Стратишта НДХ Архиве - Страница 143 од 356 - Јадовно 1941.

Kрушковаче, масовна гробница невиних српских жртава

15. новембар 2018.

Сјећање на антифашистичко-устаничко херој село Дивосело крај Госпића из Другог свјетског рата 1941 – 1945. године, кога, на жалост , више нема. Пише: Гојко Матић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 4. наприла 2017. године. Прољетни дан над Дивоселом као и сви дани ведри, свјежи, прозрачни, котрљао се у сунчаним нитима и лаганом повјетарцу силазећи с висина у сеоска дворишта и вртове, зазелењеле и процвале воћњаке, уносећи немирну јутарњу радост у очи и срца народа, а посебно дјеце. Потјерали смо говеда као и обично пролазећи дугим селом које се будило из јутарњег дријемежа и успут скупљали своје другове, друге дјечаке – пастире који

Убијте нас, не мучите нас жеђу

15. новембар 2018.

Сиб – Партизанско гробље Помрло све, а остало се при концу смируjе. Нико више воде и не тражи, jер се само вара, воде не даjу, хоће да поцркамо, сведочиоjе Перо Вукић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. новембра 2015. године. Перо Вукић причао jе о вожњи влаком од Земуна до Јасеновца: – Влак стаде. Чусмо у другом вагону jаук, вриска и лупање о вагон. Почесмо и ми лупати. Кадли неко на нашем jезику, али некако по босански, викне: „Не лупаjте, животиње, jер ако отворимо, све ћемо вас поклати!” Мало се народ к’о утиша, али опет поче да лупа и виче: „Воде, воде!”

Звер уморна од клања!

15. новембар 2018.

Чувеном кољачу Жилу Фригановићу клонуле руке после сусрета са Вукашином из Клепаца. У крвавом такмичењу Перо Брзића заклао 1.350 људи Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. маја 2016. године. КОМАНДАНТ логора Јасеновац Ивица Матковић наредио је јануара 1943. логорашу др Недељку Зецу да прегледа Жилу Фригановића, једног од најкрволочнијих кољача Јасеновца. „Кад сам ушао у собу“, прича др Зец, „Жиле је сједио раздрљен, разбарушене косе, са закрвављеним очима и пијаним изразом лица. „На столу је била напола испијена боца ракије и неколико чашица у нереду. ‘А, дошао си, докторе. Сједи ту на столицу, и ако хоћеш послужи се ракијом’, рекао је. „У

МОМИР КРСМАНОВИЋ ДЈЕЛИМА О СРПСКОМ СТРАДАЊУ ПОДИГАО ЗАДУЖБИНУ

15. новембар 2018.

Академик Матија Бећковић оцијенио је да је Момир Крсмановић својим дјелима подигао себи велику задужбину јер она говоре истину о српском страдању на Дрини у Другом свјетском рату, које је званична историја у комунистичкој Југославији, под притиском владајуће политике, деценијама прикривала и релативизовала. „Када држава и наука не посвете пажњу нечему, увек се нађе неко ко то уради, ко записује и бележи, упркос опасностима којима буде изложен. Такав је случај са прикриваном истином о српском страдању на Дрини, зарад братства и јединства, што је радила бивша комунистичка власт. Уместо државе, ту истину је истражио и објавио Крсмановић и његова дела су историја и уједно његова аутобиографија“, рекао је Бећковић у

Крестић: Хрвати досљедни антисрпској политици

14. новембар 2018.

Члан Српске академије наука и уметности /САНУ/ Василије Крестић оцијенио је да одлука суда у Загребу да поништи пресуду Алојзију Степинцу из 1946. године због сарадње са усташким режимом, показује да су Хрвати досљедни у антисрпској и антиправославној политици. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. јула 2016. године. Крестић је навео да одлука загребачког суда не представља изненађење и да Срби морају коначно да престану да гаје илузије о наводном братству и јединству са Хрватима. „Морамо већ једном да сазримо и да схватимо да су нам они суседи, али и велики можда и највећи непријатељи. То морамо схватити и од тога морамо

Иво Голдштајн: МЕЧ ПРОТИВ УСТАША И ПЈЕСМА ИЗ „МАЛЕ ФЛОРАМИ“‘ У ПАКЛУ ЈАСЕНОВЦА

14. новембар 2018.

Знате ли ко је био једини заробљеник који је Шакићу смио у лице рећи да је фрајлица? Књига Иве Голдштајна ‘Јасеновац’ несумњиво је најопсежнији истраживачки пројект о највећем усташком логору у Независној Држави Хрватској. На готово хиљаду страница, Голдштајн објашњава зашто су усташе основале Јасеновац, износи статистичке податке, међутим, прије свега, описује свакодневицу, живот и смрт логораша, али и њихових крвника, од Макса Лубурића и Љубе Милоша до психопатских убојица попут Драгутина Пудића-Парализе или Хинка Пичилчилија. Јасеновац је био царство зла, али унутар логора, постојале су хиљаде људских судбина, често међусобно испреплетених на начин који је непојмљив у нормалном животу. Приче о овим судбинама темељ су Голдштајнова ‘Јасеновца’. Доласком Ивице Бркљачића за

Хрватска: Све већи притисци да симболи НДХ буду легализовани

14. новембар 2018.

Хрватска борачка удружења из рата деведесетих година прошлог вијека и бројни десничарски портали захтијевају да на сплитски аеродром буде враћен грб Независне Државе Хрватске. „Велики грб са првим бијелим пољем и јасном алузијом на НДХ постављен у аутобусу аеродрома Сплит! Спорни знак хитно уклоњен, Министарство изражава жаљење“, био је наслов текста у локалним новинама у којима је грб назван – усташким. Подршку уклањању усташког грба дали су и Министарство мора, саобраћаја и инфраструктуре, градоначелник Трогира, као и историчар Твртко Јаковина. Међутим, десничари потсјећају хрватске власти да им некада тај грб није сметао, те да је и независност Хрватске прослављана под грбом са првим бијелим пољем. Тако је 30. маја 1990.

Кући идеш, трпи

14. новембар 2018.

Поглед на логор са Градине Народа много, око шест хиљада, а мало вагона. Стрпаше нас, сви смо стаjали, упрли jедан у другог, дисали, кашљали jедан другом у лице, причао jе Перо Вукић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2015. године. Људи су заниjемили, зиjевали су као риба кад jу бациш на сухо, jабучне су им кости на лицу искочиле, а испод њих рупа утонула дубоко у образ, па опет доња вилица рељефно се исприjечила, брада стрши оштро, сљепоочице упале, чело стрши, изнад дубоких рупа, из коjих се црне очне jабучице. Људи су приjе умирали, али не тако страшно мршави, осим у

Фуртули свитања нема!

14. новембар 2018.

Логорашима наређено да убију Рада Фуртулу због покушаја бекства. Реља, удари ме добро да што пре свршим, вапио несрећник Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. маја 2016. године. НАЈСТРАШНИЈЕ је било средином марта 1942. кад смо нас 12 другова били ослобођени од рада и спремали се да кренемо у слободу, причао је Реља Милановић. Један од нас, Раде Фуртула, из околине Сарајева, покушао је да побегне из логора. Бекство му није успело. Пронађен је у клозету око девет сати увече, кад нико није смео бити изван бараке. Раде се претварао да је у несвести. Приликом испитивања признао је да је хтео да

Херцеговци у Србији : Чиме је Паљетак заслужио Шантићев шешир?

14. новембар 2018.

ХЕРЦЕГОВАЧКА УДРУЖЕЊА У СРБИЈИ О ДОДЕЛИ НАГРАДЕ СПКД ПРОСВЈЕТА – ОДБОР У МОСТАРУ. Изнeнађени одлуком мостарског одбора СПКД Просвјета, да награду Алекса Шантић на овогодишњим Шантићевим сусретима, додели хрватском академику Луки Паљетку, представници херцеговачких удружења у Србији осећају потребу да поставе одређена питања, са надом да ће отклонити дилеме које је оваква одлука у њима изазвала. Чини нам се најблаже речено непримереним, после свега кроз штa је наш народ прошао са комшијама у двадесетом вијеку, да награда са Шантићевим именом буде додељена хрватском песнику. Познато је да је Мостар са својом Српском православном општином, крајем деветнаестог и почетком двадесетог века био прави културни и привредни центар православних Срба у Херцеговини,

Воз ужаса

13. новембар 2018.

Кућа Пере Вукића „Кућа сабласти“ Свуда иста слика: мртви већ при отварању врата испадаjу из вагона, а живи дижу суве, кошчате бледе руке, зеваjу, мичу устима, избуљивши очи Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. новембра 2015. године. Осjетих да ми се отрага неко приближуjе. Погледам Паjу, он ми клима на тог и као да вели: „Шути, не разговараj!” Окренух се и спазих Матковића и Љубу Милоша. -Је ли, докторе, шта би требало наjбрже, да се ови људи брзо опораве, мислим, коjа храна, да се придигну? Спазих, како jе Паjо притрчао ближе к нама, тобоже да превиjа, а у ствари да интервенира, ако

Хрватска држава стоји иза књиге „Мит о Јасеновцу”

13. новембар 2018.

Њихов је циљ да прикажу да је од 1941. до 1945. то практично било забавиште и позориште, само не кажу да су сви глумци из тог „позоришта”, осим једног, убијени. Само за истраживање архивске грађе за „Мит о Јасеновцу” хрватска држава је одобрила више од шест хиљада евра, а то нису никаква истраживања него памфлети, каже у разговору за „Политику” католички теолог и историчар Горан Шарић. „Дакле, држава прећутно стоји иза таквих ствари”, истиче Шарић, коментаришући рекламирање књиге у којој се пориче злочин у Јасеновцу на Хрватској државној телевизији. Шарић је изазвао пажњу јавности и навукао бес у Хрватској после објаве на „Фејсбуку” о „Олуји” када је питао „шта је

Иво Голдштајн: ЧЕТИРИ ‘М’ ИЗ ЈАСЕНОВЦА

13. новембар 2018.

Како су невине људе брутално убијали Макс, Милош, Матковић и Мајсторовић Књига Иве Голдштајна ‘Јасеновац’ несумњиво је најопсежнији истраживачки пројект о највећем усташком логору у Независној Држави Хрватској. На готово хиљаду страница, Голдштајн објашњава зашто су усташе основале Јасеновац, износи статистичке податке, међутим, прије свега, описује свакодневицу, живот и смрт логораша, али и њихових крвника, од Макса Лубурића и Љубе Милоша до психопатских убојица попут Драгутина Пудића-Парализе или Хинка Пичилија. Јасеновац је био царство зла, али унутар логора, постојале су тисуће људских судбина, често међусобно испреплетених на начин који је непојмљив у нормалном животу. Приче о овим судбинама темељ су Голдштајнова ‘Јасеновца’. Међу јасеновачким заточеницима говорило се да логором владају

У Београду представљена књига Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској (1880-2011) аутора Светозара Ливаде

13. новембар 2018.

Нова књига др Светозара Ливаде Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској (1880–2011), у издању Издавачких кућа Службени гласник из Београда и Прометеј из Новог Сада, представљена је 8.11.2018. године у Вуковој задужбини у Београду. Поред самог аутoра, о књизи су говорили и Зоран Колунџија, др Ђуро Шушњић и др Јовица Тркуља. Увијек је успијевао да остане свој – Желио бих све да Вас поздравим, у име домаћина Вукове задужбине, Издавачке куће Службени гласник из Београда и Издавачке куће Прометеј из Новог Сада. Ово је велики тренутак за све нас који смо дошли да видимо и чујемо др Светозара Ливаду, послије много година. Имао сам срећу да упознам Светозара Ливаду кроз преписке, кроз књиге и преко његовог и мог

Пресуда судији Илићу

13. новембар 2018.

Зликовац Љубо Милош издвојио и стрељао Владу Илића. Личани изведени из строја и пред логорашима сви поклани Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. маја 2016. године. ЧИТАВА села и крајеви настањени Србима отргнути су са прадедовских огњишта и сви до последњег, и стари и млади, мушко и женско, допремани у Концентрациони логор Јасеновац и Стару Градишку. Уколико нису одмах упућивани на стратиште – Циглану, Уштице или преко Саве у Градину, били су осуђени на помор од зиме или жеге, жеђи, глади и болести. Сви они којима је у специјалном картону писало да се упућују на присилан боравак у трајању од три године