arrow up
bn-izazovi.jpg

Хрватска дискриминише протјеране Србе (ВИДЕО)

У периоду од 1992 – 1995. године око 250. 000 Срба протjерано jе из Хрватске. Убиjено jе и нестало око 7.000, међутим тачан броj ни данас ниjе познат.  Многоброjни Срби ратне године у Хрватскоj провели су у логорима. Због вjерске и етничке дискриминациjе нико од њих данас не може да оствари, приjе свега своjа имовиниска права, у Хрватскоj. Многи од њих повjерили су своjу имовину хрватским сусjедима, али су касниjе преварени. Међу њима jе и отац Божане Врљановић из Западне Славониjе, коjа каже: ”Он jе покушао да врати имовину. Ми смо судски тражили, борили се за његову имовину. Међутим хрватски судови су увиjек били на страни своjих држављана.” Погледаjте  комплетну емисиjу Хрватска jе створила такав правосудни

sarajevo-pic.jpg

Борци не oдустају од вјерског обреда на мјесту злочина!

ИСТОЧНО САРАЈЕВО 25. АПРИЛА /СРНА/ – Борачка организациjа Сараjевско-романиjске региjе неће одустати од захтjева да страдање припадника ЈНА у Добровољачкоj улици 1992. године у Сараjеву буде обиљежено служењем парастоса на мjесту злочина. Предсjедник Борачке организациjе Сараjевско-романиjске региjе Жељко Лалић поручио jе да ће истраjати у захтjеву, jер у Републици Српскоj нико нема проблема када долази да обиљежава неки датум. Он jе истакао да ова организациjа никада неће прихватити обjашњење да из безбjедносних разлога не може бити служен парастос за душе убиjене браће сабораца на мjесту гдjе су убиjени. “То jе чиста опструкциjа овог догађаjа и неко намjерно покушава да нас исцрпи да одустанемо од тог захтjева и да се забораве

Бљесак

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ГОДИШЊИЦЕ ЕГЗОДУСА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ

У Градишци ће 1. маjа бити обиљежено 19 година од страдања Срба и њиховог протjеривања са простора Западне Славониjе у операциjи хрватске воjске и полициjе “Бљесак”. Обиљежавање годишњице организуjу Удружење Срба протjераних из Западне Славониjе, општина Градишка и Српска православна црква.  У четвртак, 1. маjа, у 9.30 часова у цркви Пресвете Богородице у Градишци биће служен парастос за насрадале. Из Удружења jе саопштено да jе за 10.45 часова планирано обраћање предсjедника Републике Српске Милорада Додика и полагање виjенаца на спомен-плочу испред цркве Пресвете Богородице у Градишци. Програмом jе у 11.00 часова предвиђено да колона окупљених прошета до средине моста и да се у знак сjећања на страдале спусте виjенци у

Да ли излазе на видјело злочини над Србима у Посавини!?

ШАМАЦ, 23. АПРИЛА /СРНА/ – За четворицу бивших припадника ХВО-а из Оџака постоjе чврсти докази да су учествовали у силовањима, ударању и убиjању српских заточеника 1992. године и њихово хапшење показуjе да jе Тужилаштво БиХ коначно почело да ради своj посао, изjавио jе Срни предсjедник Удружења логораша из Брода Ахе Михаjлов.   Михаjлов каже да се нада да Тужилаштво БиХ неће стати на томе, напоменувши да jе у Броду 1992. године било 10 логора, те да имаjу више од 2.000 страница доказног материjала али га да Тужилаштво и Суд БиХ нису користили након што jе враћен из Хага. Према његовим риjечима, у jулу 1992. године у Броду jе било више

zasto-pomen.jpg

Сећање на жртве бомбардовања РТС-а

Полагањем венаца и паљењем свећа код споменика “Зашто?”, ноћас у два сата и шест минута, породице, колеге и приjатељи одали су пошту радницима РТС-а погинулим у бомбардовању 1999. године.     У нападу НАТО-а убиjено jе 16 радника Радио Телевизиjе Србиjе. Тачно у два сата и шест минута навршило се 15 година од погибиjе 16 радника Радио-телевизиjе Србиjе. НАТО jе 23. априла 1999. године бомбардовао РТС са два разорна проjектила. Породице, колеге и приjатељи положили су венце и упалили свеће код споменика “Зашто?” у Абердаревоj улици. Сећање на жртве бомбардовања РТС-а Обраћаjући се окупљенима у име породица настрадалих Мирослав Медић, брат погинулог Синише Медића, рекао jе да су радници РТС-а погинули када

Пуковник Ратко Шкрбић

Најава трибине на тему књиге пук. Ратка Шкрбића „Сребреничка подвала“

У среду 23. априла 2014, у 19 часова, у просториjама сале Вазнесењске цркве у улици Кнеза Милоша у Београду, одржава се трибина на тему књиге аутора Ратка Шкрбића, „Сребреничка подвала.“ Трибина jе била заказана 10. априла у Дому воjске Србиjе, али на интервенциjу Фонда за хуманитарно право и по наређењу министра одбране jе  забрањена. Учесници на трибини у Вазнесењскоj цркви, коjа се одржава са благословом пароха, су:Аутор студиjе „Сребреничка подвала,“ пук. Ратко Шкрбић, иПолитички аналитичар др. Срђа Трифковић. У име организатора и издавача „Историjски проjекат Сребреница“ скуп ће поздравити Милош Милоjевић из „Београдског културног клуба.“ Књига ће бити на располагању посетиоцима трибине. Улаз jе бесплатан и сви су добродошли. Извор:  

anastasija-trajkovic.jpg

ВИШЕ ОД БОЛА – Сотоне, децу вам никада нећемо опростити, Бог нека вам суди

Драган, отац мале Анастасиjе, препричао jе њене последње речи. Анђео измучен пакленим мукама, сањао jе да се пресели у своjу кућицу, где нема бола, где нема пакла коjи нам jе неко посеjао мислећи да jе изнад Бога, изнад небеске правде, изнад свега. Мали анђео jе знао да земаљске правде нема. И да jе jедини пут спаса онаj што води на Небо. Стаjао сам jедног дана уз зид jедне онколошке клинике у Београду, где jе доктор, коjи jе видео многе дечjе смрти, рекао: Мама, тата, идите код свога чеда и олакшаjте му последње дане… Свест ми jе мркла, осећао сам како клизим низа зид те онколошке клинике осећаjући ужасни бол тих родитеља

konf-za-stampu.jpg

СПОМЕН-ПЛОЧА СРБИМА ЖРТВАМА ТОРТУРЕ

Спомен-плоча Србима жртвама тортуре у Сребреници и Подрињу биће постављена 13. jула на зграду Основног суда у Сребреници, наjавио jе потпредсjедник СРС-а “Др Воjислав Шешељ” Воjин Павловић. “У овом обjекту су Срби убиjани без права на суђење и одбрану, и звjерски су их мучиле муслиманске снаге под командом Насера Орића”, исписано jе на плочи димензиjа jедан метар са 60 центиметара.Павловић jе на конференциjи за новинаре у Биjељини рекао да jе кроз логор у згради Основног суда у Сребреници прошло 70 српских цивила, тиjела 13 звjерски убиjених jош нису нађена, а само 15 Срба преживjело jе тортуру и свjедоче о клању, ломљењу костиjу, паљењу и кидању људског меса и страшним понижењима.

vuk-cir-naslovna.jpg

Вуковарски гето

У чему jе извор мржње са коjом се суочаваjу Срби у Хрватскоj? Зашто ни Београд ни међународна заjедница адекватно не реагуjу? Хрватска jе данас, попут других балканских земаља, осиромашена држава са великом незапосленошћу. Њен jавни дуг константно расте, а остало jе jош врло мало могућности за приватизациjу преосталих економских капацитета. Ситуациjа jе таква да ће ускоро сви главни аутопутеви у Хрватскоj бити под заjмом Немачке и Аустриjе, као некадашњи друмови Хабзбуршке монархиjе. Велика бродоградилишта су увелико под стечаjем, а њихов значаj за хрватску индустриjу се може мерити са Сартидом и Заставом у Србиjи. Алармантни су и подаци да све више физичких лица, обичних људи, не може да отплаћуjе кредите узете

oliver-frljic.jpg

Оливер Фрљић: Театар на месту злочина

Оливер Фрљић уочи вечерашње премиjере представе „Александра Зец“ у риjечком ХКД: Као у „Антигони“, jош се спотичемо о лешеве коjи нису добили право да буду укопани ТОКОМ jедне ратне децембарске ноћи, припадници хрватског МУП-а (такозвани „мерчеповци“) упали су у кућу српске породице Зец. Оца Михаjла убили су пред кућом, а маjку Мариjу и дванаестогодишњу кћи Александру одвели на Сљеме и извршили егзекуциjу. На измаку те 1991. године петнаест хитаца jе завршило у главама жртава, коjе су потом бачене у jаму у близини Планинарског дома Адолфовац. Двоjе млађе деце, Душан и Гордана, склонили су се код комшиjа. За оваj злочин нико jош ниjе одговарао. Једног од егзекутора Фрањо Туђман jе одликовао

kuca-vukovic.jpg

Неђо Вуковић из штале гледао убиства

САРАЈЕВО – У селу Колошићи код Високог у jуну 1992. године на прагу куће убиjено jе шест чланова породице Вуковић, а за оваj злочин и 22 године касниjе jош нико ниjе одговарао.   Једини преживjели свjедок злочина Неђо Вуковић испричао jе да jе 20. jуна 1992. године био скривен у штали, одакле jе гледао убиство маjке, оца, брата и три рођака. Успио jе да преживи и прве дане, након што су му убиjени наjближи, провео jе код комшиjе коjи га jе сакривао, пише Бирн. У исто вриjеме када jе страдала породица Вуковић, у jош jедном селу височке општине – Хлапчевићима, убиjено jе четворо људи српске националности. У истом мjесецу jе око 3.000

kosare-1.jpg

Хероји са Кошара без обележја!

На данашњи дан 9. априла терористи ”УЧК” и фашистичко – терористичка НАТО клика заузели караулу Кошаре. На jугословенско – албанскоj граници на караули Кошаре погинуло више од 60 припадника Воjске Југославиjа, а воjници нападани и убиjани од терориста ”УЧК” и 1998. године. Кошаре 11. фебруара 2011. године Фото З. Влашковић Битка за Кошаре се водила око граничног прелаза Раша Кошарес на граници СРЈ и Албаниjе између 9. априла и 9. jуна 1999. године. Циљ напада из Албаниjе од стране УЧК, регуларне воjске Албаниjе и НАТО-а jе био копнена инвазиjа на Косово и Метохиjу и пресецање комуникациjе између jединица ВЈ у Ђаковици и у Призрену. Воjска Југославиjе jе спречила ту намеру. УЧК jе

izbjeglice-oluja.jpg

ПОДМУКЛА ХРВАТСКА – Хрвати су у Хагу тврдили да су Срби бомбардовали колону избеглица из Хрватске

Обjављивање писаних поднесака из спора Хрватске и Србиjе по међусобним тужбама за геноцид на саjту Међународног суда правде показало jе колико су поjедине оптужбе Загреба на рачун Београда биле не само неутемељене већ чак и бизарне.     Тако jе у поднеску коjим jе 1999. године иницирала поступак пред Међународним судом правде, Хрватска, између осталог, тврдила да jе Србиjа одговорна за егзодус хрватских грађана српске националности 1995. године, током акциjе „Олуjа”. Наиме, према тим наводима, од коjих jе Хрватска ипак одустала у марту 2001. године, стаjало jе да jе Србиjа спровела етничко чишћење Срба те да jе зато треба прогласити одговорном за кршење Конвенциjе о геноциду. Ово jе, међутим, само jедан од

sadilovac-1.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА САДИЛОВАЧКЕ МУЧЕНИКЕ

У цркви Рођења Пресвете Богородице, у Садиловцу, на Кордуну, 27. јула 2013. године, у 10. часова  биће служен парастос за жртве  стравичног покоља у овом мјесту. Парастос ће служити парох коренички Никола Малобабић и парох плашчански Горан Славнић. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овој цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини гријех ових невино пострадалих људи је био то што су били Срби православци. У овом стравичном злочину у току Другог свјетског рата нестало је око 70% становништва овог краја. Данас у Садиловцу  који је комплетно спаљен 04.08.1995. нема Срба. 1960.

sarajevo-pic.jpg

Душко Бошковић: Усклађивање терминологије

Ништа више није што је некада било. Што је и логично, јер никада ријеком не пролази иста вода. Дошло вријеме поларизације и сврставања свакога у свој табор. Ако ко и нема свој табор, мора да нађе неки најсличнији. Врше се нове прерасподјеле, преформулације, креира се нова стварност. Па је тако и моја небитност и маленкост одлучила да у духу времена да свој скромни допринос у креирању нових вриједности и односа, као и исправном третирању ствари које ако већ не могу да досегну истину онда бар да к њој теже. Шетајући у доколици градом Сарајевом почео сам опажати неконзистентност у терминологији која се користи на споменицима, спомен плочама и другим обиљежјима

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.