Покушаjи рехабилитациjе усташког режима све гласниjи, антифашизам у дефанзиви. Срамотно оснивање Друштва за истраживање логора ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ НАКОН што jе хрватска председница Колинда Грабар Китаровић ненаjављено отишла у Блаjбург, Мацељ и Тезно, jуче jе и хрватски премиjер Зоран Милановић положио венац пред масовну гробницу у Тезном краj Марибора. Док хрватска десница обилази Блаjбург, где су у наjвећем броjу убиjени припадници злогласних усташких jединица, у Тезном jе било и цивилних жртава. Милановић ниjе ишао у Блаjбург, где се у суботу очекуjе долазак готово 20.000 људи. Хрватска председница, иначе покровитељ обележавања 70. годишњице догађаjа на Блаjбургу, ипак неће лично доћи на скуп, већ jе тамо била без претходне наjаве,

Дража jе, у новоj Југославиjи, као ратни злочинац требао Хрватима и то су им српски комунисти даровали Ратко Дмитровић РЕХАБИЛИТАЦИЈА Драже Михаиловића не може избрисати злодела четничког покрета почињена у сарадњи с нацистима и фашистима током Другог светског рата коjа су на овим просторима донела велике патње и страдања – изjавила jе председница Хрватске, Колинда Грабар Китаровић, 14. маjа, око 11 сати, те одмах отишла до Блаjбурга (деведесетак минута вожње од Загреба) и тамо положила цвеће на споменик усташким злочинцима коjи су на том месту страдали маjа 1945. године. Може ли ово да се разуме, и како? Поручуjе ли Колинда, речима и делима, да jе Дража био фашиста а Павелић

Јасеновац Предсjедник Антифашистичке лиге Хрватске Зоран Пусић упутио jе писмо хрватском министру управе Арсену Бауку са захтjевом да поништи спорно рjешење града Загреба о упису у регистар удружења Хрватске Друштву за истраживање троструког логора Јасеновац jер оно ревитализира злочиначки карактер Независне Државе Хрватске. „То рjешење ни по чему се не разликуjе од хипотетичког рjешења коjе би издало Министарство управе у данашњоj Њемачкоj друштву чиjи оснивачи jавно поричу жртве Дахауа или Аушвица, а друштво осниваjу с намjером доказивања да Холокауста ниjе било“, наводи се у писму. Риjеч jе о друштву чиjи су чланови историчари коjи су у jавности познати по систематском релативизирању злочиначког карактера усташког режима. Градска управа Загреб дониjела jе

„Oва књига jе наjбољи одговор онима коjи дочекуjу папу у jуну ове године у Сараjеву, и онима коjи га зову у Србиjу… Зато смо одлучили да одштампамо први нецензурисано издање на српском jезику – и то ћирилицом!“ Бранимир Нешић, директор издавачке куће Catena mundi говори за наш саjт о новом издавачком подухвату, коjи ће обележити 2015. годину. Да ли jе тачна вест да се Ваша издавачка кућа спрема за jош jедан велики подухват? Прошле године сте обjавили енциклопедиjу Catena mundi, таjну историjу Срба коjу jе приредио Предраг Драгић Киjук, а шта планирате за ову годину? – После другог и трећег издања енциклопедиjе српског народа Catena mundi, наша издавачка кућа, коjа носи име

Српско просветно-културно друштво „Просвjета“ у Аустриjи упутило jе, поводом 70. година победе над фашизмом, протест редакциjи речника немачког jезика „Дуден“ због обjашњења речи „усташа“ у новом, осавремењеном издању тог речника. У писму „Просвjета“ упозорава да обjашњење именице „усташа“ не може бити – „хрватски националистички покрет коjи се у Другом светском рату борио против српског централизма“. Српско удружење затражило jе да се то обjашњење исправи, с обзиром на, како се наводи, фашизам у Независноj држави Хрватскоj (НДХ), доношење „расних“ закона у НДХ, као и геноцид коjа jе та НДХ, посебно кроз усташки покрет, организовано годинама спроводила над Србима, али и Јевреjима и Ромима у Другом светском рату. „Просвjета“ jе подсетила редакциjу

Радио Јереван и сви медиjи у Јермениjи посветили су ових дана скоро све своjе емисиjе и новинске странице обележавању стоте годишњице геноцида над jерменским народом Помен jерменским жртвама у Цицернакаберду у Јеревану (Фото: Роjтерс) Специjално за „Политику” Јереван – Легендарни Радио Јереван ниjе протеклих дана емитовао у целом свету позната питања и шаљиве одговоре. Шале су уступиле место озбиљним темама. И Радио Јереван и сви медиjи у Јермениjи посветили су последњих дана априла скоро све своjе емисиjе и новинске странице обележавању стоте годишњице геноцида над jерменским народом. Сваке године, 24. априла, обележава се годишњица почетка великог погрома над Јерменима у Отоманском царству. Тог дана 1915. године започела су хапшења истакнутих jерменских

Њихову пажњу имате док траjе њихово путовање У jесен 2009. уписао сам докторат у Америци. Срећом, већ 2010. био сам асистент на летњем програму коjи води додипломце из Америке на Балкан. Те године смо ишли у Јасеновац, да видимо хрватску и српску (Доња Градина) верзиjу прошлости. Једва сам чекао да покажем студентима историjски контекст jугословенске драме. Кад смо стигли у Доњу Градину, jедва сам чекао да одемо. Практично ниjе имало шта да се види, осим броjева жртава. У хрватском музеjу Јасеновца, неколико студената jе отворено коментарисало како jе „све умивено”. Један jе рекао: „Више веруjем хрватскоj верзиjи. Они су понудили нешто више од табле са броjевима.” Студенти су свесни да

Симо Брдар Сценаристи, режисеру, књижевнику и дугогогодишњем кустосу Спомен-подручjа „Доња Градина“ Сими Брдару уручено jе признање „Златни грб општине Козарска Дубица са Повељом“, коjе му jе додиjељено за изузетан допринос развоjу општине и постигнуте врхунске резултате и успjех у области науке, културе и умjетности. Брдару, коjи се документарним филмом и истраживањем геноцида и холокауста углавном на подручjу НДХ бави више од 25 година, признање jе уручено синоћ на свечаноj сjедници Скупштине општине Козарска Дубица, у оквиру обиљежавања Дана општине Козарска Дубица. Брдар jе почасни члан Издавачког савjета Института Јасеновац у Њуjорку од 2007. године, члан одбора за организациjу, оснивач, бивши директор и кустос Јавне установе Спомен-подручjе „Доња Градина“. На филмском

Начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро изjавио jе да jе Дан општине – 27. април обиљежен на начин примjерен времену, свечаном сjедницом Скупштине општине, неколико спортских догађаjа и изложбом слика. „Ред jе да увиjек споменемо и да се сjећама наших жртава и чињенице да су приjе 70 година jединице Народно-ослободилачке воjске ослободиле Козарску Дубицу, и то само неколико дана приjе краjа рата у Европи“, рекао jе Злоjутро на свечаноj сjедници Скупштине општине поводом обиљежавања 27. априла – Дана општине Козарска Дубица. Злоjутро jе подсjетио да jе Козарска Дубица приjе 70 година затворила наjцрњу страницу у историjи те општине, у коjоj jе током Другог свjетског рата, а наjвише у логору Јасеновац,

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта изjавио jе да премиjер Хрватске Зоран Милановић „ниjе рекао истину“ када jе, у говору на обиљежавању 70 година од пробоjа логораша из логора Јасеновац, рекао да jе хрватски народ отишао у партизане да заштити Србе. „Чињенице недвосмислено показуjу да хрватски народ у првим годинама рата ниjе бранио Србе. Важно jе нагласити и да над Србима ниjе провођен зулум, него jе почињен геноцид у складу са доктрином усташког режима да трећину Срба треба побити, трећину покатоличити и трећину иселити“, истакао jе Линта. Линта jе указао да jе, према резултатима истраживања професора Филозофског факултета у Загребу Иве Голдтшаjна, у партизанским jединицама на подручjу Хрватске

У Јасеновцу jе данас обележена 70. годишњица пробоjа логораша из наjвећег усташког концентрационог логора, а том скупу су присуствовали премиjер Хрватске Зоран Милановић, председник Сабора Јосип Леко, те више министара   Јасеновац У Јасеновцу jе данас обележена 70. годишњица пробоjа логораша из наjвећег усташког концентрационог логора, а том скупу су присуствовали премиjер Хрватске Зоран Милановић, председник Сабора Јосип Леко, више министара и градоначелник Загреба Милан Бандић, али не и председница државе Колинда Грабар Китаровић. Обраћаjући се присутнима, Милановић jе рекао да jе Хрватска утемељена на одлукама Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске (Завнох), што jе потврђено и у Уставу. Притом jе „свима коjима то ниjе jасно“ поручио да се демократским

Мирко Божић Одлучио сам да напишем истину о нечему што има везе са мном и моjом породицом, каже ученик трећег разреда средње школе из Цириха НЕ зацељуjу ране потомака jасеновачких страдалника, коjи су поводом обележавања 70. годишњице пробоjа логораша из овог злочиначког усташког логора посетили наjвеће стратиште – Доњу Градину. Истина о страдњима се преноси и преносиће се с колена на колена, где год да су потомци jасеновачких жртава. Међу њима jе и Мирко Божић, ученик трећег разреда средње школе из Цириха, коjи jе пореклом из Петриње у Хрватскоj. Иако се родио у Шваjцарскоj, захваљуjући родитељима течно jе научио српски jезик. У посету родбини долази сваке године. Дошао jе за

Хрватска коментарише понашање председнице коjа jе отишла у среду у Јасеновац, уочи традиционалног обележавања пробоjа логораша коjи ће бити у недељу Колинда Грабар Китаровић ЗАГРЕБ ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ДОПИСНИКА ОДЛАЗАК хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић у среду у Јасеновац, уочи традиционалног обележавања пробоjа логораша коjи ће бити у недељу, изазвао jе у Хрватскоj броjна реаговања. Председници многи замераjу да се „ненаjављено указала у Јасеновцу“, како би у недељу избегла сусрет са премиjером Зораном Милановићем, а да ће на комеморациjи у Блаjбургу, 16. маjа, одржати jавни говор. На месту где се, како у загребачким „Новостима“ пише Ивица Ђикић, „мање моли за жртве, а више велича усташтво и слави никад пребољена НДХ“. Аутор

Имена су ваша у књизи вечност Улазите у раj, децо бесмртности Из Тропара Јасеновачким Новомученицима, по тексту Св. Владике Николаjа Понесосмо у Јасеновац, на 70. годишњицу логорашког самопробоjа, два Крста, у народу позната као Крст патриjарха Павла, jер идеjа и благослов су били његови – да се икона Распећа, Часног Живоносног Крста, освети на Гробу Господњем у Јерусалиму, а потом да се носи на броjна српска стратишта и патишта. Ове године jе иконописац Зоран Маслић, коjи jе добио патриjархов благослов за таj рад, урадио два Крста. Један, коjи jе од jуче у Манастиру у Јасеновцу, други, коjи ће, ако Бог да, бити од 8. августа у новом храму Христовог Васкрсења,