Зоран Хамовић свој став о књизи која негира злочине у логору смрти назвао штампарском грешком. Аутора који је негирао стравичне злочине назвао хладним истраживачем, који је посвећен чињеницама. БУРА коју је у српској културној и политичкој јавности изазвао ауторски текст Зорана Хамовића, књижевника, издавача и члана председништва Покрета слободних грађана Саше Јанковића, написан поводом минулог Сајма књига у Загребу, још се не стишава. Лавину реакција у медијима и на друштвеним мрежама подигао је део у коме он за срамну и контроверзну књигу „Радни логор Јасеновац“, где се мучилиште и стратиште назива местом за разоноду, а за њеног а аутора написао: „Игор Вукић, публициста, политиколог, хладни истраживач, посве предан чињеницама, даје

На трамвајским и аутобуским станицама у Новом Загребу, активисти покрета „Антифа Загреб“ лијепили су плакате са именима дјеце која су страдала у логору Јасеновац. Из покрета „Антифа Загреб“ поручују да негирање усташких злочина „неће проћи“, преноси загребачки портал Новости. У логору Јасеновац живот је изгубило 20.101 дијете млађе од 14 година. Како загребачке Новости сазнају, активисте је на овакву акцију подстакло све чешће промовисање књига и појединаца који негирају ужасе из концентрационог логора Јасеновац, ругајући се на тај начин десетинама хиљада жртава. Извор: РТРС Везане вијести: Славко Васић из Адашеваца, преживели заточеник Јасеновца Мој пут кроз Јасеновац Списак побијене деце у логору Јасеновац  

Пресуде Високог прекршајног суда и Уставног суда заснивају се на поштовању Устава који јасно говори да Хрватска није насљедник НДХ, каже правобранитељица Лора Видовић. Ревизионизму се морамо супротставити и то у што већем броју, али требамо ићи на компромисе и избјегавати радикализам, сложили су се учесници трибине ‘Зашто хрватске институције или отворено подржавају или мирно проматрају усташки ревизионизам’, одржане 5. децембра у просторијама ‘Привредника’ у Загребу. Пучка правобранитељица Лора Видовић, која је недавно јавно упозорила да се усташки ревизионизам институционално или игнорише или отворено подржава због чега се нашла на мети злих коментара, навела је низ примјера међу којима и масовно писање усташких знакова и графита. – Некима је то можда

Роману Лељку, усташком апологети, историјском ревизионисти који тврди да је усташки концентрациони логор Јасеновац „само мит“, забрањен је улазак у Аустралију. Он је био у авиону који је слетио на аеродром у Сиднеју, након чега га је обезбјеђење привело и испитивало пет часова. Лељак је спроведен у хотел у склопу аеродрома и потврдио је за хрватске десничарске медије да се враћа кући првим слободним летом. Он је, заједно са још једним усташким апологетом Игором Вукићем, у четири велика аустралијска града – Сиднеју, Мелбурну, Канбери и Перту – требало да промовише филм и књигу „Мит о Јасеновцу“. Лељак ревидира историју, негира геноцид усташа над Србима, Јеврејима и Ромима, те тврди да

Професору др Предрагу Илићу, после објављивања текстова о надбискупу Степинцу и Холокаусту у НДХ, преко нашег листа упућена гнусна порука. Почетком прошле седмице на адресу ,,Политике” стигла је поштанска пошиљка поводом недавно објављиваног фељтона професора др Предрага Илића приређеног на основу недавно штампане Илићеве књиге ,,Степинац и холокауст у НДХ”, београдске издавачке куће ,,Албатрос плус”. На адресу ,,Политике” стижу и оваква и онаква писма, има хвала и покуда, читаоци знају да изговоре и тежу, ружнију реч, на рачун неког аутора или нашег листа. И таква писма смо објављивали (у ретким изузецима и она анонимна), али ,,писмо” о коме је реч, упућено др Илићу из Београда 22. новембра, не можемо да објавимо

Пројекат под именом „Дара“ режисера Предрага Гаге Антонијевића и сценаристе Наташе Дракулић, који ће донијети причу о усташким злочинима у Јасеновцу, добио је подршку Филмског центра Србије од 61.000.000 динара /око 517.000 евра/. Ово дјело, чији је продуцент „Филм данас“, побиједило је на поновљеном конкурсу за финансирање и суфинансирање пројеката у кинематографији за 2018. годину у категорији „дугометражни филмови са националном темом“, пишу београдске „Вечерње новости“. У образложењу Комисије за суфинансирање пројеката од националног значаја, који је потписала предсједник Управног одбора Филмског центра Јелена Триван, пројекат „Дара“ издвојио се прије свега значајем теме и синергијом сценарија и редитељске експликације. Како се наводи, умјесто продукцијски „и не само продукцијски, ризичног спектакла,