arrow up
vozuca2013.jpg

ВОЗУЋА: ЈЕДНО ОД НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ СТРАТИШТА НА ОЗРЕНУ

“Возућа jе jедно од наjвећих српских стратишта на Озрену, гдjе jе расељно 1.920 породица, 7.860 становника. Страдалао jе 700 воjника, 300 са Озрена и 400 из других краjева, а 400 се води као нестало”, прецизирао jе Ђокић. Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Пантелиjа Ћургуз изjавио jе да jе покренута инициjатива да се 10. септембар, као датум старадња српског становништва овог подручjа уврсти у значаjне датуме за историjу Српске. Организатор манифестациjе Зоран Благоjевић, коjи наступа испред Завичаjног удружења Завидовићана, нагласио jе да, осим обиљежавања протjеривања Срба и тражења несталих, оваj скуп има намjеру и да буде подсjетник младим нараштаjима са овог подручjа на њихове кориjене. Некадашњи мjештанин Возуће Раjко Тодић, коjи сада живи у Которском код Добоjа, рекао jе да

medacki-dzep9.jpg

20 година од Медачког Џепа – злочин без казне

– Данас се навршава 20 година од акције хрватске војске у Медачком џепу, када је убијено 88 Срба, међу којима 17 жена. Хрватска је након тога српској страни предала 52 тијела, док рањених и заробљених уопште није било, што недвосмислено указује да се радило о систематском убијању заробљених и рањених, саопштено је из Документационо-информационог центра “Веритас”.  У “Веритасу” подсјећају да је генерал Унпрофора /под чијом је заштитом било српско становништво/ Жан Кот био запрепаштен оним шта је затекао послије осмодневних борби и у извјештају је написао да у селима кроз која је прошао није нашао знаке живота ни људи, нити животиња и да је “разарање потпуно, систематско и намјерно”. Упркос томе,

Злочин на Троврху

НОВО ГОРАЖДЕ – На 21-ву годишњицу злочима муслиманских снага из Горажда, сврстаних у такозвану Армију БиХ, над заробљеним српским стражарима на бившем РТВ репетитору Троврх, на овом планинском превоју изнад Новог Горажда, 20. августа је откривено спомен обиљежје и одржан помен парастос, кога је служио парох Гораждански Новица Ћебић. Спомен обиљежје са именима осам заробљених српских стражара, као и двојицом српских војника који су убијени у офанзиви муслиманских снага око Троврха, открили су чланови њихових породица Миља Вуковић и Горан Ћехо. А на мермерној плочи на знање поколењима записана су имена заробљених и убијених српских бораца који су чували РТВ репетитор Троврх: Бошко Ласица и његов син Ђоко, Ратомир Клачар,

smiljan-crkva.jpg

Зaтртo сjeћaњe нa стрaдaњa у рoднoм мjeсту Никoлe Teслe

Брojни пoсjeтиoци кojи у сeлу Смиљaн кoд Гoспићa oбилaзe мeмoриjaлнo пoдручje пoсвeћeнo свjeтскoм гeниjу Никoли Teсли, дoлaзeћи прeд прaвoслaвну цркву Свeтoг Пeтрa и Пaвлa, oстajу зaкинути зa oдгoвoр нa питaњe ткo пoчивa у вeликoj грoбници нa грoбљу смjeштeнoм нa пaдини узвисинe уз цркву. Дo 1991. oдгoвoр нa тo питaњe мoгли су прoчитaти нa спoмeнику пoстaвљaнoм изнaд грoбницe нa кoмe je писaлo дa су ту сaхрaњeни пoсмртни oстaци прeкo 530 жртaвa устaшкoг гeнoцидa oд 1941. дo 1945., aли судeћи пo oдсуству билo кaквe жeљe дa сe спoмeник oбнoви, тo ћe oстaти тajнa зa мнoгe гeнeрaциje. Нajвeћи брoj жртaвa пoтичe из aвгустa 1941. гoдинe кaд су устaшe првих дaнa aвгустa 1941. зaрeдaлe

petrovacka-cesta-zbjeg.jpg

Сјећање на Србе страдале на Петровачкој цести

На jучерашњи дан приjе 18 година, 7. августа 1995. године, хрватска авиjациjа бомбардовала jе колону српских избjеглица , коjа jе бjежала пред хрватском воjском у акциjи “Олуjа”. Колона се кретала из правца Доњег Лапца према Босанском Петровцу. У бомбардовању jе смртно страдало девет Срба , од чега четворо дjеце, а педесет избjеглица jе рањено. У знак сjећања на ове жртве код Спомен крста у Бравску служен jе помен и запаљене су свиjеће. И ове године окупили су се преживjели учесници овог погрома, те родбина и приjатељи страдалих. Иако jе МУП РС 2010. године поднио извjештаj против два пилота и три официjа воjске Хрватске, оптужнице против починилаца никада нису подигнуте.   У

savo-ispred-hrama.jpg

Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо

На путевима коjима су се кретале краjишке избjегличке колоне остаjали су лешеви убиjених артиљериjским гранатама, авионским ракетама, снаjперским хицима, ножевима…   Драга браћо и сестре, поштовани приjатељи, Ми Краjишници са лиjеве обале Уне, ево већ осамнаести пут, онолико пута колико година и траjе наше изгнанство из завичаjа, на овом светом мjесту, палимо свиjеће за покоj душа нашим рођацима, приjатељима, саборцима и сународницима пострадалим у посљедњем рату и пораћу на подручjу Хрватске и бивше РСК, истовремено се сjећаjући и оних коjи страдаше у свим предходним и накнадним ратовима, погромима и прогонима. А непосредни повод за ову тужну манифестациjу jесте 4. август 1995. – дан када су хрватске оружане снаге, уз одобрење и подршку

obiljezavanje-plakat-2013.jpg

Обиљежавање 18. годишњице егзодуса Срба из Крајине од 3. до 7. августа 2013.

Као и претходних година, и ове се у Бањоj Луци, Новом Граду и Петровцу у организациjи Документационо информативног центра Веритас обиљежава годишњица егзодуса Срба из Републике Српске Краjине. Овим путем Вас пoзивамо да се сви заjедно окупимо 18 година након ових страшних догађаjа.     Програм за обиљежавање 18. годишњице егзодуса Срба из Краjине од 3. до 7. августа 2013.       Субота, 3.8.2013. Бања Лука 10,00-11,30 Округли сто на тему Акциjа „Олуjа“ у свиjетлу међународне правде и представљање Билтена МПЦ Шолаjа, Хотел Босна 20,30 Саборни Храм Христа Спаситеља Паљење свиjећа Духовно-умjетнички програм Недjеља, 4.8.2013. Бања Лука 11,00 Парастос у Храму Св.Троjице 11,40 Полагање виjенаца-гробље Свети Пантелиjа 12,15 Даћа-Коло српских сестара Понедjељак, 5.8.2013. Бања Лука 20,00

sabor-bilogoraca1.jpg

МЈЕСТА СТРАДАЊА – ОБАВЕЗА ДА ИХ СЕ ПАМТИ И ПОТОМСТВУ ПРЕДАЈЕ!

У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ ОДРЖАН 4. САБОР БИЛОГОРАЦА У суботу 13. jула у Смедеревскоj Паланци jе одржан 4. Сабор Билогораца. Тако су се послиjе три године и окупљања у Руми и Гроцкоj у међувремену, бивши житељи источне Билогоре поново нашли у овом граду. Истина, у нешто мањем броjу него приjашњих година – своj данак узимаjу беспарица и криза у овом актуелном периоду коjи можемо наjjасниjе описати као догориjевање политичког проjекта започетог паљевином скупштине Србиjе приjе нешто више од jедне децениjе. Сабор jе централно мjесто окупљања Билогораца, али и прилика да се одржи годишња скупштина Завичаjног удружења „Билогора“, сабере све што се радило и урадило између два Сабора, проговори о успjесима и тешкоћама и донесу

mandic.jpg

ПОЧЕЛА ЕКСХУМАЦИЈА МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ

На сараjевскоj градскоj депониjи у Бућа Потоку jучер jе почела ексхумациjа велике масовне примарне и секундарне гробнице, изjавио jе предсjедник Удружења породица заробљених и несталих лица Сараjевско–романиjске региjе Милан Мандић. Мандић jе новинарима рекао да ниjе риjеч о класичноj депониjи, већ о масовноj гробници и мjесту ратног злочина. Он jе додао да у Удружењу имаjу сазнања да jе на овоj депониjи закопано више десетина Срба из Сараjева коjи су остали лоjални тадашњоj БиХ.  “Ту лоjалност су платили животом и завршили су под смећем, дебљине 27 до 32 метра”, рекао jе Мандић и додао да су на основу сазнања приjе два мjесеца почели са пробним копањем, када су дошли до података да jе риjеч о

21 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У ЛОЗНИЦИ

Прислуживањем свијећа за покој душа погинулих код њихових хумки и полагањем цвијећа код спомен-крста на гробљу у Братунцу, чланови општинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и породице погинулих данас су обиљежиле 21 годину од страдања 11 Срба у братуначком селу Лозница и једног у Загонима. Живана Филиповић испричала је да је тог трагичног Видовдана 1992. године у Лозницу упала муслиманска војска из Сребренице и убила 11 мјештана, међу којима и њену седамнаестогодишњу кћерку Верицу, која је била у кући. “У селу су затекли цивиле и убили кога су стигли, а село су опљачкали и запалили и оно још није обновљено”, рекла је Филиповићева. Она је огорчена

koridor.jpg

ПРОБОЈ КОРИДОРА ЖИВОТА

МОДРИЧА, 23. ЈУНА /СРНА/ – Служењем Свете литургиjе и парастоса за погинуле српске борце данас jе у манастиру Светог великомученика цара Лазара на Дугоj Њиви код Модриче почело обиљежавање 21 године од пробоjа “Коридора живота”. Литургиjу и парастос служиће свештенство Епархиjе зворничко-тузланске. Након парастоса биће обављен обред ломљења славског колача, коjим се обиљежава манастирска слава Свети цар Лазар.   На Спомен-обиљежjе борцима погинулим при пробоjу коридора биће положени виjенци, а затим jе предвиђено обраћање званичника, те културно-умjетнички програм. Пробоjем коридора, акциjе коjа jе завршена на Видовдан – 28. jуна 1992. године, окончана 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног диjела Републике Српске. У акциjи “Коридор 1992”, коjа jе означена као судбоносна, погинула су 273 борца Воjске Републике Српске, 70

studenti_donja_gradina.jpg

Битка на хумкама предака

У граду мртвих, на хумкама предака, одиграла се jедна од посљедњих битака за опстанак српског народа западно од Дрине. Након априлског слома Краљевине Југославиjе, на териториjи Босне и Херцеговине успостављена jе усташка власт. Сљедеће четири године Независна Држава Хрватска спроводила je политику уништења читавог jедног народа. Једна мала општина на сjеверозападу Босне и Херцеговине, преживjела jе нечувен погром. Општина Босанска Дубица (од 1992. Козарска Дубица), пред почетак Другог свjетског рата броjала jе 33.129 становника, претежно Срба. У периоду од четири године у Дубици jе угашено 513 домаћинстава, док jе живот изгубило 17.691 лице. Међу страдалима jе и 3.967 дjеце млађе од 14 година. На териториjи општине налази се Доња Градина,

groblje-zejtinlik.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОДБРАНЕ САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ

СОКОЛАЦ, 16. ЈУНА /СРНА/ – Служењем помена за погинуле борце и полагањем цвиjећа на централни крст на Воjничком спомен-гробљу “Мали Зеjтинлик” на Сокоцу данас jе обиљежен Дан одбране сараjевско-романиjске региjе у одбрамбено-отаџбинском рату.Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић подсjетио jе да jе одбрана сараjевско-романиjске региjе у одбрамбено-отаџбинском рату почела 15. jуна 1995. године, када jе “сломљена” неприjатељска офанзива муслиманске воjске. Ђокић jе рекао да jе у борбама у овоj региjи, коjе су вођене од 1992. до 1995. године, животе положило 4.000 бораца, док jе више од 3.700 рањено, што говори о хероjству и одлучности српског народа да одбрани право на слободу и простор на коме jе виjековима живио, као и право на

nevesinjska.jpg

СРПСКА ХЕРЦЕГОВИНА СЕ 15. ЈУНА СЈЕЋА ПОГИНУЛИХ И НЕСТАЛИХ

Општинска организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње обиљежиће данас Дан несталих и погинулих херцеговачке региjе у Одбрамбено-отаџбинском рату. Дан несталих Херцеговине биће обиљежен симболичним бацањем jедне руже са моста на Буни, а потом ће у 11.00 часова бити служен парастос у цркви Свете Троjице у Мостару.  Једна од наjпознатиjих ратних фотографиjа из Херцеговине На локалитету Буна jе 15. jуна 1992. године погинуло 18 српских бораца и цивила. Тог 15. jуна 1992. године почео jе егзодус српског народа у Мостару и околини.  За три дана те 1992. године на Буни нестало 28 Срба, од тог броjа jош шест воjника и три цивила воде се као нестали. Истог дана када jе страдало

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.