Јасеновац СКК „Деспот Стефан Лазаревић“ и СОЗ архиепископиjе београдско-карловачке позиваjу Вас, на трибину: Јасеновац jуче и данас, поводом 70 година од пробоjа jасеновачких логораша.   Учествуjу: проф. др Жарко Видовић рабин Исак Асиел   Трибина ће бити одржана у амфитеатру V, Правног факултета Универзитета у Београду Сриjеда, 22. април 2015. године у 19 часова     Плакат: трибина Јасеновац jуче и данас   Везане виjести: Трибина: „Зашто негуjемо културу заборава?“, Факултет … ДУХОВНА ТРИБИНА: 155 година постоjања … – Jadovno 1941. Трибина: Историjа односа Срба и Хрвата и зашто су они такви …  

Град Бањалука обезбиjедиће бесплатан превоз аутобусима у Доњу Градину, гдjе ће у недjељу, 19. априла, бити служен парастос и помен жртвама усташког геноцида. Обезбиjеђено jе пет аутобуса, коjи ће у Доњу Градину кренути са старе аутобуске станице у недjељу у 8.00 часова, саопштено jе из Градске управе. Аутобуси ће по завршетку парастоса, у поподневним часовима, вратити путнике на полазну станицу. Бесплатан превоз организован jе по позиву Организационог одбора за обиљежавање страдања жртава усташког геноцида у jасеновачком логору Доња Градина и у сарадњи са Градским одбором СУБНОР-а. У Доњоj Градини у недjељу, 19. априла, биће обиљежен Дан сjећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом наjвећем

Потресно свjедочење Раде Радивоjца коjи jе као диjете одведен са Козаре у логор Јасеновац. Потресно свjедочење Раде Радивоjца коjи jе као диjете одведен са Козаре у логор Јасеновац. Раде Радивоjац Према процjенама историчара за 5 година постоjања логора на наjзвjерскиjи начин од стране усташког режима НДХ, истребљено jе између 500 000 до 600 000 Срба, Рома, Јевреjа и антифашиста, а међу њима 10 500 дjеце од колиjевке до 14 година. Јула 1942, по завршетку офанзиве на Козари, у оваj логор дотjерано jе 12 236 дjеце, отете од родитеља, без икаквих услова за живот. Риjетко коjе диjете jе успjело да преживи логор и побjегне из тог пакла. Једно од њих jе

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изjавио jе, поводом 74 године од оснивања Независне Државе Хрватске (НДХ), да данас, када Хрвати масовно одржаваjу мисе задушнице творцу НДХ-а Анти Павелићу, Срби мораjу бар да се присjете жртава и да учине све да се утврде имена жртава да њихов броj не би остао предмет манипулациjе. Штрбац jе у изjави за Срну рекао да о томе каква су била страдања у НДХ наjбоље свjедоче Јасеновац и Градина и указао да Срби, не само да треба да на наjвишем свjетовном и црквеном нивоу обиљеже 19. април, када jе извршен пробоj Јасеновца него да коначно уђу у озбиљан проjекат утврђивања имена жртава. „Подаци су драстично

Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић и члан Извршног одбора за обиљежавање 70 година од страдања жртава усташког злочина геноцида у Доњоj Градини,и декан Академиjе умjетности Универзитета у Бањалуци Лука Кецман У Доњоj Градини 19. априла биће обиљежено 70 година од страдања жртава усташког злочина геноцида, а комеморативном скупу, како jе наjављено, присуствоваће званичници Републике Српске, државни врх Србиjе, Његова светост патриjарх српски Иринеj и делегациjа из Израела. Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић рекао jе да су премиjер и предсjедник Србиjе Александар Вучић и Томислав Николић наjавили да ће присуствовати овом скупу, те да се очекуjе и долазак патриjарха Иринеjа. „Наjављен jе и долазак делегациjе

Комеморативном скупу у Доњоj Градини 19. априла присуствоваће државни врх Србиjе и Републике Српске, потпредсjедник Владе Израела, као и неколико акредитованих амбасадора и дипломатских представника страних земаља, наjавио jе директор Јавне установе Спомен-подручjе „Доња Градина“ Милорад Буква. Милорад Буква „С обзиром на то да jе ове године 70 година од пробоjа логораша из злогласног логора Јасеновац и побjеде над фашизмом, очекуjемо да ће броj делегациjа коjе ће посjетити Доњу Градину бити већи“, рекао jе Буква Срни. Он jе додао да припреме за одржавање парастоса и помена невиним jасеновачким жртвама теку планираном динамиком. „Са овог мjеста треба послати поруку, не само домаћоj, него и свjетскоj jавности, о оном шта се овдjе

Сjедница Одбора за проjекат Мемориjалног центра у Доњоj Градини На међународни конкурс за израду проjекта Мемориjалног центра у Доњоj Градини, чиjе jе расписивање у припреми, очекуjе се одзив већег броjа проjектаната коjи ће своjим идеjама дати наjбоља рjешења, речено jе на сjедници Одбора за израду и праћење провођења овог проjекта. Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић истакао jе да ће Мемориjални центар бити централно мjесто гдjе ће се његовати култура сjећања и гдjе ће млади људи и сви коjи посjете Доњу Градину имати прилику да сазнаjу историjске чињенице о почињеном геноциду, саопштено jе из ресорног министарства. „Наш циљ jе да Мемориjални центар створи такве услове да Доња Градина

У Спомен-подручjу Доња Градина 19. априла биће служен парастос и помен жртвама усташког злочина геноцида поводом 70 година од пробоjа логораша из комплекса усташких концентрационих логора у Јасеновцу. Начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро рекао jе да су за обиљежавање наjављени гости из политичког врха Републике Српске, Србиjе, као и израелска делегациjа на високом нивоу. Он jе позвао начелнике и градоначелнике општина и градова из циjеле БиХ, Србиjе, Црне Горе и Хрватске да организовано и са већим броjем грађана и потомака страдалих дођу 19. априла у Доњу Градину. „Ово jе успомена и на оне чиjи се гроб не зна, као и десетине и стотине хиљада оних коjе jе одниjела риjека

У Јавноj установи Спомен-подручjе „Доња Градина“ данас jе одржана радионица под називом „Б.Ц.“ у коjоj jе учествовало 35 ученика средњих школа из Козарске Дубице и Приjедора. Ови инициjали су означавали Бачићеву циглану, коjа jе била дио индустриjског комплекса „Прометна задруга“ у Јасеновцу, основаног 1929. године, у коме jе касниjе подигнут злогласни логор Независне Државе Хрватске (НДХ) „Јасеновац“. О страдањима у злогласном логору и Бачићевоj циглани ученицима jе говорила виши кустос у Спомен подручjу „Доња Градина“ Тања Тулековић, професор географиjе Бранко Боровница jе говорио о миграциjама у холокаусту, а професор историjе Жељко Жежељ о теми „Усташки покрет, организациjа и устроjство НДХ“. Тулековићева jе рекла да jе средњошколцима приближена истина о наjвећим

Јасни и гласни одговори српских архиjереjа на многа отворена питања верника сигурно би помогли да се и могућа промиџба Степинца у свеца схвати и прими као унутрашња ствар римокатолицизма Душко М. Петровић ДРУГОГ jула прошле године у jавност се пробила информациjа да jе као став Српске православне цркве према наjављеноj канонизациjи Алоjзиjа Степинца предато писмо надбискупу Доминику Мамбертиjу, министру спољних послова Ватикана. Цео садржаj писма ниjе се могао сазнати, али jе било jасно да СПЦ не гледа са одобравањем на наjаве из Ватикана да би кардинал Степинац могао постати светац. Тих дана патриjарх српски господин Иринеj, у интервjуу „Политици“, рекао jе да су наjаве из Ватикана биле велико изненађење за

Јосип Броз Тито (Фото: Новости) „Да ниjе било Тита, Југославиjа би била обновљена као монархиjа с jаким прочетничким елементима, а Хрвати би били потчињени као нацистички колаборационисти“. То jе краjем прошлог века говорио Фрањо Туђман, некадашњи председник Хрватске, пише загребачки недељник „Глобус“. Одлука хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић да се из председничких двора на Пантовчаку уклони биста Јосипа Броза Тита изазвала jе велику пажњу медиjа и шире jавности. У ауторском тексту за „Глобус“ под насловом „Да ниjе било Тита, неби било Хрватске“ Велимир Висковић, књижевни критичар и уредник Енциклопедиjе Крлежиjане први пут jе изнео сећања на разговоре са Фрањом Туђманом осамдесетих година. Ево како Висковић описуjе шта му jе Туђман

Организациони одбор за обиљежавање 70 година од страдања жртава усташког злочина геноцида у Доњоj Градини одлучио jе да централна манифестациjа овог обиљежавања буде одржана 19. априла. Предсjедник Републике Српске Милорад Додик, коjи jе предсjедник Организационог одбора, изразио jе увjерење да ће оваj догађаj и ове године бити достоjанствено обиљежен и добро организован, уз присуство великог броjа грађана. На данашњоj сjедници Одбора у Бањалуци усаглашени су и оквирни програм и протокол манифестациjе коjима jе, између осталог, предвиђено полагање виjенаца и цвиjећа, помен и парастос жртвама у Спомен подручjу „Доња Градина“, Мемориjална академиjа и обраћање званичника, саопштено jе из кабинета предсjедника Српске. У саопштењу се додаjе да су на данашњоj сjедници изабрани

Папа Фрањо предложио jе представницима Српске православне цркве (СПЦ) разговор и изношење аргумената о спорним диjеловима биографиjе кардинала Алоjзиjа Степинца коjи се неће десити до jесени, тако да канонизациjа неће услиjедити овог љета, како су наjављивали поjедини медиjи, пише „Политика“. У СПЦ стигао jе недавно одговор из Ватикана на раниjе упућено писмо у коме су великодостоjници СПЦ изниjели своj став о канонизациjи кардинала Алоjзиjа Степинца, наводи лист. Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина каже да српска Црква и историографиjа имаjу кристално jасно мишљење о Степинцу и довољно релевантне архивске грађе о томе. „Римокатоличка црква у Хрватскоj била jе стуб НДХ у сваком погледу. Поуздано знамо, на основу

Ватикан покушава да направи компромис са СПЦ о проглашењу Алоjзиjа Степинеца за свеца Споменик у Јасеновцу ПРОЦЕС проглашења Алоjзиjа Степинца за светитеља могао би да буде завршен већ у jуну ове године. Обред канонизациjе контроверзног кардинала предводиће папа Фрања, коjи би требало на лето да посети Хрватску. Поглавар Римокатоличке цркве, како се незванично говори у Загребу, могао би том приликом да посети и Јасеновац и поклони се страдалима у НДХ. То би био уступак Српскоj православноj цркви, коjа папин наклон српским и другим жртвама поставља као услов за будућу посету Србиjи. Иако се Света столица засад званично не изjашњава о незваничном плану посете о коме увелико спекулишу хрватски медиjи, много

Јосип Броз Тито (Одломци из Поговора књиге В. Дедиjера – А. Милетића “Против заборава и табуа”, Сараjево, 1991.) “Концентрациони логор Јасеновац jе престао да постоjи кад су логораши 22. априла 1945. године извршили пробоj. Више од 90% логораша jе погинуло у том jуришу. У порушени Јасеновац 2. маjа 1945. године ушле су jединице Југословенске армиjе. Оправдано се поставља питање како jе ова фабрика смрти радила тако дуго после ослобођења Београда 20. октобра 1944. године и пола териториjе Југославиjе. Кад су jединице ЈА ушле у Јасеновац затекли су поред стравичног призора, разрушене обjекте, делове сачуваног оградног зида са стражарницама-осматрачницама, оштећену циглану, зидине електричне централе, столариjе, пилане и граника, као и низ других