arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
proglas-ndh.jpg

Под туђим крстом: Греси Свете столице (7)

10. април 2019.

НА заседању Сабора НДХ 25. фебруара 1942. године др Мирко Пук говорио jе о католичењу Срба: “НДХ подупире акциjу прелаза грко-источњака на католичку веру, jер jе таj прелаз само поврат приjашњоj дjедовскоj вjери” НА заседању Сабора НДХ 25. фебруара 1942. године министар правосуђа и богоштовља др Мирко Пук говорио jе о католичењу Срба: “Независна Држава Хрватска подупире акциjу прелаза грко-источњака на католичку веру, jер jе таj прелаз само поврат приjашњоj дjедовскоj вjери, jер jе држави познато да jе само промиџбом из тога хрватскога елемента створено накнадном промиџбом српство. Овим прелазом у ђедовску вjеру враћа се jединство хрватског народа у свим оним краjевима, гдjе jе силом то jединство ослабљено, они се враћаjу исконским своjим предцима и духовним

Алојзије Степинац

Улога дела хрватског клера у усташкој НДХ (I)

9. април 2019.

Експрес објављује изводе из књиге “Документи о противнародном раду и злочинима једног дела католичког клера”, аутора Јоже Хорвата и Зденка Штамбука, издате у Загребу 1946. године, која кроз званичне документе, изјаве виновника, фотографије, записнике са саслушања и факсимиле чланака у штампи на најдиректинији начин открива учешће дела хрватског католичког клера у оснивању и активностима усташког покрета у Другом светском рату, као и непобитне доказе о улози дела хрватских црквених великодостојника у насилном покрштавању православаца и злочинима над Србима током окупације, као и организовању терористичких акција у СФРЈ након ослобођења Сарадња једног већег дела католичког вишег и нижег клера с усташама избила је јасно пред нашу и светску јавност у часу

Никола Кобац: Крвава и пуста је ово земља

9. април 2019.

Мртво село. Асфалтни пут се пружио између попаљених кућа и зараслих дворишта, вијуга и жури у правцу Загреба. Као да хоће некуд, или од некога побјећи. Огољеле купине попадале, испреплеле се, црнином омотане не дозвољавају кораку да се заустави у напуштеној авлији. Све изгледа сабласно. Свуда трагови паљевине. Зидови кућа што одољеше времену и експлозиву, војсци и новој држави “украшени” јединственим великим словом “U”.  Тамо гдје су некада били прозори израсла агација (багрем) додирујући својим врхом срушену бетонску плочу. На вратима осакаћене љепотице стражаре коприве и бујад. Помоћни објекти до јуче богатог дворишта се једва препознају. Изнаказила их или уљепшала паветина која се по брвнима час са вањске, час са

Zeljko_Vujadinovic.jpg

Пребиловачке жртве опомињу на бесмисао ратова

9. април 2019.

Мjештани Пребиловаца уморени су у неизазваном, али плански изведеном походу њихових комшиjа из сусjедних села… Српски народ у Доњоj Херцеговини био jе неприпремљен на зло коjе jе доживио од сусjеда друге вjере… Жртве из Пребиловца и осталих херцеговачких насеља добиле су мученички ореол, али jош нису постале феномен општег сjећања и покаjања… Приредила: Дубравка БЛАГОЈЕВИЋ Пребиловци су jедан од симбола страдања српског народа у Независноj држави Хрватскоj (НДХ), уморени су у неизазваном, али плански изведеном походу њихових комшиjа из сусjедних села, што jе jедна од наjстрашниjих карактеристика овог злочина, изjавио jе Срни историчар Жељко Вуjадиновић. Таj масакр, каже Вуjадиновић, обиљежиле су вjерска нетолеранциjа и идеал вjерски чисте (римокатоличке) државе. Он

Представници Савеза Рома одали почаст жртвама у Доњој Градини

8. април 2019.

Делегација Савеза Рома Републике Српске и представници неколико ромских удружења положили су данас вијенце на спомен-обиљежје невино страдалим жртвама у Доњој Градини, највећем стратишту логора Јасеновац, у коjем је убијено и 40.000 Рома. Предсједник Савеза Рома Републике Српске Александар Машић изјавио је да је ово значајан дан за Роме у цијелом свијету, па тако и у БиХ и Републици Српској. “Савез Рома, као кровна организација у Републици Српској, са својим чланицама и гостима, положио је овдје вијенце жртвама фашистичког терора. Роми не смију да забораве геноцид који је извршен над њима и то треба да преносе на потомке и младе да не забораве да је у Доњој Градини, Уштици и

Лажни пијетет

8. април 2019.

Шокантне бројке недавно изнете у јавности о новцу који држава годишње издваја за меморијални центар Јасеновац и новцу који издваја за онај у Вуковару још увек делују нестварно. Подаци о броју основношколаца који редовно организовано иду у Вуковар и оних који годишње посете Јасеновац исто тако. Иако навикнути да у Хрватској нису сви грађани, па тако ни жртве једнаке, сад се тек некако искристалисало у којој сразмери нису. Наравно да треба узети у обзир и временски одмак од немилих ратова, али и бројне друге факторе – број жртава, историјски контекст и још много тога. Међутим, по свакој рачуници, али и по толерисању ревизионистичких испада, релативизовању јасеновачких жртава и митологизовању оних

pod-tudjim-krstom-pokrstavanje5.jpg

Под туђим крстом: Пушком чистити веру! (5)

8. април 2019.

Жупник Мате Мугош: Доста смо радили молитвом и крстом. Како су покрштени Будимци са 2.300 душа Власти и католички клер су грозничаво радили на присилном католичењу Срба широм НДХ: у Грубешком Пољу 26. априла 1941. године католички свештеник Петар Сивљановић, наплаћуjући високе таксе, превео jе у католичку веру око стотину Срба говорећи им: „Спашавам вашу душу, али не гарантуjемо за ваше тиjело“. Касниjе су сви ови Срби побиjени. Католички свештеник Дионизиjе, усташки официр, Павелићев приjатељ, задужен за спровођење геноцида над Србима, касниjи дворски капелан Поглавника у селу Стаза, на силу дотераним Србима jе рекао: „У овоj земљи не може да живи више нико осим Хрвата, jер ово jе земља Хрватска, а тко се неће покрстити, ми

Гидеон Грајф: Јасеновац је далеко бруталнији од Аушвица

7. април 2019.

Саговорник „Печата“, проф. др Гидеон Грајф аутор је изузетно значајне монографије „Јасеновац – Аушвиц Балкана – Усташка империја окрутности“ Саговорник „Печата“, проф. др Гидеон Грајф аутор је изузетно значајне монографије „Јасеновац – Аушвиц Балкана – Усташка империја окрутности“. Ова мултидисциплинарна студија др Грајфа, у којој је први пут упоредно анализиран злочин у Аушвицу и Јасеновцу, штампана је у Израелу на хебрејском, српском и енглеском језику. Издавачи монографије су Институт за Холокауст „Шем олам“ (Израел), Фондација за пројекте едукације о Холокаусту (Мајами, САД) и Академски колеџ Оно (Израел). Чланови уређивачког одбора су професори и историчари из Израела, САД, Норвешке, Италије и Јапана. Проф. др Гидеон Грајф је историчар специјализован за Холокауст,

СТРАХОТЕ УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА: Филм “Заборављени геноцид” приказан на фестивалу “Европа око Европе”

7. април 2019.

Мирјана Валтер: Било је веома мучно гледати све снимке до којих смо дошли Грозоте и ужаси усташких злочина представљени су у изузетно вредном и потресном сведочанству на недавно одржаном париском филмском фестивалу “Европа око Европе”. Од неких сцена у документарном филму “Усташе, заборављени геноцид”, аутора и продуцената Мирјане Валтер и Шарл-Антоана де Рувра, француских новинара и редитеља, леди се крв у жилама. – Било је изузетно тешко и веома мучно гледати све снимке до којих смо дошли. Много тога није било подношљиво за гледање – истиче, за “Новости”, Мирјана Валтер. Она је са својим француским колегом дуго истраживала архиве, док су материјал склапали последњих годину дана. – Изненађујуће је да

Blagoje_Jovovic.jpg

Два метка за усташу: Ко је четник Благоје Јововић који је убио Анта Павелића?

6. април 2019.

Благоjе Јовић Благоjе Јововић, човек коjи jе извршио атентат на Анта Павелића, кога jе озлоглашени усташки вођа молио за милост, био jе припадник бjелопавлићке четничке бригаде. Атентат jе извршио да би осветио све жртве коjе су страдале од усташке руке Благоjе Јововић пресудио jе Анти Павелићу с два метка, а рекао jе да jе то учинио како би осветио све српске жртве коjе су страдале од усташке руке током Другог светског рата. Јула 1941. прикључио се народном устанку против фашистичке Италиjе. Био jе изабран за командира Косићког партизанског одреда, с коjим jе учествовао у борбама на Пљевљима. Када jе добио наређење од команданта Ивана Милутиновића да са своjим одредом крене у

Попис дјеце

Загонетка Дијане „швабице“

5. април 2019.

Када 28.маја 1945.године, двојица официра ОЗН-е за град Загреб службено посете Дијану Будисављевић рођену Обексер, почеће загонетка, нерешена већ пуних 70 година. Зашто су потегли код госпође педесетих година, супруге угледног професора Медицинског факултета, али ипак Србина, који је некако претекао усташким расним законима, који су чистили као гвоздена метла! Пожурили су, тек три седмице по ослобађању града, још пуног хрватских фашистичких злочинаца, посакриваних „од подрума до тавана“ код својих многобројних обожавалаца! Чиме је то аустријска Немица толико интригирала власт хрватских комуниста, да је посећују одмах по свом уласку у град Загреб? Када у априлу 1941. усташки идеолог Миле Будак, јавно објави намеру да се трећина побије, трећина насилно покрсти

Побијена дјеца у Јасеновцу

Списак побијене деце у логору Јасеновац

5. април 2019.

У Независној Држави Хрватској је за време Другог светског рата 1941-1945 према до сада сакупљеним подацима, а што никако није коначна цифра, убијено 74.762 деце, млађих од 14 година. Међу њима је било 14.528 деце евидентираних као жртве рата, док је над 60.234 детета извршен најтежи облик Покоља. Убијено је 32.054 дечака и 28.012 девојчица. Највише је убијено српске деце – 42.791, ромске – 5.737, муслиманске – 5.434, јеврејске – 3.710 и хрватске – 2.289. za 273 детета није утврђена национална припадност. Животи 37.139 деце угашени су на преко хиљаду стратишта широм НДХ. У хрватским, немачким и италијанским логорима животе је изгубило 23.504 деце од којих су само Јасеновачка стратишта прогутала 19.432 детета. На састанку представника

Представа о Диани премијерно изведена у Дианином граду

5. април 2019.

У недељу, 17. марта 2019. године, у организацији Српске православне омладине Инзбрук (СПОЈИ) у Метропол биоскопу у Инзбруку одржана је аустријска премијера позоришне представе „Пу спас за све нас“. Аустријску премијеру представе која је рађена по мотивима из дневника Диане Будисављевић отворио је Филип Влајић, председник и један од оснивача СПОЈИ-а. Он је на самом почетку представио гошће из Београда: Јелену Пузић, глумицу и ауторку представе, Ану Васић, пијанисткињу у представи, као и Наташу Новаковић, координаторку представе. Међу присутним гостима на премијери биле су и две посебне особе које је он представио и том приликом поздравио: госпођу Јелену Коругу, чију је мајку и ујака Диана Будисављевић спасила од Покоља, као

Велика скулптура цвета чува сећање на концентрациони логор Јасеновац у Хрватској

Голдштајн: У Јасеновцу је страдало око 120.000 људи

5. април 2019.

Књига „Јасеновац” хрватског историчара Иве Голдштајна у издању Академске књиге представљена је у београдском Центру за културну деконтаминацију. Голдштајн је рекао да га је много људи питало да ли пише „Јасеновац” због ревизионизма и читавог низа негативних ствари које се догађају око нас. „Увек им одговорим да имам страст истраживања и да као историчар обожавам да осветљавам различите истине и детаље делова епохе. Сам сам изабрао Јасеновац као тему за своју књигу” казао је Голдштајн и додао да је пре две деценије био сведок на суђењу јасеновачком заповеднику Динку Шакићу. „Пре годину дана сам читао свој исказ и данас би када много више знам о Јасеновцу дао себи солидну тројку.

ПОМЕН СТАРОБРОДСКИМ МУЧЕНИЦИМА: Крст српске Голготе на Дрини

4. април 2019.

Предивно јутро освануло је на Дрини. Над мирном водом бјеласала се вишеградска ћуприја као бисер у зеленој свили. И овог 22. марта 2019.-ог љета Господњег памтимо страшне часове претходних вијекова. Славимо снагу 40 Христових војника из Севасте у Малој Азији, који пострадаше у 4. вијеку у леденој води, али се не одрекоше истине и својих увјерења. Памтимо и Дрину која је видјела исто страдање (можда и теже), мучеништво српског народа, 22. марта 1942. године. Вода је запамтила велики Покољ српске младости на Младенце. Поклане дјевојке и момке који као сплавови низ њу плове. Страдање које не памти људско предање, мучеништво пред којим нема крста међу народима.  6 000 српских душа

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА