација анулира партнерски однос јеврејске државе са Хрватима око куповине ескадриле половних ловаца и тако укруг. Критике од стране дела хрватске

Балкан инсајт је, наиме, објавио да у хрватској верзији Википедије о Јасеновацу пише као о „сабирним логором“, док су фашистички злочини минимизирани Директор Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф назвао је „невероватно нечувеним“ наводе да се у хрватској верзији Википедије о Јасеновацу пише као о „сабирном логору“, док су фашистички злочини минимизирани. „То је потпуно негирање Холокауста и негирање злочина над Србима, Ромима и антифашистичким Хрватима“, навео је Зуроф на свом налогу на Твитеру. Балкан инсајт је, наиме, објавио да у хрватској верзији Википедије о Јасеновацу пише као о „сабирним логором“, док су фашистички злочини минимизирани. Како се наводи, наслов текста у хрватској верзији је „Сабирни логор Јасеновац“ што је израз

Својим националистичким осеcћањима, чињеничним грешкама, недостатком академских референци и недостатком чињеница о историји Другог светског рата, хрватска Википедија није поуздан извор. Чланци који се односе на фашистички усташки покрет у Другом светском рату и његови злочини критиковани су као посебно непоуздани, идеолошки оптереcћени и непрецизни, чиме се умањују злочини, кажу аналитичари за БИРН. Најјаснији пример је највеcћи усташки концентрациони логор Јасеновац, који се у наслову хрватске Википедије наводи као „сабирни логор Јасеновац“ – израз који нема исту конотацију као „концентрациони логор“. Према подацима Спомен обележја Јасеновац, усташе су у логору од 1941. до 1945. године убиле више од 83.000 Срба, Јевреја, Рома и антифашиста. Радни и концентрациони логор Логор је

Да је некадашња Југославија била озбиљна држава, документи о НДХ били би пописани, публиковани, народи би се суочили са истином и одговорили би на сва контроверзна питања. Није касно да то буде урађено и сад. Хрватска жели да од Србије извуче документацију о такозваној Независној Држави Хрватској, у којој се налазе кључна документа о усташким логорима и злочинима које су чинили припадници њихових формација, дипломатским активностима тадашњег Загреба, функционисању полиције, домобрана, државних институција и локалних самоуправа, више од двеста филмова који су снимљени у НДХ… Историјску грађу не треба цепати То је пре свега политичко, а онда правно питање, каже за Спутњик историчар Момчило Павловић и претпоставља да се хрватска страна позива на опште акте о сукцесији. „Међутим, што се тиче стручног дела тог захтева, то је