Позивамо Вас да присуствуjете свечаном затварању изложбе  „ ЕКОНОМИЈЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ ЛОГОРА„ Четвртак, 5. март 2015. године у 20.00 часова Клуб и галериjа „Зрно“, Нови Сад Трг Мариjе Трандафил 11 (на спрату) Аутор изложбе: Тања Тулековић, виши кустос, jавна установа „Спомен подручjе Доња Градина„  Стручни сарадник: Јасмина Тутуновић – Трифунов, кустос историчар, Музеj жртава геноцида Београд  У програму учествуjе и Певачко друштво при храму преноса моштиjу светог Саве на Бистрици у Новом Саду У оквиру програма биће приказан и документарни филм у издању „Спомен подручjа Доња Градина“ Организатори: Удружење „Зрно словесности“ – Нови Сад   www.zrno.org.rs  и Јавна установа „Спомен подручjе Доња Градина“  www.jusp-donjagradina.org Улаз jе слободан http://www.zrno.org.rs/2015/02/izlozba-ekonomije-jasenovackog-logora/ https://www.facebook.com/events/1563409793934121   Везане виjести: Изложба „ЕКОНОМИЈЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ

Посjета заjедничке српско-француске делегациjе Јасеновцу Срби су данас постали жртве ревизиjе историjе, мада су у 20. виjеку претрпjели три геноцида за коjе нико ниjе одговарао, изjавио jе у Јасеновцу Андреj Фаjгељ, замjеник предсjедника политичке организациjе „Трећа Србиjа“ чиjе jе сjедиште у Новом Саду. „Да ствар буде jош гора, Србима jе наметнута стигма злочинаца и данас пред нашим очима имамо ревизиjу историjе. Тако су Срби оптужени за изазивање Првог светског рата, умањуjу нам се жртве у Другом светском рату и слично“, истакао jе Фаjгељ, саопштено jе данас из „Треће Србиjе“. Фаjгељ jе посjетио концентрациони логор, у коjем током Другог свjетског рата страдало више стотина хиљада људи, претежно Срба, Јевреjа и Рома,

Милан Басташић, jедини коjи jе од 77 дjечака са Билогоре преживио у логору Јасеновац, каже да се плаши да млади заборављаjу терор и геноцид над Србима у Независноj Држави Хрватскоj. Милан Басташић Басташић, чиjи су отац Лука и брат Стеван звjерски убиjени и бачени у Шаранову jаму код злогласног логора Јадовно, каже да га на прагу девете децениjе испуњава страх да су Јадовно, Јасеновац и остала српска стратишта препуштена забораву потомака. „Када сам прошле године организовао одлазак у Грубишно Поље да одамо почаст жртвама прве масовне гробнице на Билогори – нико се ниjе jавио. Зато сам страшно узнемирен и питам се гдjе су потомци“, рекао jе Басташић за „Вечерње новости“.

Комисиjа, коjом jе предсjедавао амерички професор Бернард Клаjн, на састанку у Њуjорку утврдила jе да jе више од 1.400 римокатоличких свештеника и часних сестара лично клало, мучило и убиjало Србе, Јевреjе и Роме у НДХ. У Лондону свечано отворена изложба Анатомиjа заборава и промовисана књига о Хансу Ивану Мерцу Приредила: Весна ШУРБАТ У сали Дома владике Николаjа у Лондону отворена jе изложба посвећена жртвама хрватских логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома у Јасеновцу и Доњоj Градини под називом „Анатомиjа заборава“, коjу jе припремила Народна и универзитетска библиотека Републике Српске. Изложба, коjу jе организовала Међународна комисиjа за истину о Јасеновцу, одржана jе поводом 70 година завршетка Другог свjетског рата, када

Историjу пишу побjедници. Историjа jе колико истражена, толико и сакривена. Колико забиљежено сjећање у истоj мjери и трагалаштво, и сjећање. Потрага за историjом свиjета, за смислом и промислом. Историjа jе и свештена историjа – историjа дjела Божjих. Садеjство Бога и човjека. Прича о слобода избора… Држати нешто у сjећању значи држати нешто у срцу и приповиjедању. Оставити траг – риjечjу, сликом, филмском траком. Рећи истину, значи рећи нешто до краjа, непосредно, без патетике и мржње, без уљепшавања. Срцем и душом. Писати добро значи – непрестано сводити своj живот пред троструким судом: Божjим, своjе савjести и судом историjе. Моjи записи, препуни су свjедочанства шта човjек човjеку може урадити. Шта све он

Изложба „ЕКОНОМИЈЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ ЛОГОРА“ након гостовања у САНУ у Београду гостуjе у галериjи „Зрно“, Трг Мариjе Трандафил 11, Нови Сад. Отварање jе заказано за четвртак, 19. фебруар 2015.године у 19.00 ч. Изложба ће бити отворена до 6. марта 2015. године. На отварању изложбе говориће: – Синиша Јокић – кустос историчар Музеjа града Новог Сада и – Душан Новаковић – преживели логораш Јасеновца, писац књиге „Између неба и земље – крстоносни ход живота“, у коjоj jе на драматичан начин описано своjе страдање као детета у усташком логору Јасеновац. Организатори: Удружење „Зрно словесности“ – Нови Сад www.ZRNO.org.rs и Јавна установа „Спомен подручjе Доња Градина“   www.jusp-donjagradina.org   Везане виjести: ДУГО СКРИВЕНА ТАЈНА: Истина о ископавањима у Јасеновцу

Одбиjање тужби у Хагу ниjе побољшало хрватско-српске односе, из „лиjепе наше“ стиже буjица оптужби. Штрбац: Уцене неће престати. Крестић: Уjедињуjе их мржња према Србима ОДЛУКА суда у Хагу да одбаци тужбу и контратужбу за геноцид, коjу су многи видели као шансу за помирење Хрватске и Србиjе, само jе долила уље на ватру, па су односи две државе доспели, чини се, на наjнижу тачку. Србиjа и Срби главна су мета већег дела хрватске jавности, а антисрпска хистериjа присутна jе на сваком кораку. Хрватски политичари утркуjу се ко ће већу паљбу осути по источном суседу. И са наjвише адресе стигла jе претња – премиjер Зоран Милановић jе запретио да ће блокирати улазак

Пропуштена jе историjска прилика да се Европи и свету темељно, ваљано и аргументовано презентуjе вековно страдање српског народа западно од Дрине, са посебним освртом на Други светски рат. Да се спомену све jаме, сви логори, сва стратишта. Али и све „Олуjе“, кроз коjе су Срби пролазили током последњих ратова. Можда чак и више од тога боли чињеница да jе jедини представник Србиjе у суду гласао против наше контратужбе. Може се рећи да jе коначан исход пресуде МСП у Хагу потпуно очекиван. Њена суштина се може свести на стихове оне дечjе броjалице „мир мир, мир, нико ниjе крив, ава, ава, ава, нико ниjе крава, купус и печење, слатко помирење“. Навикнута на

Случаj породице Ковачић из Бенковца – у коjоj родитељи децу уче и потичу да поздрављаjу нацистичким поздравом и тако их фотографишу – нипошто ниjе jедини случаj “нацистичког одгоjа” у Хрватскоj. Лупига вам доноси низ фотографиjа коjе сведоче злоупотреби деце у политичке сврхе, што jе очито постао тренд у делу популациjе коjи се поноси усташтвом и везама с нацизмом. Неодговорни, национализмом и усташтвом задоjени родитељи, своjу децу од наjмањих ногу одгаjаjу у духу слављења пронацистичког режима, коjи jе нанео наjвећу штету и срамоту хрватском народу. Председник бенковачког огранка Аутохтоне хрватске странке права Дарко Ковачић на свом Фацебоок профилу обjавио jе фотографиjу на коjоj, заjедно са своjих шесторо деце, поздравља нацистичким поздравом.

Замислите следеће: У наjвећоj берлинскоj катедрали држи се миса за Хитлера док испред протествуjе шачица Немаца држећи транспаренте на коjима опомињу да jе то човек коjи jе у гасним коморама побио милион и по Јевреjа. Улице у градићима у деловима Шваjцарске где се прича немачки носе имена Геринга, Гебелса, Јозефа Менгела, Хаjдриха и осталих нацистичких масовних убица. Фудбалери немачке репрезентациjе на утакмицама навиjаче поздрављаjу нацистичким поздравом а ови им исто тако одпоздрављаjу. На немачким трговима рок групе држе концерт и певаjу песме са рефреном „чуjте бандо Јевреjи, стићи ће вас наша рука и у Израелу“. Председник Канаде, рецимо, немачкоj заjедници Канаде честита датум Хитлеровог доласка на власт. Немачки председник Јоаким

Разговор Горана Киковића, главног и одговорног уредника “Гласа Холмиjе“ са проф. др Вељком Ђурићем Мишином, в.д. директора Музеjа жртава геноцида из Београда, коjи се врло радо одазвао да говори за “Глас Холмиjе“ и да нас информише о раду Музеjа жртава геноцида, држећи се гесла:“ НАД СРБИМА ЈЕ ИЗВРШЕН ГЕНОЦИД“ Проф. др Вељко Ђурић Мишинa Проф. др Вељко Ђурић Мишинa, рођен jе 8. jануара 1953. године у мjесту Косоре, Сињ, Хрватска. У родном мjесту завршио jе седам разреда основне школе, у Београду осми разред, гимназиjу и студиjе историjских наука на Филозофском факултету. Докторат „Српска православна црква 1941-1945. године“ одбранио на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Радио у Историjском музеjу Србиjе као кустос-историчар (1981-1997), потом на

У Галериjи науке и технике Српске академиjе наука и умjетности у Београду синоћ jе отворена изложба „Економиjа jасеновачких логора“, аутора Тање Тулековић, вишег кустоса Јавне установе „Спомен подручjа Доња Градина“. Директор „Спомен подручjа Градина“ Милорад Буква рекао jе на отварању изложбе да Јасеновац „чини посебним, а по техници убиjања и савршениjим“ од Аушвица, чињеница да су усташки џелати свакодневно измишљали како да на што свирепиjи начин убиjу своjе жртве – Србе, Роме и Јевреjе. „У Аушвицу jе направљен технички савршен систем убиjања у виду гасних комора. Усташе су, међутим, у Јасеновцу као метод убиjања, уз претходно исцрпљивање, искористили рад. Они су ангажовали логораше да даноноћно раде без хране и воде.

У Галериjи науке и технологиjе Српске академиjе наука и умjетности у Београду сутра ће бити отворена изложба „Економиjе jасеновачког логора“, чиjи jе аутор виши кустос у Јавноj установи „Спомен-подручjе Доња Градина“ Тања Тулековић. Директор те установе Милорад Буква потврдио jе Срни да jе изложба у Београду организована поводом обиљежавања 27. jануара, Међународног дана сjећања на жртве холокауста. „Осим тога, планом рада установе `Спомен-подручjе Доња Градина` предвиђено jе да изложбом у Београду почне обиљежавање Дана пробоjа jасеновачких логораша – 22. априла, с обзиром да се ове године обиљежава 70 година од тог догађаjа“, рекао jе Буква. Изложба „Економиjе jасеновачког логора“ биће отворена сутра у 18.00 часова у Галериjи науке и технологиjе

Глумац и продуцент о првим снимљеним кадровима новог филма „Јасеновац“ и злу коjе увек победе добри људи од савести Тихомир Станић БЕЗ наjава и медиjске пажње, помало инкогнито, Тихомир Тика Станић, глумац и продуцент, снимио jе у Аустриjи, као редитељ, прве кадрове дуго наjављиваног играног филма „Јасеновац“. – Били смо у Инсбруку, граду у коме jе 1891. рођена Диана Обексер Будисављевић, Аустриjанка коjа се удала за Србина Јулиjа Будисављевића, професора Медицинског факултета и оснивача Хируршке клинике у Загребу, с коjим jе 1919. стигла у Хрватску. То jе жена коjа jе преварила усташки систем НДХ – из логора смрти Јасеновац успела jе да спасе око 12.000 углавном српске деце, са Козаре,