Логор Старо сајмиште Архиве - Страница 4 од 15 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Логор Старо сајмиште » Страна 4

Димић: За Степинца православље било највеће проклетство Европе

8. март 2021.

Контроверзног загребачког надбискупа Алојзија Степинца, који је 1940. био спреман да прихвати сваку другу државну комбинацију, само не живот са Србима, а православље означавао као највеће проклетство Европе, данашња хрватска историографија уздиже на ниво свеца и о њему некритички суди, истиче академик Љубодраг Димић. Степинац Фото: РТРС Димић, који је био члан мјешовите српско-хрватске комисије о улози и дјелу Степинца, каже да је загребачки надбискуп од првог до посљедњег дана учествовао у „католичкој жетви православне њиве“ у оквиру НДХ, за коју је тврдио да је „створена Божијом милошћу“. – Степинац је формиран у оквиру клерикалних традиција којих се није одрицао до краја живота. Толеранције ту није било. Католичка држава на

Скупштина РС одбацила сарајевско прекрајање историје Другог светског рата

2. јун 2020.

Резолуција о поштовању жртава фашистичких режима и покрета не одговара историјским чињеницама и као таква не може се примјењивати у Републици Српској. Народна скупштина Републике Српске очекивано је одбацила „Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета“. За усвајање Закључака гласала су 52 посланика од 53 присутна, док суздржаних и против није било. Ево пуног текста закључака: Народна скупштина Српске одбацује Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета коју је усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ на 8. сједници одржаној 15.05, 19.05. и 20.05.2020. године. Констатујемо да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције приступио срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама, којима је циљ уопштавање

ДАН КАДА ЈЕ СТВОРЕНА НАЈКРВАВИЈА ДРЖАВА У ИСТОРИЈИ БАЛКАНА

10. април 2020.

Фашистичка Независна Држава Хрватска /НДХ/, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем, која је била ратни савезник нацистичког вође Адолфа Хитлера, формирана је на данашњи дан 1941. године. На радију је прочитан позив народу дотадашњег потпредсједника југословенске владе Влатка Мачека да се покори њемачкој војсци и подржи усташе, које су одмах почеле терор над Србима, Јеврејима и Ромима. До јесени 1941. у Србију је протјерано око 200.000 Срба. Православни Срби су, са благословом Ватикана и Римокатоличке цркве у НДХ, присилно прекрштавани, а најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи. Само у Јасеновцу усмрћено је више стотина хиљада људи. Та највећа „фабрика“ смрти у Другом свјетском

Старо сајмиште

4. април 2020.

У јавним гласилима, често се различити термини наводе за логор на Старом сајмишту. Извор: Извор: Политика ; Аутор: Проф. др Бранислав Николић – април 03, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. У периоду 1941. – 1945. године, односно у Хитлерово време, граница између Србије и НДХ биле су Дрина и Сава, постојао је београдски логор на Бањици, земунски усташки логор на Старом сајмишту, Јајинци су били губилиште, а све је то било под

Усвојен Закон о меморијалном центру Старо сајмиште

25. фебруар 2020.

Законом о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ оснива се установа која ће бити посвећена култури сећања на жртве. Посланици Скупштине Србије усвојили су, са 159 гласова, Закон о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ ради, како је наведено у предлогу, испуњавања дужности и трајног памћења и спомена жртвама холокауста, геноцида, окупаторског терора и злочина. Како је раније у име предлагача објаснио министар културе и информисања Владан Вукосављевић, Законом о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ оснива се установа која ће бити посвећена култури сећања на жртве и историјске догађаје који су се десили на простору данашњег Старог сајмишта, односно на простору нацистичког логора „Јеврејски логор Земун“ и „Прихватни логор Земун“. Он је у Скупштини објаснио

Посланици Скупштине Србије подржали изградњу меморијалног центра Старо сајмиште

19. фебруар 2020.

Народни посланици подржали су Закон о меморијалном центру „Старо сајмиште“ у којем ће се чувати сећање на жртве холокауста, али и замерили што се то ради тек сада. Посланик Покрета социјалиста Бојан Торбица рекао је да је простор Старог сајмишта један од ретких преосталих простора у Европи који није достојно обележен и додао да ће се после усвајања овог закона исправити вишедеценијска неправда. Посланик Социјалдемократске партије Србије Владимир Маринковић додао је да је крајње време да изградњом меморијалног центра и формирањем института истраживачких центара, подсећамо и учимо младе шта се десило у Другом светском рату. „Ми овде кажемо да опростити можемо, а заборавити нећемо, а Јевреји кажу да нема заборава,

На ред дошао и Закон о Меморијалном центру „Старо сајмиште“

18. фебруар 2020.

Горан Весић изјавио да је усвајање Закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“, о којем ће парламент данас почети расправу, испуњење историјске правде. Заменик градоначелника Београда је додао да ће након усвајања Закона бити основан Меморијални центар чији је задатак чување сећања на жртве нацистичког концентрационог логора на некадашњем Београдском сајмишту, Јеврејског логора Земун и Прихватног логора Земун. Весић је истакао да ће будући меморијални центар обухватити простор на левој обали Саве, односно подручје некадашње Бежанијске баре, укључујући културно добро „Старо сајмиште“ и његове заштићене околине, као и одговарајући простор Јеврејског пролазног логора „Топовске шупе“, преноси Беоинфо. „Старо сајмиште је последњи концентрациони логор у Европи који није меморијализован. Данас нећемо да

Влади Србије упућен нацрт закона о оснивању Меморијалног центра „Старо сајмиште“

29. јануар 2020.

Нацрт закона о оснивању Меморијалног центра „Старо сајмиште“ упућен је Влади Србије на усвајање, после чега би требало да се нађе пред посланицима у Скупштини Србије, чиме је на Међународни дан сећање на Холокауст учињен конкретан корак ка реализације ове идеје старе више година. Нацрт овог закона, како је речено Танјугу у Министарству културе, се бави оснивањем установе културе која ће имати музеолошке, образовно-васпитне и научно истраживачке делатности, с циљем неговања сећања на жртве нацистичког концентрационог логора на некадашњем Београдском сајмишту, Јеврејског логора Земун и Прихватног логора Земун. Меморијални центар „Старо сајмиште“ ће радити на реконструкцији, адаптацији и уређењу постојећих аутентичних објеката у простору Меморијалног центра односно културног добра „Старо

Александар Нећак: Да ли је Ефраим Зуроф још увек заокупљен послом који није у његовој надлежности, пребројавањем јасеновачких жртава?

26. јануар 2020.

Размишљам, заправо бринем, шта ли је са господином Ефраимом Зурофом, директором канцеларије Симон Визентал у Јерусалиму. Оде човек из Србије сретан да сретнији не може бити. Обећали му да ће Закон о меморијалном центру на локацији Сајмиште бити донет до краја године. Наравно не ове, оне прошле. Толико је био ван себе од среће да је извређао оне који су преживели Холокауст и онако успут на телевизији са националном фреквенцијом оптужио Србију да број јасеновачких жртава користи у дневно политичке сврхе, а ето он зна, није навео изворе, да их је било до 100 000. Већ смо месец дана у 2020. години, Закон још није усвојен, а када ће не

Срби логораши страдали и од братске руке

13. децембар 2019.

Шта се наводи у саопштењу државне комисије о логору сајмиште, основаном крајем 1941. Навршило се пуних 78 година откако су први логораши пристигли у највећи немачки логор на југоистоку Европе – Сајмиште. За непуне четири године, колико је логор постојао, живот је у њему или непосредно после изласка изгубило скоро 40.000 људи, показује Саопштење 87 Државне комисије за испитивање злочина окупатора и њихових помагача, у које су „Новости“, као једине представник медија, имале увид. Саопштење је потписао председник Комисије др Душан Недељковић, универзитетски професор, 11. јануара 1946. Комисија се углавном бави историјатом логора од 1942. године, када је окончан Холокауст, и када је у већ њему убијено око 7.000 Јевреја

Страдање Срба добило име: Покољ је српски Холокауст

31. октобар 2019.

Оно што нема име не постоји, речи су којима су се водили у Удружењу „Јадовно 1941.“ који су, „кад већ неће нико други“, јавности представили термин који би у свету за српске жртве значило што и Холокауст (Шоа) за јеврејске. „Своје име и презиме имају жртве, имају га и злочинци, а име имају и маљеви, ножеви, српови… којима су Срби убијани у тзв. Независној држави Хрватској, само тај стравични догађај нема име, и ми смо одлучили да то променимо. Зваће се Покољ (са великим П), и требало би да га тако убудуће називају сви који га користе, од новинара до историчара који се тим питањем баве“, рекао је на конференцији

Никола Милованчев: Назив Меморијални центaр „Старо сајмиште“ увредљив за жртве

21. октобар 2019.

Сматрам да ни сам назив „Меморијални центар Старо Сајмиште“ није најбољи, чак је и увредљив за жртве. Сајмиште (Фото: З. Јовановић) На сајту Министарства културе објављен је у петак 11. октобра нацрт Закона о меморијалном центру „Старо сајмиште“ који, нажалост, није припремило Министарство културе, већ радна група Владе. Наводим „нажалост“ јер верујем, да би Министарство припремило квалитетнији предлог од Радне групе. Шта рећи о нацрту Закона? Пре свега да је то предлог закона на који смо дуго чекали и који је преко потребан да би се заштитио девастирани простор некадашњег логора Земун и сећање на жртве монструозних злочина ту почињених 1941-1944. Затим, неразумљиво је да нису предвиђене организоване јавне расправе

АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СВЕТИХ СРПСКИХ НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ

18. октобар 2019.

Ваша Светости, Ваша Високoпреосвештенства, Ваша Преосвештенства! Пишемо дубоко узнемирени покушајима ревизије историје страдања српског народа у клеронацистичкој НДХ и свесног потпуно неутемељеног смањивања броја жртава како у злогласном концентрационом логору Јасеновац, тако и у целој НДХ. Оно што посебно узнемирава све нас јесте чињеница да се „Туђмановој историографији“ последњих година све више и све гласније придружује и владика славонски Јован (Ћулибрк). И не само неутемељеном одбраном Степинца (узгред, потпуно раскринканом), него и узнемирујућом ревизијом о питању броја жртава у Јасеновцу. Владика Јован и представници Музеја жртава геноцида из Београда на челу са Вељком Ђурићем Мишином (чија директорска фотеља директно зависи управо од владике Јована као председника Управног одбора Музеја) игноришу

Јавна расправа о Нацрту закона о Меморијалном центру “Старо сајмиште“

12. октобар 2019.

Радна група Владе за израду Нацрта закона о Меморијалном центру “Старо сајмиште“, израдила је радну верзију претходно наведеног акта. Јавна расправа о Нацрту закона спроводи се у периоду од 11. октобра 2019. до 01. новембра 2019. године а по окончању јавне расправе Министарство културе и информисања анализираће сугестије, предлоге, и примедбе учесника у јавној расправи и сачиниће извештај о спроведеној јавној расправи о Нацрту закона и објавиће га на својој интернет страници и порталу е- управе. Сви заинтересовани своје коментаре могу доставити на утврђеним обрасцима за коментаре (које можете преузети на сајту) на e-mail: [email protected] или поштом Министарству културе и информисања, 11 000 Београд, улица Влајковићева бр. 3, са назнаком

Позитивна оцена за текст Нацрта закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“

23. септембар 2019.

Нацрт закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ позитивно је оцењен од стране уже стручне јавности током презентације коју је у Министарству културе и информисања одржала Радна група Владе за израду Нацрта. Презентацији су присуствовали представници академске заједнице, установа културе, научних института, невладиног сектора, Савеза јеврејских општина Србије, и представници Националног савета ромске националне мањине. Присутнима је представљен концепт будућег меморијалног центра, као установe културе на републичком нивоу, која би била посвећена култури сећања на жртве и историјске догађаје који су се десили на простору културног добра „Старо сајмиште“, односно простору нацистичког логора „Јеврејски логор Земун“ и „Прихватног логора Земун“. Основна делатност Меморијалног центра „Старо сајмиште“ биће прикупљање, чување, излагање, истраживање