БИЛЕЋА 5. ОКТОБРА (СРНА) – Спомен соба у Билећи, у коjоj су исписана имена 136 погинулих бораца у протеклом отаџбинском рату, из Дома културе ускоро ће бити измjештена у зграду Српског просвjетног и културног друштва (СПКД) „Просвjета“, потврђено jе Срни у општини Билећа. Породице погинулих бораца дале су сагласност о измjештању Спомен собе, jер сматраjу да Дом културе, због одржавања различитих свечаности, ниjе адекватан простор. Општина Билећа jе обезбиjедила 440.000 КМ за проjекат надоградње спрата у СПКД „Просвjета“, гдjе ће, осим Спомен собе, бити и умjетничка галериjа. Радови су почели у августу, а њихов завршетак се очекуjе краjем новембра. Након завршетка овог проjекта, у централном градском парку у Билећи почеће

САРАЈЕВО, 4. ОКТОБРА (СРНА) – Тужилаштво БиХ наjавило jе да ће затражити да Суд БиХ бившу припадницу ХВО-а Албину Терзић прогласи кривом и казни за тешко кршење људских права, чиме би донекле била пружена моралну сатисфакциjу српским жртвама коjе су преживjеле њену тортуру у логорима у Оџаку 1992. године. Тужилаштво БиХ терети Терзићеву за ратни злочин против цивилног српског становништва почињен од маjа до jула 1992. године у просториjама основне школе и творнице „Стролит“ у Оџаку, гдjе су били незаконито затворени. Тужилац Божидарка Додик у уводним риjечима на данашњем рочишту рекла jе да ће доказати да jе оптужена, као припадница ХВО-а, коjем jе добровољно приступила 17. априла 1992. године, свjесно учествовала у нечовjечном поступању према цивилима

БЕОГРАД, 4. ОКТОБРА (СРНА) – Обнова тужбе БиХ против Србиjе и Црне Горе за геноцид jе, бар засад, чиста утопиjа, сматра Сакиб Софтић, коjи jе заступао БиХ у процесу пред Међународним судом правде. Поборницима тезе о могућоj обнови поступка Софтић скреће пажњу на непостоjање два кључна елемента коjи су, наглашава, предуслов да би се о ревизиjи уопште могло размишљати, а камоли jе представљати као „могућу мисиjу“. Софтић jе за београдску „Политику“ рекао да су то на jедноj страни недостатак „политичке воље“ у владаjућим бошњачким круговима, а на другоj недостатак „нових доказа“ коjи би били релевантни за суд. „На бошњачкоj страни нема искрене политичке воље за покретање ревизиjе“, каже Софтић и наглашава да jе то сасвим ирелевантно пред далеко важниjом

БAЊAЛУКA, 4. ОКТОБРА (СРНА) – Главни тужилац Хашког трибунала предмет ратног предсjедника општина Коњиц и Јабланица Сафета Ћибе категорисао jе ознаком „A“, чиме jе одобрио вођење кривичног поступка против њега у БиХ, након што jе тужилаштво Трибунала изразило увjерење да jе починио тешка кршења међународног хуманитарног права, наводи се у допису Хашког трибунала од 11. октобра 2000. године. Допис jе упућен предсjеднику Кантоналног суда у Мостару Вjекославу Ловрићу, а потписао га jе замjеник тужиоца Грем Блуит, пише „Глас Српске“. Та сагласност за истрагу против Ћибе прослиjеђена jе Тужилаштву БиХ, коjе ни 11 година послиjе ниjе процесуирало „предмет Сафет Ћибо“. Хашки трибунал „предмет Сафет Ћибо“ категорисао jе ознаком „A“, што потврђуjе

БЕОГРАД, 3. ОКТОБРА (СРНА) – Државни секретар Министарства правде Србиjе Слободан Хомен рекао jе да jе закон о ништавности српских оптужница, коjи предлаже хрватска Влада, противан свим конвенциjама Савjета Европе, оциjенио да jе далеко више приблематичних хрватских оптужница. Хомен jе навео примjер пресуде Србину у Хрватскоj, jер jе „ударио хрватског коња“, те оциjенио да Хрватска неће моћи да усвоjи такав правни акт и да остане на снази у овоj фази интеграциjа. Он jе за РТС рекао да су у Србиjи ревидиране ратне оптужнице и поновио да jе идеjа хрватске Владе да донесе закон, према коjем у тоj земљи неће важити ниjедан српски правни акт, проблематична са становишта људских права и добросусjедских односа. „Тако нешто се ниjе десило

ЗАГРЕБ, 1. ОКТОБРА (СРНА) – Хрватски министар унутрашњих послова Томислав Карамарко забранио jе комеморативни скуп у Голубићу код Книна, гдjе jе сутра требало да буде откривен споменик српским жртвама. Хрватски медиjи преносе да jе инициjатор подизања споменика Удружење породица погинулих и несталих из Краjине, коjе jе на таj начин хтjело да обиљежи страдање 115 породица коjе су у рату изгубиле неког свог, било да су убиjени или нестали. Хрватска удружења ветерана оштро су се успротивила подизању споменика, jер, како тврде, међу жртвама у чиjу jе част споменик требало да буде откривен има припадника „краjинске паравоjске коjи су борили против Хрватске“, а и Голубић jе био познато упороште Драгана Васиљковића, познатиjег као Капетан Драган. „Одржавање скупа узнемирило jе