Индепендент је објавио детаље из захтева за одштету извесног Британца Харолда Ле Друиленеца након што је у Другом светском рату преживео 3 концентрацијска логора. Од свих које је прошао, каже, Берген – Белсен био је најгори. “Међу затвореницима је владао закон џунгле. Преко дана или си убијао или си био убијен, преко ноћи свуда је било канибализма”, написао је. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 05. априла 2016. године. За себе каже да је преживео с пуно среће и захваљујући способности да, вероватно емоционално, живи ван свега тога. Нацисти су га заробили 1944. дан уочи савезничког искрцавања у Нормандији, на острву Џерси, једном

У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, у недјељу, 10. јуна, на Тјентишту ће бити обиљежено 75 година од Битке на Сутјесци, прекретнице у Другом свјетском рату на подручју бивше Југославије, изјавио је данас предсједник овог одбора Миленко Савановић. “По свом обиму и значају Битка на Сутјесци, која се у историографији назива и Пета непријатељска офанзива је најкрвавија и битка са највише жртава, која је вођена у најтежим околностима”, рекао је Савановић, који је и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске. Он је на конференцији за новинаре у Бањалуци нагласио да је основни циљ нацистичке Њемачке био да овлада јадранским залеђем, с обзиром да су савезници

Град Бањалука у сарадњи са Градским одбором СУБНОР-а Бањалука обезбиједиће бесплатан превоз аутобусом до Тјентишта, гдје ће у недјељу, 10. јуна, бити обиљежено 75 година од битке на Сутјесци, у којој је погинуло више од 7.000 бораца Народноослободилачког покрета. Аутобус ће за Тјентиште кренути са старе аутобуске станице у недјељу у 4.00 часа ујутро, саопштено је из Градске управе Повратак са Тјентишта предвиђен је истог дана у поподневним часовима, по завршетку манифестације. У Националном парку “Сутјеска” на Тјентишту, у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, у недјељу, 10. јуна биће обиљежено 75 година од битке на Сутјесци. Како је предвиђено, програм обиљежавања почиње у 11.00 часова

Светом архијерејском литургијом данас је у Долима у Пиви обиљежено 75 година од страдања 522 људи, међу којима је било и 109 дјеце до 15 година које је 1943. године током Пете офанзиве убила фолксдојчерска дивизија “Принц Еуген”. Литургију су служили Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки владика Јоаникије у спомен-цркви, која је копија Ловћенске капеле. Митрополит Амфилохије је рекао да су неки од назива за Дола и “Пивска крвава бајка”, “Пивске Шумарице” и “Пивски Витлејем и зид плача”. “Да се то мјесто успјело изборити за заслужену страницу у историјским уџбеницима било би довољно рећи само Дола, овако многи у Црној Гори не знају за мјесто

Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле други дан православног празника Света Тројица 1943. године у Сребреници и трећи дан Тројчиндана на Залазју. Поводом 75 година од звјерског покоља српског становништва у Сребреници и оближњем селу Залазје, прислужене су свијеће за покој душа настрадалих и положено је цвијеће код спомен плоче која је постављена 2015. године, по. Цвијеће су положили начелник општине Сребреница Младен Грујичић, делегације Борачке организације, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, као и делегација потомака настрадалих жртава. У спомен-костурници су, написано је на надгробној плочи, земни остаци неких жртава, које

У Сребреници се данас обиљежава 75 година од покоља који су починиле усташе, другог и трећег дана Тројчиндана 1943. године када су убили више од 250 Срба у Сребреници и обљижњем селу Залазје. Предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у овој општини Бранислав Васиљевић рекао је да ће код спомен-костурнице у Сребреници бити служен парастос и прислужене свијеће за покој душа, те одата почаст настрадалима. Сребренички свештеник Александар Млађеновић рекао је Срни да су у овој костурници дијелови скелета спских цивилних жртава-дјеце, жена и стараца, које су усташе побиле и да то није никаква партизанска спомен-костурница, како је социјалистички режим деценијама лажно представљао. “Ту су дијелови

Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе другог дана православног празника Тројице 1943. године у Сребреници заједно са још 250 српских цивила, рекао је Срни да су комунистичке власти прикривале истину и прецизно дефинисање жртава овог злочина, иако је свима било познато да су јединице НДХ-а монструозно побиле српске цивиле на њиховим огњиштима. Николић каже да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, односно други дан Тројчиндана, а у оближњем селу Залазје злочин је почињен дан касније, 15. јуна или трећи дан Тројица. Он истиче да је познато да Тројчиндан није увијек истог датума, али да се у Сребреници “уобичајило” да се помен жртвама усташког злочина

На спомен-костурницу, у којој су, како је написано, земни остаци неких жртава, умјесто комунистичких обиљежја тек прије три године постављена је надгробна плоча на којој је наведено да је 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починила геноцид над српским народом Сребренице убивши 2.262 српска цивила међу којима 430 дјеце. Приредио: Миро ПЕЈИЋ – У понедјељак, 28. маја биће обиљежено 75 година од покоља који су починиле усташе, другог и трећег дана Тројчиндана 1943. године када су убили више од 250 Срба у Сребреници и обљижњем селу Залазје, изјавио је Срни предсједник Одбора за обиљежавање годишњица српског страдања у овој општини Младен Грујичић. Предсједника Организације породица

На Партизанском гробљу на Уријама у Приједору данас су положени вијенци и одржан историјски час поводом 9. маја – Дана побједе над фашизмом. Преживјелим ветеранима Народноослободилачке борбе /НОБ/ и поштоваоцима антифашизма, обратио се градоначелник Приједора Миленко Ђаковић испред споменика гдје су сахрањени посмртни остаци првог команданта козарских партизана, народног хероја Младена Стојановића. Градоначелних је подсјетио на је данашњи дан прије 73 године добро побиједило зло и данашње генерације уживају плодове те побједе, захваљујући онима који су се за њу борили. “У реду смо земаља које су се међу првима сврстале у борбу против фашизма. Ми, Приједорчани и Козарчани посебно можемо бити поносни на херојску борбу против фашизма, иако тај понос

Директор Музеја жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић Мишина тврди да се историјска наука у вријеме бивше Југославије није много бавила страдањима српског народа у НДХ јер би тако било утврђено ко су злочинци и ком народу припадају, а ко су жртве. Разговарао: Борис НОГО Директор Музеја жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић Мишина истиче да постоје сазнања да је на подручју Независне Државе Хрватске /НДХ/ било више од 1.000 стратишта српског народа, од којих многа, након рата, нису обиљежена и меморијализована. “У борби за истину и правду морамо институционално и појединачно да се бавимо прикупљањем архивске грађе, организовањем научних скупова и конференција, снимањима документарних филмова и телевизијских емисија. Српске

Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић рекао је да је у Другом свјетском рату страдало 7.000 становника ове општине – 5.000 цивила и 2.000 партизана. “То су огромне жртве чији су животи уграђени у слободу и данас им одајемо почаст”, истакао је Тодић. Професор историје Слободан Бјелајац подсјетио је да је ова општина ослобођена 1. маја 1945. године. “То је било након уласка совјетских јединица у Берлин. Ова општина је и након тога била под окупацијом јер је њемачкој и војсци Независне Државе Хрватске био циљ да што дуже држе одступницу за повлачење њихових снага из Загреба”, рекао је Бјелајац. Он је навео да покушај ослобађања, који је извела 39.

У Меморијалном комплексу градског парка у Добоју данас су положени вијенци и одата почаст погинулим борцима и цивилима поводом 73 године од ослобођења града од фашистичке окупације у Другом свјетском рату. Вијенце погинулим борцима положила је делегација Удружења антифашиста и бораца Народноослободилачког рата /НОР/ Добој, као и други поштоваоци антифашистичке борбе, организације и удружења код Спомен-костурнице. У НОР-у је током Другог свјетског рата погинуло 650 бораца са добојског подручја. У крипти Спомен-костурнице налазе се посмртни остаци и 111 устаника, од којих је 110 Срба, које је усташки суд у Добоју 1941. године осудио на смрт и стријељао. Извор: СРНА Везане вијести: Основано Удружење антифашиста и бораца НОР-а