Уводна рецензиjа за књигу „Јасеновац“, аутора Србољуба Живановића Докле ће Срби да помињу Косовску битку и Ћеле-кулу, да се баве ђачким таоцима Крагуjевца и, наравно, Јасеновцем (Србоцидом)? Да ли су заиста оне, jош неизброjане стотине хиљада православних Срба и десетине хиљада Јевреjа, Синти и Рома, жртава убилачке оргиjе хрватских клеро-усташа и њихових горљивих босанско-муслиманских помагача 1941-1945 jош увек довољан разлог да се танушни пламичак jасеновачке свеће одржава и брани од зломоћних ветрова? Да ли jе можда натпис изнад улаза у некадашњи нацистички концентрациони логор смрти Дахау „Ко жели да се геноцид заборави, таj жели да се геноцид понови“ довољан разлог да се одржава и продубљуjе сећање на систем концентрационих логора

„Отворена jе сонда величине 6×2,5 м означена бушењем као гробна jама бр. 112 Б на земљишту ‘Чалинка’, земљиште Вукич (уз насип). Пет радника jе радило на ископавању. У дубини од 20 цм нађени су ситни комадићи креча, а на дубини од 46 цм било jе више већих комада креча. На дубини од 74 цм нашли смо комад стакла, а на дубини од 90 цм нашли смо jедан кључ, перле и дугмад. У североисточном делу сонде, на дубини од 92 цм нађен jе већи броj предмета коjи су припадали жртвама и коjи су били, како смо касниjе утврдили, набацани преко жртава после њиховог бацања у раку… Копаjући даље, броj нађених предмета