arrow up

На јеврејском делу земунског гробља уз гробницу 6.500 Срба постављен Часни крст

Помен српским жртвама логора „Земун“ одржан је код масовне гробнице у Земунском гробљу. Молитвени скуп седму годину за редом организује Удружења Јадовно 1941 из Београда и Бање Луке. Како је после Другог светског рата установила Комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача кроз тај логор прошло је готово 100 хиљада људи, а у њему страдало око 40 хиљада Срба и 7 хиљада Јевреја и Рома. У гробници на јеврејском делу земунског гробља сахрањена су тела 6.500 Срба, али на споменику који је ту подигнут пише само да је реч о жртвама фашистичког терора. Људи су у Прихватном логору „Земун“ страдали масовно, без обзира на идеолошку припадност. Јелена Радојчић Бухач,

Дан сећања на српске жртве прихватног логора Земун

У недељи у којој се обележева 80-а годишњица победе над нацизмом, Удржење грађана Јадовно 1941. обележиће 09-10. маја Дан сећања на српске жртве прихватног логора Земун. Земунски логор дуго је важио за место страдања Јевреја и Рома. Међутим, новија истраживања показала су да је у другој фази његовог рада између маја 1942. и јула 1944. године, то био прихватни логор за Србе, највише са Козаре, Баније, Like и Кордуна, али у њему су страдали и Срби из јужне Србије, Рашке, са Косова и Метохије. Процењује се да у земунском логору за две године страдало више од 40 хиљада људи. На православном делу гробљу у Земуну постоји масовна гробница са шест

Немачки војници стрељају омладинце у логору Сајмиште (Фото Википедија)

Запостављена историја: Колико је Срба уморено у земунској „чекаоници смрти“?

У Прихватном логору Земун на Старом сајмишту, првом концентрационом логору за Јевреје на простору бивше Југославије, односно на простору бивше Независне државе Хрватске, страдало је више од 10.000 логораша, а у њему су у другом периоду рада више од 90 одсто затвореника били Срби, доведени пре свега из НДХ-а, а мањим делом из окупиране Србије, рекао је данас члан управног одбора Меморијалног центра Старо сајмиште Милан Кољанин. Он је на трибини „Чекаоница смрти: Прихватни логор Земун (1942-1944) у координантном систему нацистичких логора“ указао да је логор био под управом немачке полиције у окупираној Србији, а да је у првом периоду рада, од 1941. до 1942. године, страдало свих 6.320 Јевреја

Никола Милованчев, Фото : Јадовно

Фалсификати о логору Јасеновац и истина о геноциду над Јеврејима Срема 1942. године

Последњих година учестали су покушају минимализовања броја жртава у логорима на подручју Независне државе Хрватске (НДХ), посебно у логору Јасеновац и у систему логора Госпић – Јадовно – Паг. Ови фалсификати историјских чињеница иду до крајње  бесрамности, чак и преко границе здравог разума – до тврђења да у Јасеновцу није био концентрациони већ радни логор итд. Томе се треба супротставити ширењем истине и зато истину треба износити, посебно младој генерацији. Пише: Никола Милованчев Свакако треба осудити злочине почињене на свим странама, без обзира ко их је починио – неко од припадника нашег народа или неког другог народа; сваки злочин је плод болесног менталног стања појединца који га је починио. Међутим,

Сајмиште пре Другог светског рата

Душан Буковић: ЈОШ ЈЕДНОМ О ПАВЕЛИЋЕВОМ ХРВАТСКОМ ЛОГОРУ СТАРО САЈМИШТЕ

Веома је жалосно констатовати основну чињеницу, да ни дан данас није познато извесној београдској, рајетинској, издајничкој, идолатриској и окултној Брозовој подјармљеној, денационализованој и дегенерисаној „елити“, да се концентрациони логор на Старом сајмишту налазио у Павелићевој Независној Држави Хрватској, која је била под окриљем злогласног немачког рајха. У вези са извесном идолатриском и окултном београдском масонско-марксистичком рајетинском елитом, неће бити на одмет да овде цитирамо један детаљ из значајне расправе проф. др Мирка М. Косића, коју је објавио под насловом „Заблуде и замагљивање у нашој политици“, где дословно стоји: “Они који 1918. године уобразише да могу „све до Граца“ дотераше са својом „државотворношћу“ дотле да је Хрватска Бановина 1939 била на

Обележје Београда постаје спомен-парк

Спомен-гробље Белановића рупа на Бежанијској коси постаће уређен меморијални парк. То је договорено на састанку председнице Општине Нови Београд Иване Николић, државног секретара Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милета Росића и чланова Удружења „Стара Бежанија“ приликом обиласка ове локације. Према подацима тог удружења, на простору званом Белановића рупа покопана су тела 8.000 цивила, невино страдалих током Другог светског рата у логору Старо сајмиште, као и тела жртава са ширег простора тадашње Независне државе Хрватске, укључујући жртаве логора Јасеновац. – Желимо да културу сећања пренесемо и на наредне генерације Новобеограђана, те да наставници и новобеоградски ђаци на овом месту, у уређеном и означеном простору меморијалног парка, имају могућност

У Ротердаму одржана трибина о страдању Срба у логору НДХ Земун

У Земуну, на јеврејском делу градског гробља налази се највећа појединачна масовна гробница Срба, побијених у ери Покоља од стране НДХ. Пише: Дамир Мариновић Српска православна парохија Свете Тројице у Ротердаму организовала је трибину на тему „Страдање Срба у логору НДХ Земун“ у недељу, 19. маја 2024. године, након Свете Литургије. Предавач је био др Душан Басташић, оснивач и председник удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке. Доста заинтересованих је присуствало овом значајном догађају и сазнали су више о историјским дешавањима и стравичним страдањима Срба у логору НДХ Земун. Др Басташић се за организацију трибине посебно захвалио часним Оцима парохије Свете Тројице у Ротердаму и члану удружења Јадовно 1941. Небојши Капетини

Ђурђица Драгаш: Ето радости крвнику Павелићу!

У сред Србије, на неколико километара од центра Београда, жртве његових непоменутих кољача и даље немају ни име, ни достојно обележје.  „Верујем да је Анте Павелић задовољан, уколико, којим случајем, може да види Београд и Србе“. Не могу никако да избацим из главе ове речи које је пре неколико дана изговорио отац Дарко Ђого, теолог и професор Богословског факултета у Фочи. Рече то професор на конференцији за новинаре уочи Молитвеног скупа који је удружење „Јадовно 1941.“ организовало 18. маја 2024. у Земуну у знак сећања на Србе страдале у НДХ логору на Старом сајмишту, (Прихватни логор Земун). Његове речи, нажалост, већ на самој конференцији потврди признање једног од учесника, социолога

Дан сећања на жртве прихватног логора Земун

Конференција за медије у организацији удружења Јадовно 1941. Београд и најава молитвено – комеморативног сабрања које ће се са благословом Његове Светости патријарха српског г. Порфирија, одржати 18. маја 2024. са Крсним ходом од храма светог Архангела Гаврила у Земунском парку, до Земунског гробља. Још увијек се јако мало зна о многим српским стратиштима. Захваљујући удружењу грађана „Јадовно 1941“, 2019. године одржано је прво молитвено – комеморативно сабрање посвећено српским жртвама страдалим у логору Земун, које су без крста и опијела сахрањени у масовну гробницу на јеврејском дијелу земунског гробља на Гардошу. Уочи овогодишњег обиљежавања, шесту годину за редом, биће организована конференција за штампу (појединости на плакату ниже). Погледајте снимак

НДХ злочини 1941. године (Фотодокументација Музеја жртава геноцида)

На данашњи дан почео геноцид

Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године дао зелено свјетло за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима… Само у првих седам мјесеци усташке власти прекрштено је око 100.000 православних, отворен концлогор Јасеновац и почеле депортације Срба Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао „Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред“, чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба искориштена је као правни основ за геноцид који је услиједио, а на основу ње Срби су прогањани, убијани, прекрштавани и протјеривани. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани без суђења и

Слободан Антонић: Утеривање кривице филмом

У кампањи непрекидног оптуживања Србије за “фашизам”, важно место заузима Старо сајмиште, коме је очигледно намењена улога да израсте у некакав београдски Аушвиц. Пошто сам већ писао о историографским аспектима ове манипулације, сада бих да кажем нешто и о артистичким. Реч је о филму Кад сване дан (2012), режисера Горана Паскаљевића, по сценарију Филипа Давида (филм се може видети овде). Оно што је проблем с овим филмом, дакако, нису ни режија, ни глумци, који су прворазредни, већ управо сценарио – тачније, његови манипулативни елементи. Филм говори о београдском професору музике који тек под старост сазнаје да је заправо Јеврејин. Његови родитељи страдали су у логору на Старом сајмишту, а он је спасен тако што га је једна

Никола Н. Живковић: Сајмиште је било претворено у немачки логор

Не треба да ништа да измишљамо, довољно је да пажљиво прочитамо немачке документе. Рецимо, студију четворице еминентних историчара. Шта нам они кажу? И у Србији и у Хрватској било је прогона, стрељања, депортације и убијања Јевреја. То је чињеница. Разлика је, наравно, у томе да су у Србији то радили Немци. Сајмиште је претворено у логор намењен за интернацију и истребљивање Јевреја са простора окупиране Србије. Основала га је децембра 1941. године немачка окупациона власт. Тачно се помињу имена. Нарочито су се истакла двојица – Бенцлер и Радемахер. У Хрватској су Јевреје убијали сами Хрвати. Да ли је Хрватска била суверена или вазална држава? Без обзира какав одговор испадне, у

„Serbien ist Judenfrei“ – порекло лажи

Поводом обележавања 82-годишњице почетка нацистичког уништења дела београдске и српске популације, домаћих Јевреја, у логору Земун на предратном Сајмишту, од стране нацистичког окупационог апарата, састављеном од етничких Немаца, Аустријанаца и Фоксдојчера, неопходно је указати на један моменат који се већ скоро 30 година користи у проблематичним контекстима и, нажалост, у пропагандне сврхе. Пише: Бане Гајић Реченица „Сербиен ист Јуденфреи“ односно, „Србија је очишћена од Јевреја“ појавила се 1993. године и брзо је преузета, односно, „тумачена“ као један од главних „доказа“ „српске кривице“ за учешће у Холокаусту спроведеном од лета 1941. до пролећа 1942. године. Према „тумачењима“, реченица се јавља као наводни телеграм који је из Београда послат у Берлин, и

Мика Бундало – Бригита Кнежевић

Свједочанство да у безумљу рата и великог страдања, постоје људи који су пружили руку страдалницима и спашавали њихове животе иако су били Срби. Бригита је рођена 25. априла 1940. године у селу Мирковци код Kозарске (Босанске) Дубице у породици Бундало. За вријеме непријатељске офанзиве на Kозару у љето 1942. године с породицом је доспјела у логор Стару Градишку гдје је заједно с бројном дјецом насилно одвојена од њихових родитеља. Захваљујући Диани Будисављевић и њезиним сарадницима спашена је из логора и одведена у загребачки Завод за глухонијеме. Ондје ју је посвојила породица Фистрић која јој је дала име Бригита. Истину о свом правом поријеклу Бригита Фистрић је сазнала пуно година након

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.