arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Pomen žrtvama logora NDH u Zemunu, sve žrtve zaslužuju nezaborav

19. maj 2021.

Kod spomenika nad masovnom grobnicom na groblju u Zemunu, održan je komemorativni skup i parastos žrtvama Prihvatnog logora Zemun, čiji su prvi zatočenici stigli iz logora Jasenovac početkom maja 1942. godine. Među njima je najviše bilo Srba sa Kozare, iz Dubice i drugih potkozarskih sela. Prihvatni logor Zemun, koji je bio na području tadašnje Nezavisne Države Hrvatske, bio je osmišljen kao usputna stanica za radno sposobne zatočenike iz Jasenovca koje je trebalo poslati na rad u Nemačku. U njemu nije bilo ustaša do 1944. godine, ali je bio pod upravom Nemaca, podseća predsednik udruženja „Jadovno 1941“ Dušan Bastašić. Poslušajte prilog novinarke RTS-a Tijane Sibinović, emitovan 08. maja 2021. na radiju

Dimić: Za Stepinca pravoslavlje bilo najveće prokletstvo Evrope

8. mart 2021.

Kontroverznog zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca, koji je 1940. bio spreman da prihvati svaku drugu državnu kombinaciju, samo ne život sa Srbima, a pravoslavlje označavao kao najveće prokletstvo Evrope, današnja hrvatska istoriografija uzdiže na nivo sveca i o njemu nekritički sudi, ističe akademik Ljubodrag Dimić. Stepinac Foto: RTRS Dimić, koji je bio član mješovite srpsko-hrvatske komisije o ulozi i djelu Stepinca, kaže da je zagrebački nadbiskup od prvog do posljednjeg dana učestvovao u „katoličkoj žetvi pravoslavne njive“ u okviru NDH, za koju je tvrdio da je „stvorena Božijom milošću“. – Stepinac je formiran u okviru klerikalnih tradicija kojih se nije odricao do kraja života. Tolerancije tu nije bilo. Katolička država na

Skupština RS odbacila sarajevsko prekrajanje istorije Drugog svetskog rata

2. jun 2020.

Rezolucija o poštovanju žrtava fašističkih režima i pokreta ne odgovara istorijskim činjenicama i kao takva ne može se primjenjivati u Republici Srpskoj. Narodna skupština Republike Srpske očekivano je odbacila „Rezoluciju o poštovanju žrtava fašističkih režima i pokreta“. Za usvajanje Zaključaka glasala su 52 poslanika od 53 prisutna, dok suzdržanih i protiv nije bilo. Evo punog teksta zaključaka: Narodna skupština Srpske odbacuje Rezoluciju o poštovanju žrtava fašističkih režima i pokreta koju je usvojio Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH na 8. sjednici održanoj 15.05, 19.05. i 20.05.2020. godine. Konstatujemo da je Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH usvajanjem Rezolucije pristupio sramnom prekrajanju istorijskih činjenica i pridružio se revizionističkim snagama, kojima je cilj uopštavanje

Gradići kod Velike Gorice

DAN KADA JE STVORENA NAJKRVAVIJA DRЖAVA U ISTORIJI BALKANA

10. april 2020.

Fašistička Nezavisna Država Hrvatska /NDH/, na čelu sa ustaškim poglavnikom Antom Pavelićem, koja je bila ratni saveznik nacističkog vođe Adolfa Hitlera, formirana je na današnji dan 1941. godine. Na radiju je pročitan poziv narodu dotadašnjeg potpredsjednika jugoslovenske vlade Vlatka Mačeka da se pokori njemačkoj vojsci i podrži ustaše, koje su odmah počele teror nad Srbima, Jevrejima i Romima. Do jeseni 1941. u Srbiju je protjerano oko 200.000 Srba. Pravoslavni Srbi su, sa blagoslovom Vatikana i Rimokatoličke crkve u NDH, prisilno prekrštavani, a najdrastičniji oblik terora nad Srbima, Jevrejima i Romima bili su masovni pokolji. Samo u Jasenovcu usmrćeno je više stotina hiljada ljudi. Ta najveća „fabrika“ smrti u Drugom svjetskom

Staro sajmište

4. april 2020.

U javnim glasilima, često se različiti termini navode za logor na Starom sajmištu. Izvor: Izvor: Politika ; Autor: Prof. dr Branislav Nikolić – april 03, 2020. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. U periodu 1941. – 1945. godine, odnosno u Hitlerovo vreme, granica između Srbije i NDH bile su Drina i Sava, postojao je beogradski logor na Banjici, zemunski ustaški logor na Starom sajmištu, Jajinci su bili gubilište, a sve je to bilo pod

Usvojen Zakon o memorijalnom centru Staro sajmište

25. februar 2020.

Zakonom o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ osniva se ustanova koja će biti posvećena kulturi sećanja na žrtve.  Poslanici Skupštine Srbije usvojili su, sa 159 glasova, Zakon o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ radi, kako je navedeno u predlogu, ispunjavanja dužnosti i trajnog pamćenja i spomena žrtvama holokausta, genocida, okupatorskog terora i zločina. Kako je ranije u ime predlagača objasnio ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, Zakonom o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ osniva se ustanova koja će biti posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru današnjeg Starog sajmišta, odnosno na prostoru nacističkog logora „Jevrejski logor Zemun“ i „Prihvatni logor Zemun“. On je u Skupštini objasnio

Poslanici Skupštine Srbije podržali izgradnju memorijalnog centra Staro sajmište

19. februar 2020.

Narodni poslanici podržali su Zakon o memorijalnom centru „Staro sajmište“ u kojem će se čuvati sećanje na žrtve holokausta, ali i zamerili što se to radi tek sada. Poslanik Pokreta socijalista Bojan Torbica rekao je da je prostor Starog sajmišta jedan od retkih preostalih prostora u Evropi koji nije dostojno obeležen i dodao da će se posle usvajanja ovog zakona ispraviti višedecenijska nepravda. Poslanik Socijaldemokratske partije Srbije Vladimir Marinković dodao je da je krajnje vreme da izgradnjom memorijalnog centra i formiranjem instituta istraživačkih centara, podsećamo i učimo mlade šta se desilo u Drugom svetskom ratu. „Mi ovde kažemo da oprostiti možemo, a zaboraviti nećemo, a Jevreji kažu da nema zaborava,

Na red došao i Zakon o Memorijalnom centru „Staro sajmište“

18. februar 2020.

Goran Vesić izjavio da je usvajanje Zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“, o kojem će parlament danas početi raspravu, ispunjenje istorijske pravde. Zamenik gradonačelnika Beograda je dodao da će nakon usvajanja Zakona biti osnovan Memorijalni centar čiji je zadatak čuvanje sećanja na žrtve nacističkog koncentracionog logora na nekadašnjem Beogradskom sajmištu, Jevrejskog logora Zemun i Prihvatnog logora Zemun. Vesić je istakao da će budući memorijalni centar obuhvatiti prostor na levoj obali Save, odnosno područje nekadašnje Bežanijske bare, uključujući kulturno dobro „Staro sajmište“ i njegove zaštićene okoline, kao i odgovarajući prostor Jevrejskog prolaznog logora „Topovske šupe“, prenosi Beoinfo. „Staro sajmište je poslednji koncentracioni logor u Evropi koji nije memorijalizovan. Danas nećemo da

Vladi Srbije upućen nacrt zakona o osnivanju Memorijalnog centra „Staro sajmište“

29. januar 2020.

Nacrt zakona o osnivanju Memorijalnog centra „Staro sajmište“ upućen je Vladi Srbije na usvajanje, posle čega bi trebalo da se nađe pred poslanicima u Skupštini Srbije, čime je na Međunarodni dan sećanje na Holokaust učinjen konkretan korak ka realizacije ove ideje stare više godina. Nacrt ovog zakona, kako je rečeno Tanjugu u Ministarstvu kulture, se bavi osnivanjem ustanove kulture koja će imati muzeološke, obrazovno-vaspitne i naučno istraživačke delatnosti, s ciljem negovanja sećanja na žrtve nacističkog koncentracionog logora na nekadašnjem Beogradskom sajmištu, Jevrejskog logora Zemun i Prihvatnog logora Zemun. Memorijalni centar „Staro sajmište“ će raditi na rekonstrukciji, adaptaciji i uređenju postojećih autentičnih objekata u prostoru Memorijalnog centra odnosno kulturnog dobra „Staro

aleksandar-necak-konferencija.jpg

Aleksandar Nećak: Da li je Efraim Zurof još uvek zaokupljen poslom koji nije u njegovoj nadležnosti, prebrojavanjem jasenovačkih žrtava?

26. januar 2020.

Razmišljam, zapravo brinem, šta li je sa gospodinom Efraimom Zurofom, direktorom kancelarije Simon Vizental u Jerusalimu. Ode čovek iz Srbije sretan da sretniji ne može biti. Obećali mu da će Zakon o memorijalnom centru na lokaciji Sajmište biti donet do kraja godine. Naravno ne ove, one prošle. Toliko je bio van sebe od sreće da je izvređao one koji su preživeli Holokaust i onako usput na televiziji sa nacionalnom frekvencijom optužio Srbiju da broj jasenovačkih žrtava koristi u dnevno političke svrhe, a eto on zna, nije naveo izvore, da ih je bilo do 100 000. Već smo mesec dana u 2020. godini, Zakon još nije usvojen, a kada će ne

Srbi logoraši stradali i od bratske ruke

13. decembar 2019.

Šta se navodi u saopštenju državne komisije o logoru sajmište, osnovanom krajem 1941. Navršilo se punih 78 godina otkako su prvi logoraši pristigli u najveći nemački logor na jugoistoku Evrope – Sajmište. Za nepune četiri godine, koliko je logor postojao, život je u njemu ili neposredno posle izlaska izgubilo skoro 40.000 ljudi, pokazuje Saopštenje 87 Državne komisije za ispitivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, u koje su „Novosti“, kao jedine predstavnik medija, imale uvid. Saopštenje je potpisao predsednik Komisije dr Dušan Nedeljković, univerzitetski profesor, 11. januara 1946. Komisija se uglavnom bavi istorijatom logora od 1942. godine, kada je okončan Holokaust, i kada je u već njemu ubijeno oko 7.000 Jevreja

Stradanje Srba dobilo ime: Pokolj je srpski Holokaust

31. oktobar 2019.

Ono što nema ime ne postoji, reči su kojima su se vodili u Udruženju „Jadovno 1941.“ koji su, „kad već neće niko drugi“, javnosti predstavili termin koji bi u svetu za srpske žrtve značilo što i Holokaust (Šoa) za jevrejske. „Svoje ime i prezime imaju žrtve, imaju ga i zločinci, a ime imaju i maljevi, noževi, srpovi… kojima su Srbi ubijani u tzv. Nezavisnoj državi Hrvatskoj, samo taj stravični događaj nema ime, i mi smo odlučili da to promenimo. Zvaće se Pokolj (sa velikim P), i trebalo bi da ga tako ubuduće nazivaju svi koji ga koriste, od novinara do istoričara koji se tim pitanjem bave“, rekao je na konferenciji

Nikola Milovančev: Naziv Memorijalni centar „Staro sajmište“ uvredljiv za žrtve

21. oktobar 2019.

Smatram da ni sam naziv „Memorijalni centar Staro Sajmište“ nije najbolji, čak je i uvredljiv za žrtve. Sajmište (Foto: Z. Jovanović) Na sajtu Ministarstva kulture objavljen je u petak 11. oktobra nacrt Zakona o memorijalnom centru „Staro sajmište“ koji, nažalost, nije pripremilo Ministarstvo kulture, već radna grupa Vlade. Navodim „nažalost“ jer verujem, da bi Ministarstvo pripremilo kvalitetniji predlog od Radne grupe. Šta reći o nacrtu Zakona? Pre svega da je to predlog zakona na koji smo dugo čekali i koji je preko potreban da bi se zaštitio devastirani prostor nekadašnjeg logora Zemun i sećanje na žrtve monstruoznih zločina tu počinjenih 1941-1944. Zatim, nerazumljivo je da nisu predviđene organizovane javne rasprave

APEL ZA ODBRANU SVETIH SRPSKIH NOVOMUČENIKA JASENOVAČKIH

18. oktobar 2019.

Vaša Svetosti, Vaša Visokopreosveštenstva, Vaša Preosveštenstva! Pišemo duboko uznemireni pokušajima revizije istorije stradanja srpskog naroda u kleronacističkoj NDH i svesnog potpuno neutemeljenog smanjivanja broja žrtava kako u zloglasnom koncentracionom logoru Jasenovac, tako i u celoj NDH. Ono što posebno uznemirava sve nas jeste činjenica da se „Tuđmanovoj istoriografiji“ poslednjih godina sve više i sve glasnije pridružuje i vladika slavonski Jovan (Ćulibrk). I ne samo neutemeljenom odbranom Stepinca (uzgred, potpuno raskrinkanom), nego i uznemirujućom revizijom o pitanju broja žrtava u Jasenovcu. Vladika Jovan i predstavnici Muzeja žrtava genocida iz Beograda na čelu sa Veljkom Đurićem Mišinom (čija direktorska fotelja direktno zavisi upravo od vladike Jovana kao predsednika Upravnog odbora Muzeja) ignorišu

Javna rasprava o Nacrtu zakona o Memorijalnom centru “Staro sajmište“

12. oktobar 2019.

Radna grupa Vlade za izradu Nacrta zakona o Memorijalnom centru “Staro sajmište“, izradila je radnu verziju prethodno navedenog akta. Javna rasprava o Nacrtu zakona sprovodi se u periodu od 11. oktobra 2019. do 01. novembra 2019. godine a po okončanju javne rasprave Ministarstvo kulture i informisanja analiziraće sugestije, predloge, i primedbe učesnika u javnoj raspravi i sačiniće izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona i objaviće ga na svojoj internet stranici i portalu e- uprave. Svi zainteresovani svoje komentare mogu dostaviti na utvrđenim obrascima za komentare (koje možete preuzeti na sajtu) na e-mail: [email protected] ili poštom Ministarstvu kulture i informisanja, 11 000 Beograd, ulica Vlajkovićeva br. 3, sa naznakom

NAJNOVIJE VIJESTI

Otjerana u grob

Stoja Trivkanović (1950 – 2019) iz Siska izgubila je sve sudske postupke

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA