Донето ново решење по закону о отклањању последица Холокауста. Чувена београдска кафана припадала Адолфу Сабу, убијеном у логору Чувена кафана „Каленић“, симбол општине Врачар, враћена је Јеврејској општини Београд, потврђено је, за „Новости“, у Агенцији за реституцију. Тачније, Јеврејској општини, одлуком Агенције, припала је трећина познате кафане и по трећина од три локала у истој згради, у Милешевској улици 2. Остатак објекта, за који није било захтева за повраћај, остаће у власништву државе. Наиме, трећина пословних простора зграде у чијем се приземљу деценијама налазило пребивалиште многих песника и новинара, и у којој је, тик изнад кафане живео писац и боем Јаков Гробаров, и често ноћу сањао како му кревет пропада

Влада Србије именовала је председника одбора који ће водити рачуна како ће бити трошено 950.000 евра годишње као и сви приходи од имовине које јеврејске општине добијају по закону о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста Две и по године од доношења Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника, Влада Србије именовала је свог члана у Одбору за надзор, који треба да надгледа на који начин се троше знатне финансије које јеврејске општине добијају по овом закону. Представник владе, који је и председник Одбора за надзор, јесте доцент др Харис Дајч, историчар са Филозофског факултета у Београду, који је био укључен и у доношење

Свечаном академијом у некадашњем Спасићевом павиљону на Старом сајмишту обележен је Дан сећања на жртве Холокауста у Београду. Академији су присуствовали градски менаџер Горан Весић, председник Јеврејске општине Београд Данило Медић, амбасадорка Израела у Србији Алона Фишер Кам, рабин Исак Асиел, те потомци настрадалих Јевреја у логору Старо сјамиште. На почетку свог обраћања Весић је казао да је прва одлука прошлог сазива Скупштине Града пре четири године била да 10. мај прогласи Даном сећања на жртве Холокауста у Београду. „Изабрали смо да нам та одлука буде прва, јер смо на тај начин желели да покажемо да желимо да се трајно сећамо својих комшија Јевреја који су страдали само зато што

Изложба „Писма Хилде Дајч“ чији је аутор Александар Зограф биће отворена у Вршцу 10. маја, са почетком од 12 часова у малој галерији Културног центра у Вршцу (Стеријина 62). Поставка изложбе „Писма Хилде Дајч“ посвећена је јеврејки Хилди, која јепоследње дане живота провела у логору Старо сајмиште, у који је отишла добровољно како би као медицинска сестра помагала својим сународницима. Писма која је Хилда писала својим пријатељицама, Нади Новак и Мирјани Петровић, сачувана су и сведоче о животу „међу жицама, животу у коме личност постаје број, животу којем је одузето достојанство, нада и вера“. Хилда Дајч је рођена 1922. у Бечу, у ашкенаској породици коју су сачињавали њени родитељи, Емил и

У Београду ће сутра бити обиљежен Дан сјећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом свјетском рату. Државну церемонију код Споменика жртвама геноцида у Другом свјетском рату, који се налази у оквиру комплекса некадашњег нацистичког логора смрти Старо сајмиште на Новом Београду, предводиће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић. Церемонији ће присуствовати и преживјели заточеници логора смрти, чланови породица пострадалих, представници Савеза јеврејских општина Србије, представници Савјета ромске националне мањине, дипломатског кора, удружења и грађани, саопштено је из Владе Србије. Дан сјећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом свјетском рату у Србији, посвећен је сјећању на Србе, Јевреје

У процесу реституције у току је поступак враћања зграде у Милешевској улици 2 на Врачару у којој је смештен популарни ресторан „Каленић“, сазнаје „Блиц“. Ова зграда на Врачару и прича о њеној реституцији Јеврејској општини Београд, јер живих наследника нема, још један је пример тужне судбине целих јеврејских породица које су некада живеле у Београду и страдале у Холокаусту. – Пред Агенцијом за реституцију – Јединицом за враћање имовине жртава Холокауста, у току је поступак по захтеву Јеврејске општине Београд за враћање одузете имовине иза ранијег власника Албертине Сабо, која је била сувласник зграде у Милешевској улици број два. Ова заграда одузета је применом Закона о национализацији најамних зграда и

На згради у улици Високог Стевана 2 у Београду, у којој се од јесени 1941. године до марта 1942. налазила јеврејска болница, данас је откривена спомен плоча у знак сећања на Јевреје жртве Холокауста. „Овај догађај је јако значај за јеврејску заједницу јер се после више од 75 година ставља спомен плоча на место стратишта јер је у периоду између 18. и 22. марта 1942. године из ове зграде, у којој је била јеврејска болница, 800 Јевреја са јеврејским лекарима и медицинским особљем, као и чланицама Јеврејског женског друштва одведено камионима душегупкама у смрт”, рекла је председница Женске секције Јеврејске општине Београд Софија Француски Леви. Она је појаснила да је

Имплементација новог Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста значајна је за Израел, пре свега због утичаја тог закона на побољшање положаја јеврејске заједнице, као и доброг примера другим земљама да следе модел који је Србија установила, изјавила је амбасадорка Израела Алона Фишер Кам. Алона Фишер Кам је, након састанка са директором Агенције за реституцију Страхињом Секулићем, оценила тај закон успешним, и навела да је важно да амбасада настави отворену комуникацију са Агенцијом за реституцију о свим проблемима јеврејске заједнице. Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић рекао је да су усвојена законска решења таква да покривају све ситуације у вези са имовином јеврејске заједнице. „Судбину јеврејске заједнице и послератне

Очекујем да процес реституције буде окончан за седам година, уз мање отпоре иде сасвим добро, рекао је данас директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић, наводећи и да је Србија пример другима у отклањању последица холокауста. Он је изјавио, говорећи о реституцији, да очекује у наредних годину дана окончање свих поступака у натури, што се односи на пословне објекте, зграде, грађевинско земљиште, док ће враћање пољопривредног земљишта трајати још пет година. У периоду од пет година биће донета све решења о праву на обештећење, затим су потребне још две године, као поступање код одлука другостепених органа и судова, рекао је Секулић, наводећи да је то све заједно седам година. Он је