Изjедначавање Јасеновца са Вуковаром или Сребреницом, како jе то урадила хрватска премиjерка Јадранка Косор, jесте понижавање жртава и опасна увреда Срба и то jе jадан покушаj ХДЗ-а и званичног Загреба да обесмисле пресуду Хашког суда да jе „Олуjа“ злочиначки подухват, сматраjу српски званичници. Шеф Координационог тима за истраживање ратних злочина РС Сташа Кошарац упозорио jе да jе то „опасна изjава због коjе бисмо могли имати грдне проблеме у будућности“. „Политичари из региона мораjу да даjу изjаве у прилог политике помирења. У таj контекст засигурно не спадаjу риjечи Косорове“, рекао jе Кошарац за „Прес“. Он jе додао да jе поређење коjе jе Косорова начинила производ политичке ситуациjе у коjоj се хрватска премиjерка нашла послиjе хашке пресуде хрватски генералима, додаjући да

Безобразлук – Премиjерка Хрватске изjедначила Јасеновац с Вуковаром и Сребреницом. Историчари и политичари у РС тврде да jе порука Косорове безобразлук и да ХДЗ и званични Загреб желе да обесмисле пресуду Хашког трибунала да jе „Олуjа“ злочиначки подухват. Изjедначавање Јасеноваца с Вуковаром и Сребреницом, како jе то урадила премиjерка Хрватске Јадранка Косор, jесте понижавање жртава и опасна увреда Срба! То jе jадан покушаj ХДЗ-а и званичног Загреба да обесмисле пресуду Хашког трибунала да jе „Олуjа“ злочиначки подухват, али и да се умањи гнев jавности због казни генералима Готовини и Маркачу! Не зна шта прича… Јадранка Косор, премиjерка Хрватске Саговорници Пресса РС из политичког и jавног живота Српске сматраjу да се ради о потпуно

У недjељу, 17. априла 2011. поводом 66. годишњице пробоjа логораша из усташког концентрационог логора Јасеновац одржат ће се комеморациjа жртвама тог логора. Српско народно виjеће и Виjеће Срба града Загреба организираjу бесплатан одлазак аутобусом на комеморациjу Полазак из Загреба предвиђен jе у недjељу, 17. априла у 9.00 сати с jужног (главног) улаза на Велесаjам. Повратак jе након завршетка комеморациjе, а вjероjатан полазак из Јасеновца jе у 14.00 сати. Због ограниченог броjа мjеста, за одлазак се требате обавезно приjавити у Виjеће, на тел. 01/48 86 366. Извор: СНВ    

Повjесничар Иво Голдстеин, професор на Одсjеку за повиjест загребачког Филозофског факултета Недавно одржана комеморациjа жртвама наjвећег усташког логора Јасеновац, али и први научни округли стол на тему Блеибурга и Крижног пута биле су прилике за разговор с професором Ивом Голдстеином, коjи годинама проучава и jедну и другу страну наше новиjе хисториjе. У чему jе разлика између Јасеновца и Блеибурга, зашто се говори о Јасеновцу, а не и о Јадовну, тко прави разлику између српских и жидовских жртава и хоће ли с временом бити сурадње хисторичара и обjективниjег сагледавања збивања из Другог свjетског рата на овим просторима, дио jе питања на коjа jе наш суговорник, на темељу проучавања документарне грађе, изнио своjе спознаjе и ставове.

„Миса задушница“, која је служена у Загребу за усташког поглавника Анту Павелића, свједочи о томе да се НДХ у данашњој Хрватској и у хрватском корпусу у БиХ, односно на цијелом простору бивше НДХ, не покушава само рехабилитовати, него је све више присутна у јавном животу, сматра предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. Душан Басташић.„Вијест да је у Загребу служена миса за Павелића и за његовог кољача Јуру Францетића не чуди много. То је само ствар континуитета. Од 1991. године у неоусташкој држави Хрватској, која се прозвала `неовисна` само зато што је ријеч `независна`, по њима, српска, добили смо куну као платежно средство која је постојала

ПОВОДОМ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА СЈЕЋАЊА НА ХОЛОКАУСТ, 27. ЈАНУАР 2011. Писмо Исака Данона-Гезе – Јасеновац 1944. Много би хтио да кажем, али не знам што би ти казао. Туга и очаj, и не вjеруjем да ћемо уопште извући живе главе одавде, тако да се чудим шта нас држи у животу. Једино што знам да имам тебе и дjецу код куће. Све су моjе мисли и жеље усмjерене ка Вама и донекле сам сретан само када сам у мислима са Вама, када се играм са драгом дjечицом и осjећам твоjу близину краj себе. Сав сам изгубљен, ни сам не знам шта пишем. Знам да би требао писати о себи, али то би били

Уводна рецензиjа за књигу „Јасеновац“, аутора Србољуба Живановића Докле ће Срби да помињу Косовску битку и Ћеле-кулу, да се баве ђачким таоцима Крагуjевца и, наравно, Јасеновцем (Србоцидом)? Да ли су заиста оне, jош неизброjане стотине хиљада православних Срба и десетине хиљада Јевреjа, Синти и Рома, жртава убилачке оргиjе хрватских клеро-усташа и њихових горљивих босанско-муслиманских помагача 1941-1945 jош увек довољан разлог да се танушни пламичак jасеновачке свеће одржава и брани од зломоћних ветрова? Да ли jе можда натпис изнад улаза у некадашњи нацистички концентрациони логор смрти Дахау „Ко жели да се геноцид заборави, таj жели да се геноцид понови“ довољан разлог да се одржава и продубљуjе сећање на систем концентрационих логора