arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
slovenija.jpg

Словеначка независност – За „Блиц“ говоре породице војника убијених у Словенији 1991.

28. децембар 2013.

„Никада нам нису рекли шта се догодило нашоj деци“ Зоран Јешић имао jе свега 18 година, а Горан Малетић 19 кад су заjедно са Антониjем Шимоњићем убиjени на словеначком граничном прелазу Холмец 1991. године док су држали руке увис, а што jе забележила и аустриjска телевизиjа. Породица Јешић живи у селу Сакуле код Опова, док Малетићи и даље живе у Новом Саду. Обе породице тврде за „Блиц“ да никада нису добиле званично обjашњење шта се догодило њиховим наjмилиjима. – Од поступка очекуjем бар толико да напокон, петнест година касниjе, сазнам како jе моj син погинуо – прво jе што у разговору за „Блиц“ каже Лазар Малетић отац Горана. Како причаjу Лазар

hrvatska-vojska-glina-1995.jpg

Хрвати мучили Србе толико да их породице ни мртве нису препозналe

16. децембар 2013.

Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић открио jе, раниjе, шест локациjа на коjима то тужилаштво води предистражне радње у вези са злочинима почињеним над Србима од стране хрватске воjске у “Олуjи“. Као jедну од шест локациjа навео jе подручиjе хрватског града Госпића, где се, како сазнаjе Телеграф.рс, истражуjе смрт 39 жртава. Мештани Доњег Лапца, у коме jе до 1991. било 100 одсто српског живља, добро памте дан кад су у то место довезена 22 мртвачка сандука у коjима су биле српске цивилне жртве с подручjа Госпића и околине. Сведок И. Б. каже за Телеграф.рс да ће се, док jе жив, сећати тог црног дана. “Од 22 Србина коjи су свирепо

bratunac-bjelovac2.jpg

БЈЕЛОВАЦ: ПАРАСТОС ЗА 109 ПОГИНУЛИХ СРБА

14. децембар 2013.

Парастос за настрадале Србе из Бjеловца испред цркве Св.пророка Илиjе БРАТУНАЦ, 14. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – У порти цркве Светог пророка Илиjе у Бjеловцу, код Братунца, данас jе служен парастос за 109 страдалих Срба из овог и сусjедних села Сикирић и Лозничка Риjека, од коjих су њих 68 убиле муслиманске снаге из Сребренице на данашњи дан 1992. године. Прислужене су свиjеће за покоj душа и положено цвиjеће уз спомен-плоче на зиду бjеловачког храма са именима свих 109 убиjених, чиме су обиљежене 22 године од њиховог страдања. Цвиjеће jе положио изасланик предсjедника Републике Српске Горан Џаjић, делегациjе Борачке и Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Удружења логораша региjе

pec-ubijeni-mladici.jpg

Родитељи измасакрираних младића у Пећи: Ко нам је побио децу?

13. децембар 2013.

Деценија и по од убиства шесторице српских младића у Пећи. Огорчени родитељи: Масакр наше недужне деце, осим нас, више никог не занима. Убице су још на слободи У Суботу се навршава 15 година од убиства шесторице српских младића у кафићу „Панда“, у центру Пећи. Али свих ових година ниоткуд не стижу одговори на питања: Ко је наручио убиство? Ко их је убио? Четрнаести децембар, 1998. године – црно слово српског метохијског народа коме је овај стравични злочин био и најава за погром који ће уследити пола године касније. Тада је Метохија готово потпуно очишћена од Срба. Иван Обрадовић био је најмлађи. Ђак прве године пећке гимназије „Свети Сава“. Ђак генерације у основној.

divoselo11.jpg

Први напад на Дивосело

19. новембар 2013.

Ништа ниjе давало ни наслутити да таj jесењи дан 16.новембра 1991.г. неће бити као и други обични jесењи-мада су линиjе повучене и живjело се  ни у рату ни у миру. Иако jе моjа кућа на Раскрижjу од куће мог таста, Богде Баjина и таште Савке, под Точком била удаљена мање од километра, ноћ уочи тог дана жена Мица и jа преноћили смо код њих.  Планирали смо уjутро клати прасе. Кад сам устао, Богде рече да данас нећемо клати прасе, jер киша од 6 сати непрекидно пада. Савка jе спремила доручак-пршуту и jаjа. У то време дотрчи снаjа Исе Ћеjина-Анка и каже  “Ето усташа-тенковима од Госпића!”. Ја сам одмах скочио и

dretelj_logor.jpg

Безгранична злостављања Срба у Дретељу

6. новембар 2013.

Бивши логораш у Дретељу Илиjа Домазет рекао jе да су у логору припадници Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ тукли све затворене српске цивиле сваки дан и ноћ.  На суђењу за злочине над српским цивилима у логору Дретељ, тужилац Тужилаштва БиХ прочитала jе исказе два свjедока коjи због лошег здравственог стања нису у могућности да свjедоче пред Судом БиХ. Илиjа Домазет, коjи jе исказ дао у Тужилаштву БиХ 13. марта 2007. године, испричао jе да jе у августу 1992. из свог стана у Мостару одведен у Воjну амбуланту, па затим у Дретељ. Како се наводи у исказу коjи jе прочитан на рочишту, у воjноj амбуланти све затворенике jе саслушавао Иван Зеленика, коjи их jе притом ударао

gornja-trebinja-ekshumacija.jpg

Koмeмoрaциja у Гoрњoj Tрeбињи нa Koрдуну

6. новембар 2013.

Koд црквe у Гoрњoj Tрeбињи, пoкoпaни су пoсмртни oстaци вишe oд 220 нeвиних цивилних жртaвa убиjeних нa Бaдњaк и Бoжић, 6. и 7.jaнуaрa 1942. гoдинe, инaчe нeдaвнo eксхумирaни. Нeвини цивили пoкупљeни су из Скaкaвцa и тoг диjeлa пoкупскe дoлинe, убиjeни тe пoкoпaни у чeтири мaсoвнe грoбницe нa пoдручjу шумa Дoмaћaj луг и Липљaнскo млaђe. Хрвaтскe шумe oгрaдилe су тa пoдручja пa je дo чeтири мaсoвнe грoбницe сaдa нeмoгућe нoрмaлним путeм дoћи. To je и биo глaвни мoтив дa сe нaпрaви зajeдничкa спoмeн кoстурницa. Tри грoбницe су билe идeнтифицирaнe и oбиљeжeнe спoмeницимa дoк сe чeтвртe ни нajстaриjи стaнoвници тoгa крaja вишe нe сjeћajу. Сaхрaни су присуствoвaли рoдбинa и пoтoмци убиjeних, aнтифaшисти

Парастос

Парастос на Глођанском брду

5. новембар 2013.

Парастосом и полагањем цвијећа на Глођанском брду код Зворника јуче (06.11.2013.) је обиљежена 21 година од страдања 126 бораца Војске Републике Српске и цивила, које су на данашњи дан убили припадници тзв. Армије БиХ. Парастос је служен на мјесту злочина, док је спомен-плоча подигнута два километра даље, јер су ону која је постављана три пута на мјесту страдања непознати починиоци рушили и ломили. Злочин се догодио у зору када су припадници муслиманских снага, након мучења, поубијали војнике из састава Зворничке и Шековачке бригаде Војске Републике Српске, као и цивиле који су се ту затекли. За овај ратни злочин још нико није одговарао, иако постоје непобитни докази о томе ко га

Хашко тужилаштво намјерно “надувало” број убијених

31. октобар 2013.

Тужилаштво Хашког трибунала намјерно је “надувало” број убијених сребреничких Бошњака како би потврдило тезу о наводном геноциду српских снага, иако је имало извјештај Холандског института за ратну документацију /НИОД/ са податком да је укупан број припадника 28. дивизије Армије БиХ, које је Војска Републике Српске заробила у љето 1995. године, био 3.000, пише “Прес Републике Српске”. У повјерљивом документу НИОД-а “Дебрифинг”, који је 28. јула 1995. године сачињен на захтјев холандског Министарства одбране, наводе се бројна свједочења холандских припадника УНПРОФОР-а стационираних у тој бошњачкој енклави. Према тврдњама команданта холандских “плавих шљемова”, пуковника Тома Каремаса, број бошњачких мушкараца који су 13. јула 1995. године били заробљени у Поточарима и “издвојени од

veritas2.jpg

Саопштење поводом годишњице страдања Срба из источне Билогоре

30. октобар 2013.

Дана 31. октобра 1991. године, нападом на ТО Грубишно поље, започела jе акциjа хрватске паравоjске под кодним називом „Откос-10“, коjа jе имала за циљ ликвидирати или протjерати Србе са подручjа источне Билогоре, смjештеног на сjеверозападу Хрватске у троуглу између Бjеловара, Дарувара и Вировитице. Народ источне Билогоре, оцjенивши да малоброjне српске снаге, њих око 400, неће моћи дуго издржати притисак преко шест пута броjниjих хрватских формациjа оjачаних тенковима и далекометном артиљериjом, а поучен историjским искуством из Другог свjетског рата, када су их усташе одводили и убиjали у логорима Јадовно и Јасеновац, кренуо jе у егзодус спашаваjући голе животе. Тога и наредног дана, комплетно становништво из 23 и jедан броj житеља из jош 15 села, напустило jе

bilogora-parastos-2012-1.jpg

Помен страдалим у источној Билогори

19. октобар 2013.

У цркви Светог Марка у Београду у недељу 3. новембра са почетком у 11,00 часова биће служен парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватској 1991. године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997. године.   Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је пре неколико година Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду, а парастос ће служити протојереј-ставрофор Трајан Којић уз саслужење више свештеника. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено живот је изгубило

Мило Ломпар

Ни слободе ни хлеба

4. октобар 2013.

Дубоко потресен неопростивим изгредима и насилним нападима, извршеним 1902. године у Загребу против свега што jе српско, Стоjан Новаковић jе поднео оставку на чланство у Југославенскоj академиjи у Загребу. Обjаснио jе своj чин сазнањем да се противи настоjању по коjем „цео свет, па и Хрвати и Бугари, хоће од Србиjе… коjа jе само део српства (по ономе pars pro toto) да начине гроб а не огњиште српства.“ Зар ниjе страшно ово осећање усамљености? Оно jе ипак веће од нашег данашњег противљења изборима на Косову и Метохиjи: премда лишени подршке међу парламентарним чиниоцима, jер jе код нас на делу политичко jединство засновано на идеjи националне издаjе, премда скраjнути у закутке jавног

bjelovar.jpg

Злочин над војницима ЈНА у Бјеловару још некажњен

29. септембар 2013.

БЕОГРАД – Данас се навршаваjу 22 године од jош некажњеног злочина у бjеловарскоj касарни над воjницима ЈНА, коjи су се предали хрватскоj воjсци, саопштено jе из Информационо-документационог центра “Веритас”. Хрватске снаге су по уласку у касарну убиле команданта касарне “Божидар Аџиjа” у Бjеловару и двоjицу његових помоћника, а четири дана касниjе стриjељале су jош шесторицу припадника ЈНА. Троjицу официра хицима у главу из пиштоља убио jе предсjедник Кризног штаба Бjеловара Јуре Шимић, али Хашко тужилаштво никада ниjе отворило истрагу против њега, иако jе породица jедног од убиjених официра то затражила jош у jулу 1998. године, наводи се у саопштењу “Веритаса”. Суд у Бjеловару jе 2006. године покренуо истрагу против Шимића, након

podrvanje.jpg

СРЕБРЕНИЦА: ПРЕЖИВЈЕЛИ СВЈЕДОЧЕ О МУСЛИМАНСКИМ ЗЛОЧИНИМА

25. септембар 2013.

О стравичним злочинима над Србима, коjе су у Подравању, код Сребренице, починили њихове комшиjе муслимани, као и Насер Орић лично, свjедоче преживjели Срби. На jучерашњи дан приjе 21 годину, jаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе опколиле су ово разуђено планинско село и његове засеоке, пресjекле jедину путну комуникациjу према Милићима и кренуле у силовит артиљериjско – пjешадиjски напад. Да не би пали живи у руке неприjатељу, Миле Николић jе у име опкољених Срба док ниjе прекинута радио-веза, тражио да их гађа српска артиљера, наводећи координате. Ивко Шарац присjећа се како су мjештани били у обручу, али нису помишљали на предаjу. “Били смо у обручу и пружали смо отпор. Нестаjало

zapadno-krajiske-opstine.jpg

ОДБРАНА ЗАПАДНИХ ГРАНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

17. септембар 2013.

КОЗАРСКА ДУБИЦА /СРНА/ – Општине Козарска Дубица, Нови Град и Костаjица обиљежиће у сриjеду, 18. септембра, 18 година од одбране западних граница Републике Српске и БиХ од хрватске агресиjе 1995. године. Одбор Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова утврдио jе да се ове године централи програм обиљежавања “Одбране западних граница Републике Српске и БиХ од Хрватске агресиjе” одржи 18. септембра у Новом Граду.   Обиљежавање годишњице почеће у сриjеду у 10.00 часова полагањем виjенаца на Спомен-обиљежjу у Туњици, а у 11.00 часова у цркви Светог Петра и Павла у Новом Граду биће служен парастос погинулим и убиjеним борцима и цивилима. Обраћање званичника у градскоj биоскопскоj сали планирано jе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА