У Бањалуци jе данас основана подружница београдског Удружења „Огњена Мариjа Ливањска“ коjе се бави страдањем Срба у љето 1941. године на подручjу Ливна и ливањске општине. Присутне jе у име Удружења поздравио ливањски протоjереj Жељко Ђурица, предсjедник Удружења „Огњена Мариjа Ливањска“ из Београда Никола Петровић и почасни члан удружења предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић. Басташић jе истакао да оно што веже Србе из Ливна и Јадовног jесте заjедничко страдање у љето 1941. године и да наравоучениjе о страдању треба прениjети генерациjама коjе долазе. Гордана Достанић, предсjедник Управног одбора новоформираног удружења коjе води кориjене од некадашњег хуманитарног удружења „Огњена Мариjа Ливањска“ рекла jе да ће активност удружења, осим његовања успомене на жртве

За време Божићних празника, успешно jе завршена прва акциjа Удружења Огњена Мариjа Ливањска, подела божићних пакета деци и самохраним старачким домаћинствима на подручиjу парохиjе Лиjевањске. Поклон пакети Удружења упућени су парохиjи, а потом, током Божићних празника, од стране пароха Лиjевањског, оца Жељка и председника Удружења, Николе Петровића, уручени примаоцима коjима су намењени. Божићни поклони уручени су деци са простора коjи покрива Лиjевањска парохиjа у црквама у Ливну и Црном Лугу током прославе Бадње вечери, што jе, према информациjама примљеним са терена, посебно обрадовало наше наjмлађе и тиме им улепшало празничне дане. Поред 18 пакетића коjи су се састоjали од играчака и школског прибора прилагођених полу и узрасту деце, као и

У недељу, 9. Децембра 2012. године одржана jе друга Скупштина Удружења Огњена Мариjа Ливањска, у просториjама СО Звездара у Београду. И поред великог снега коjи jе пао током претходна 24 сата, велики броj чланова Удружења jе био присутан.Пре почетка рада о тачкама дневног реда, чланове Удружења поздравили су Срђан Добрица, испред СО Звездара, као и почасни члан Удружења отац Мирко Јамеџиjа. Присутне су такође поздравили и Председник Удружења Никола Петровић, као и Председник Управног Одбора Гордана Достанић. У даљем раду Скупштина jе jедногласно усвоjила Извештаj о раду Удружења између две седнице и прихватила предложени План активности Удружења за наредну годину, са оквирним роковима реализациjе и именованим координаторима. Према усвоjеном Плану рада

Друга седница Скупштине Удружења Огњена Мариjа Ливањска одржаће се 9. децембра 2012. године у сали Скупштине Општине Звездара, Булевар Краља Александра 77 (бивши Булевар Револуциjе, у близини Вуковог споменика), са почетком у 11 сати. Овом приликом позивамо све чланове Удружења, као и оне коjи су заинтересовани да сазнаjу више о раду Удружења и постану његови чланови, да нам се придруже. Седница Скупштине jе прилика да се сазана више детаља о активностима реализованим од октобра ове године, када jедонета одлу ка о обнављању рада Удружења. Председник Удружења и чланови Управног одбора представиће и план активности за 2013. годину. Прва акциjа коjу ће Удружење организовати, у сарадњи са парохиjом Лиjевањском, jе подела Божићних пакетића српскоj деци у

Ове године, 14. октобра на празник Покрова Превете Богородице, Свету Литургиjу у Руjанима служио jе надлежни парох протоjереj-ставрофор Жељко Ђурица уз учешће вjерног народа лиjевањске и губинске парохиjе. Црква у селу Руjани, посвећена Покрову Пресвете Богородице, jе мученичка црква коjа jе проживjела страхоте заjедно са православним вjерницима овог села. За њу би се могло рећи да jе страхоте и преживjела, што се на жалост не може рећи за 360 њених вjерних чланова коjи су бачени у jаме Равни Долац, Пропунта, Пролог, и остала губилишта. Узимаjући у обзир тужну историjу православних житеља овог села и присjећаjући се догађаjа из 911. године коjи се десио у Цариградскоj цркви на оваj дан[1], Света

Извор: Лијевно   Везане вијести: Будо Симоновић: „Огњена Марија Ливањска“ Страница „Ливанско поље“ на нашем сајту  

Драги Лиjевљани, ма где били у добру били  и нека вас благослов Божиjи свуда прати Приjе 20 година (1991.) покренули сте велики и историjски проjекат – ексхумациjу жртава усташког геноцида 1941.године, коjи jе обухватао вађење посмртних остатака мученички пострадалих Срба града Лиjевна и Општине Лиjевна из jама, бездана и масовних гробница у коjе су их након стравичног мучења хрватско-муслиманске усташе бациле, односно закопале. У склопу тог  проjекта подигнута jе, али не и довршена, спомен капела невинопострадалим жртвама са костурницом. 11. августа 1991. године блажене успомене Патриjарх српски Павле са многоброjним владикама, свештеницима и ђаконима након свете литургиjе извршио jе опjело над моштима наших мученика и они бише сахрањени у костурницу.

Позивамо све заинтересоване да присуствуjу промоциjи књиге Чедомира Вуjановића, „Челебић-гниjездо и проклетство“   Вриjеме одржавања: 18.05.2012. године у 19:00 часова   Мjесто одржавања: Просториjе Светосавске омладинске заjеднице Бања Лука, Бана Милосављевића 8   Извор: lijevno.com   Везане виjести: Промоциjа књиге „ЧЕЛЕБИЋ гниjездо и проклетство“  

Педесет година након што су Срби Ливањског поља, побиjени од стране хрватских усташа потомци жртава су есхумирали њихове кости и похранили у новоизграђену крипту. Парастос ливањским новомученицима служио jе његова светост Патриjарх српски господин Павле. На комеморативном скупу, потомцима и поштоваоцима жртава између осталих су се обратили: – Биљана Плавшић – Матиjа Бећковић, академик САНУ – Др Јован Рашковић, предсjедник СДС-а – Станко Цвиjан, министар за везе са Србима ван Србиjе – Велибор Остоjић, српски министар у Влади БиХ Погледаjте оваj jединствени видео запис. До сада наjкомплетниjи приказ о страдању Срба Ливањског поља 1941. године, урадио jе господин Будо Симоновић са своjом књигом „Огњена Мариjа Ливањска“.  

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Хризостом апеловао jе на све ливањске Србе, ма гдjе били, да помогну завршетак изградње Спомен-капеле у Ливну у коjоj су почивале мошти мученика коjе су побиле усташе. „Треба да завршимо Спомен капелу како то и доликуjе онима коjима сте jе подигли, да оштећења у костурници санирамо, да узнемирене и оскрнављене мошти мученика поново положимо у Спомен-капелу и да jе освештамо“, поручио jе владика Хризостом. Он истиче да се радови на Спомен-капели и реконструкциjи костурнице мораjу довршити до Огњене Мариjе идуће године, односно до 11. августа, када ћемо посебно на литургиjски начин обиљежити 20-годишњицу страдања – погрома над Србима Ливна 1992.године, саопштено jе Срни из Епархиjе бихаћко-петровачке.

Одлазећи из Ливна 12. августа 1991. године, дан послиjе сахране посмртних остатака око 1.600 Срба страдалих у овом краjу у усташким покољима 1941. године и промоциjе моjе књиге „Огњена Мариjа ливањска“, посвећене тим злочинима, ниjесам ни слутио да ће проћи више од шеснаест година док се поново вратим у оваj проклети, окрвављени, опjевани и оплакани град. Иако су ноћ уочи сахране, у Ливну сиjевнули ножеви усташке мржње ( на паркингу испред хотела „Динара“ су, додуше, исjечене само гуме на петоро-шесторо возила београдске и новосадске регистрациjе), и даље сам наивно вjеровао да се зло не може поновити, да jе то само поjединачни ексцес, а не  знак васкрслог, повампиреног усташког  лудила и

Драги Лиjевљани, ма где били у добру били  и нека вас благослов Божиjи свуда прати Приjе 20 година (1991.) покренули сте велики и историjски проjекат – ексхумациjу жртава усташког геноцида 1941.године, коjи jе обухватао вађење посмртних остатака мученички пострадалих Срба града Лиjевна и Општине Лиjевна из jама, бездана и масовних гробница у коjе су их након стравичног мучења хрватско-муслиманске усташе бациле, односно закопале. У склопу тог  проjекта подигнута jе, али не и довршена, спомен капела невинопострадалим жртвама са костурницом. 11. августа 1991. године блажене успомене Патриjарх српски Павле са многоброjним владикама, свештеницима и ђаконима након свете литургиjе извршио jе опjело над моштима наших мученика и они бише сахрањени у костурницу. Био jе то прворазредни историjски

Епископ охридски Николаj у свом „Охридском прологу“ о светоj мученици Марини (у народу познатиjа као Огњена Мариjа) записао jе 1928. године поред осталог и ово: „Намесник царски, Олимвриjе, сазнавши од Марине да jе она хришћанка, пожели од ње наjпре да му буде жена. А када Марина то одби, он jоj нареди да се поклони идолима, нашто св. Марина одговори: ‘Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, коjи нити сами себе познаjу, нити пак знаjу, да ли их ми чествуjемо или бешчествуjемо; не дам њима оне части коjа припада само Творцу моjему.’ Тада jе Олимвриjе стави на љуте муке па jе сву рањену и крваву баци у тамницу.