Прилози осветљавању позадине напада на Александра Карађорђевића. Председник Владе Узуновић није хтео да плати 20.000 долара за обезбеђење. БЕОГРАД, 2. октобра 1934. године. Престоница живи уобичајеним животом. Грађани, поготово чиновници и официри, припремају се за сезону слава и балова. Дневни листови пунили су ступце о предстојећој посети краља Александра земљи галских петлова. На двору влада “путна грозница”, пакује се гардероба. Канцеларија ордена инвентарише одликовања која ће у Француској лично уручити југословенски монарх. Далеко од очију јавности, у кабинету министра полиције, Владета Милићевић, шеф контраобавештајне службе Југославије, са узбуђењем реферише Живојину Лазићу, првом човеку тог ресора. Показује му две копије наредби Анте Павелића, предводника усташке екстремне организације, из којих су се

Ипак, истина је да је месец дана раније Регент Александар лично одликовао наредника Благоја Крушића орденом Златне карађорђеве звезде са мачевима. У књизи „Витези слободе“ новинара „Политике“ Милана Шантића, објављене давне 1938. више него заслужено место међу корицама освојио је и Благоје Крушић. Аутор је текст о Крушићу почео са Наредбом начелника штаба Врховне команде од 23. априла 1917. у којој се износе сва херојства наредника Благоја Крушића а на крају наредбе лично војвода Бојовић даје закључак: „Наредника Крушића износим за пример и извор јунаштва и похваљујем га целој војсци.“ Ипак, истина је да је месец дана раније Регент Александар лично одликовао наредника Благоја Крушића орденом Златне карађорђеве звезде са

Србија је у Првом Свјетском рату изгубила 1.247.435 становника или 28 посто цјелокупне популације.  Приредио Ђорђе Бојанић Укупно је Србија изгубила у Првом светском рату, према подацима Конференције мира у Паризу 1919., што војника што грађана, 1.247.435 лица, односно 28 посто од целокупног броја становника које је имала по попису из 1914. год. Србија је у Првом светском рату претрпела више него иједна друга учесница тог рата. У Првом светском рату Србија је мобилисала 852.000 војника, што је чинило 15 посто од укупног броја становника или 30 посто свих мушкараца. Србија је изгубила 62 одсто мушког становништва од 18 до 55 година, од чега је 60 одсто погинуло, а десет одсто је

До 1914. године велики трговачки центар са око 14.000 становника, Шабац је крај глобалног сукоба дочекао са упола мање становника, да би годинама касније у граду живело свега 1.300 становника. Тим поводом један од професора Шабачке гимназије је рекао “ко је видео Шабац, тај не може да прашта”. Зверство окупатора, Саборну цркву претворену у логор, куће и њиве разрушене бомбама, али и јунаштво ратника Церске битке. Ниједан крај наше отаџбине није толико пропатио као Шабац и Мачва у току Великог рата. Масовна силовања “Убеђен сам да је број силованих жена и младих девојака веома велики, а судећи по ономе што сам приликом истраге видео, мислим да не грешим у констатацији

Зашто је баш током неколико претходних година власт у Црној Гори толико снажно и са много неразумне страсти почела да критикује ступање Црне Горе у састав уједињене српске и нешто касније југословенске државе? Понекад ми се учини да је 1918. уствари била пре две или три године. Као да четврт века касније није наступио Други светски рат у коме су црногорски сепаратисти практично нестали пред два југословенска, у суштини српска покрета. Како то да после 1945. однос према уједињењу из 1918. никада није био тако негативан као данас? Да ли је могуће да они који су блискост са Србијом потврђивали више пута током шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година. Управо они који су деведесетих прихватили