Козара Архиве - Страница 11 од 12 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Козара » Страна 11

Геноцид или холокауст?

15. април 2017.

Чини се да ће Срби о страдању сопствених предака учити од предавача школованих у иностранству, тј. Израелу. Пише: Зорица Ђоковић Чланак „Новости“ од 7. априла 2017. под насловом „У школама Српске изучавају злочине НДХ” изазвао је различите реакције. Добрим дијелом су те реакције позитивне, што је показатељ да постоји потреба да се догађања која су претходила Другом свјетском рату, као и сам рат и поратни период, објасне на неидолошки и непристрасан начин. Након више деценија компликоване и „тешке“ историје, наметнуте кривице и преувеличане одговорности, Србима прија да чују да се неко сјетио и њихових невиних жртава о којима, иначе, једва да има помена у уџбеницима историје. На први поглед, замисао је добра.

У Бечу је, у оквиру обиљежавања Дана културе Републике Српске у Аустрији, промовисана књига "Драксенић 1941-1945. године" Tање Tулековић, директора Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина".

Књига “Драксенић 1941-1945. године” промовисана у Бечу

26. фебруар 2017.

У Бечу је, у оквиру обиљежавања Дана културе Републике Српске у Аустрији, промовисана књига “Драксенић 1941-1945. године” Tање Tулековић, директора Јавне установе “Спомен-подручје Доња Градина”. Тулековићева, која је и виши кустос, у књизи пише о једном од најужаснијих усташких злочина над Србима у Другом свјетском рату – усташком покољу у цркви у Драксенићу 1942. године. Промоцију, која је одржана синоћ у цркви Светог Саве у Бечу, организовали су Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета” из Аустрије и Јавна установа “Спомен-подручје Доња Градина”. Осим аутора, на промоцији су говорили Шеф Представништва Републике Српске у Аустрији Младен Филиповић и секретар “Просвјете” из Беча Светлана Матић. Филиповић је истакао да радове и дјела

У оквиру обиљежавања Дана културе Републике Српске у Аустрији, у Бечу ће у суботу, 25. фебруара, бити промовисана књига "Драксенић 1941-1945. године" Тање Тулековић.

Промоција књиге “Драксенић 1941-1945.” у Бечу и Линцу

25. фебруар 2017.

У оквиру обиљежавања Дана културе Републике Српске у Аустрији, у Бечу ће данас бити промовисана књига “Драксенић 1941-1945. године” Тање Тулековић. Организатори промоције, која ће бити одржана у цркви Светог Саве у Бечу с почетком у 19.00 часова, су Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета” из Аустрије и Јавна установа “Спомен-подручје Доња Градина”, а дјело говори о једном од најужаснијих усташких злочина над Србима у Другом свјетском рату, усташком покољу у цркви у Драксенићу 1942. године. У недјељу, 26. фебруара, у 12.00 часова књига “Драксенић 1941-1945. године” биће промовисана и у Линцу, у црквеној сали Храма светог Василија Острошког Чудотворца. Промоцију књиге и дискусије о теми “Геноцид над Србима у

У Бањалуци промоција књиге “Злочин над злочинима”

23. фебруар 2017.

У четвртак, 23. фебруара 2017. у 19.00 часова у Банском Двору у Бањалуци одржаће се промоција нове књиге Мире Лолић – Мочевић под насловом “Злочин над злочинима”. У филму Злочин над злочинима, о логорима за дјецу основаним у Независној држави Хрватској свједочила су дјеца логораши , и говорили академик Василије Крестић и историчар Јован Мирковић. Трагом тог филма и с кратким освртом на документарне записе о стратиштима српског народа током Другог свјетског рата, Мира Лолић Мочевић је припремила књигу под насловом: Свједочим Злочин над злочинима чији је саставни дио и ДВД са истоименим филмом. Поред аутора књиге на промоцији ће говорити: Добрила Кукољ, предсједница Удружења логораша Другог свјетског рата из Бањалуке,

То је ствар свих нас

21. фебруар 2017.

Присуствујемо ли, ових дана, још једној обмани намењеној српској глави тако наклоњеној светој истини о једнакости сваке невине жртве? И не само једнакости. Јер кад смо у групи са другима ми стајемо на зачеље, па и кад смо најбројнији не стављамо се на чело. Немам ни ја дилему, свака невина жртва је жртва вредна пијетета. Само имам неки осећај да српске невине жртве далеко заостају у том свеопштем изједначавању у свеколиком уважавању. Природно је разумети патњу других, али природно је, ваљда, да те ране и сузе твога рода највише боле. Или је то погрешно уверење. Погледам иза себе и око себе и шта видим? Споменик над највећим српским градом под

Крвави јануар у Славонији и у Драксенићу

12. јануар 2017.

Усташе из Подравске Слатине и других дијелова Славоније убиле су 13. и 14. јануара 1942. године 200 српских мушкараца из села Кометник и сусједног засеока Добрић, недалеко од Воћина. Овај покољ представља један од првих масовних злочина усташа над цјелокупним становништвом неког села у Славонији, подсјећају из Удружења “Јадовно 1941.”. У селу Кометник убијено је око 28 становника, док су остали становници депортовани ван села. Мушкарци из Кометника и Добрића, њих 174 из првог и 32 из другог села, отјерани су у импровизовани затвор у Воћину, док су жене са дјецом, спомиње се бројка од 190, одведене у Зденце, село између Подравске Слатине и Нашица, гдје су изоловане у привременом

ПРОМОЦИЈА: Књига Радована Пилиповића „Ореоли и сенке”

23. новембар 2016.

У Београду ће се у петак, 25. новембра 2016. у 19 часова у Крипти Храма Светог Саве на Врачару, одржати промоција књиге „Ореоли и сенке – расправе из историје Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године“ аутора Радована Пилиповића. Књига кроз 22 расправе на различите теме покрива мартирску историју Српске Православне Цркве у Другом Светском Рату на простору Независне Државе Хрватске, сателитске државне творевине Хитлеровог „Новог поретка“. Расправе и студије се односе на страдање српског верног народа, затим свештенства и епископата, успоне и падове културе сећања код Срба, као и спонтано развијање поштовања просијавших новомученика у другој половини XX века. Неки радови су били објављивани у црквеној и

Публикација "Козара, споменик слободе" Меморијалног музеја на Мраковици и Националног парка Козара.

Споменик на Козари свједочанство великог страдања

7. новембар 2016.

Од укупног броја имена убијених бораца уписаних у меморијални зид, 9.495 или 95 одсто чине Срби, 288 или 2,9 одсто муслимани, 91 или 0,9 одсто Хрвати и 47, односно 0,4 одсто, остали Меморијални музеј на Мраковици и Национални парк “Козара” свједочанство је огромног страдања Козарчана и народа тог краја током Другог свјетског рада од усташа и фашиста. Како је грађен споменик на Козари, једно је од најчешћих питања с којим се сусреће особље Музеја и Националног парка. Други свјетски рат потпуно је промијенио слику Козаре, оставивши за собом пуста, спаљена села и огромну ратну штету. Скоро сваки метар ове земље чувао је успомену на неки ратни догађај, наводи се у

Најава: Изложба „Моје Јадовно“ у Приједору

5. септембар 2016.

У просторијама Музеја Козаре у Приједору, у понедељак 5. септембра 2016. године, у 20 часова биће отворена изложба „Моје Јадовно“. Изложба ће бити постављена до 15. септембра 2016. године а посјетиоци ће је моћи погледати сваки радни дан од 7:30 до 15 часова, а суботом од 9 до 13 часова. Прва изложба, 75 године након страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, након премијере у Новом Саду постављена је и у Руском дому у Београду, Бањалуци, Требињу, Дервенти, Источном Сарајеву, Бијељини и још неколико градова Српске и Србије. У иностранству, изложба је постављена у Њујорку, Филаделфији, Лондону, Лестеру, Кишињеву и Ослу. Изложба је пројекат Културног центра Новог Сада

Служењем парастоса код спомен-крста на Мраковици почело је обиљежавање 74 године од Битке на Козари у организацији влада Републике Српске и Србије.

Почело обиљежавање 74 године од Битке на Козари

3. јул 2016.

Служењем парастоса код спомен-крста на Мраковици почело је обиљежавање 74 године од Битке на Козари у организацији влада Републике Српске и Србије. Парастосу присуствују делегација Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске Стево Мирјанић, савјетник предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Велимир Сакан и представници амбасада Србије и Кине. На Козари су се окупили представници поткозарских општина и градова, борачких и организација породица погинулих бораца, СУБНОР-а Републике Српске и Србије, удружења која баштине антифашизам, те бројни грађани. Парастосу је претходио пријем званица у вили “Мраковица”, а слиједе полагање вијенаца код централног спомен-обиљежја, обраћање званичника и

Обиљежавање 74 године од Битке на Козари

2. јул 2016.

Владе Републике Српске и Србије ће 03. 07. 2016. године заједнички на Мраковици организовати обиљежавање 74 године од Битке на Козари. Свечаности ће присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић и министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Лејла Решић. Савановић, који је и предсједник Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, рекао је раније да је Козара симбол страдања и партизанског отпора. На Козари је од 10. јуна до 15. јула 1942. године страдало 10.000 бораца и 40.000 цивила. Према програму обиљежавања 74 године од Битке на Козари, пријем званица предвиђен је у 9.00 часова у вили “Мраковица”, парастос код спомен-крста у 10.00 часова, а полагање

Обиљежавање 74 године од Битке на Козари 3. јул

22. јун 2016.

Велики народни збор поводом обиљежавања 74 године од Битке на Козари биће одржан 3. јула на Мраковици, најављено је данас након сједнице Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја која је одржана у Приједору. Предсједник овог пододбора Велимир Дуњић рекао је да је херојска борба народа на овим просторима позната у свијету и да ће на Козари и ове године бити бројне домаће и стране делегације. “Oно што је установљено прошле године у овом традиционалном обиљежавању козарске епопеје јесте да су у организацију укључени одбори Владе Републике Српске и Владе Србије за његовање традиције ослободилачких ратова, тако да се поред званичника Српске очекује и обраћање званичника Србије”, најавио

Приједор: Отворена изложба “Козара, споменик слободе”

13. мај 2016.

“Козара, споменик слободе”, назив је изложбе која је у сарадњи са Националним парком “Козара”, отворена синоћ у Музеју Козаре. Аутор изложбе је кустос историчар Меморијалног музеја Марина Љубичић. У Музеју Козаре у Приједору синоћ је отворена изложба “Козара, споменик слободе” коју је ова установа приредила у сарадњи са Националним парком “Козара” поводом обиљежавања 16. маја – Дана града. Директор Музеја Козаре Зоран Радоњић рекао је да је ова изложба већ виђена у Градишци и Козарској Дубици, те да ће након Приједора бити постављена у Новом Граду и Бањалуци. Градоначелник Приједора Марко Павић рекао је да је Козара тврђава антифашизма. “Ми Приједорчани знамо да Козара нуди много тога сада и да

Служен помен жртвама из другог свјетског рата у Драксенићу

14. јануар 2016.

У Цркви Светог јеванђелисте Марка у Драксенићу код Козарске Дубице данас је служен помен за око 360 Срба које су усташе убиле у периоду од 13. до 15. јануара 1942. године. Око 800 усташа из Јасеновца, уз помоћ домобрана, напало је дубичка села Градина, Ћуклинац и Драксенић, те убило и поклало српско становништво. Масовни масакр усташе су извршиле 14. јануара у српској цркви у Драксенићу у којој је убијено 207 људи, углавном жена и дјеце. У цркви Светог јеванђелисте Марка у Драксенићу, подигнутој уз темеље цркве у којој се десио злочин, Свету литургију и парастос данас је служио парох демировачко-драксенићки Жељко Тошић. “Молимо се данас за новомученике драксенићке јер Бог

Опомена надолазећим генерацијама

8. новембар 2015.

Чланови Градског удружења логораша Другог свjетског рата и њихових потомака из Бањалуке и ове су се године присjетили козарачке дjеце, жртва усташког терора. Дjеци сахрањеноj у заjедничкоj гробници на загребачком Мирогоjу помен jе одао и Перо Родић, коjи jе и сам преживио страхоте НДХ Чланови Градског удружења логораша Другог свjетског рата и њихових потомака из Бањалуке, у сурадњи са Српским народним виjећем, одали су 5. новембра почаст козарачкоj дjеци, жртвама усташког терора, сахрањеноj у заjедничкоj гробници на загребачком Мирогоjу. – Овдjе почиваjу 862 наjневиниjе жртве усташког терора, наши вршњаци коjи су након довођења из Козаре у Загреб помрли од глади, болести и исцрпљености. Били су убиjени jер су били дjеца