arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
kosti-identifikacija.jpg

ШТРБАЦ: НЕ МАНИПУЛИШЕМО ИСТИНОМ ЗА РАЗЛИКУ ОД ХРВАТА

БЕОГРАД, 14. МАЈА /СРНА/ – Директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изjавио jе Срни да оваj центар ниjе имао намjеру да стављањем Хрватице Мариjе Ераковић на списак имена 19 Срба коjи су идентификовани манипулише истином, већ да су околности њеног живота условиле да се нађе међу српским жртвама. Штрбац jе нагласио да за разлику од „Веритаса“, надлежно хрватско министарство на свом званичном саjту ни уз jедно од 19 идентификованих лица ниjе назначио националност, а непобитна чињеница jе да су сви, осим Мариjе Ераковић, рођени као Срби, а она jе удаjом за Србина Душана, провела и окончала живот у православноj српскоj породици. Реагуjући на писану примjедбу Дамира Фотића, блиског рођака

tuzlanska_kolona.jpg

СВЈЕДОЦИ ЗЛОЧИНА ОПТУЖУЈУ, ТУЖИЛАШТВА ЋУТЕ

БИЈЕЉИНА, 14. МАЈА /СРНА/ – Истина jе jедна, али правде jош нема за жртве стравичног муслиманског злочина у Тузли гдjе су 15. маjа 1992. године убиjени и спаљени српски младићи у тадашњоj ЈНА, коjа се по договору мирно повлачила из града, рекао jе данас преживjели учесник тузланске колоне Радоjица Илић. „Породице убиjених, обогаљени, али преживjели из `Тузланске колоне` неће стати док се злочинци не пронађу и не казне“, поручио jе Илић на конференциjи за новинаре градске Борачке организациjе у Биjељини. Илић jе у договореном повлачењу ЈНА из Тузле рањен са пет метака, живи у Биjељини као инвалид и живjеће, каже, док злочинце не стигне правда. Свjедочио jе, каже Илић, о

kosti-identifikacija.jpg

Загреб: Идентификовано 19 Срба страдалих у рату

У Загребу jе идентификовано 19 Срба, чиjи су посмртни остаци ексхумирани на подручjу Двора, Задра, Шибеника и Машићке Шаговине, саопштила jе Комисиjа за нестала лица Владе Србиjе. Идентификациjа методом анализе ДНК обављена jе у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу. Посмртни остаци биће сахрањени на мjестима коjа су раниjе договорена са њиховим наjближима. Међу тиjелима коjи су у задњих 13 година есхумирани из масовних, заjедничких и поjединачних гробница идентификовани су Мариjа Ераковић (1931) из Кричака код Дрниша, Предраг Циндрић (1968) из Машићке Шаговине у Новскоj, супружници Љубица (1925) и Петар (1927) Шашо из Љесковца у Двору, као и Даринка Поповић (1935) из Чисте Мале код Книна,

tuzlanska-kolona.jpg

СПАЉИВАЊЕ ВОЈНИКА СЛАВЕ КАО „ДАН ПОБЈЕДЕ“

Злочин над воjницима ЈНА у Тузли, коjи су приjе 22 године извршили припадници тадашњих муслиманских паравоjних снага, jош чека своj судски епилог, а породице и даље траже посмртне остатке наjмилиjих како би их сахраниле?!  Наjмање 54 воjника и официра некадашње ЈНА убиjено jе на Брчанскоj малти, а 44. су рањена, када су тадашње тузланске власти прекршиле договор о мирном повлачењу воjника из овог града. Злочин у Тузли распламсао jе спиралу сукоба у тадашњоj БиХ, а преживjели учесници колоне и породице убиjених кажу да jе до сада утврђен идентитет неколико десетина младића, иако их jе било неколико пута више. Захваљуjући Одбору за обиљежавање значаjних историjских догађаjа, коjи jе формирала Влада Републике

bijeljina-parastos-spomenik.jpg

ПОЧАСТ ХЕРОЈИМА РАТНИХ СЕМБЕРСКИХ БРИГАДА

БИЈЕЉИНА, 12. МАЈА /СРНА/- У Биjељини jе данас поводом 22 године од формирања Воjске Републике Српске /ВРС/ одата почаст хероjима 14 ратних семберских бригада у коjима jе животе за одбрану огњишта дало око хиљаду бораца. Парастос погинулим служио jе Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом. Виjенце на централни споменик браниоцима у одбрамбено-отаџбинском рату положиле су делегациjе Народне скупштине, Министарства унутрашњих послова, градски челници, представници борачких организациjа и броjне општинске делегациjе из Републике Српске. Предсjедник градске Борачке организациjе Зоран Миљановић рекао jе новинарима да су ратне семберске бригаде имале око 25.000 бораца и да jе обавеза генерациjа коjе долазе да чуваjу сjећање на хероjе и jачаjу Републику Српску коjа jе наjвећа тековина

goran-celar.jpg

Подјармљивање Срба: Поглавље дјечији вртић Вуковар 2

Можда постоји неко ко сме и може, неко у коме је још остала трунка части, морала и достојанства, као и разумевања за овај напаћени народ и његове потребе.  Сада већ давне 1998 године а у време мирне реинтаграције подунавља у уставно-правни поредак Републике Хрватске и исто тако мирног, тихог и прећутног егзодуса комплетних српских породица са овог подручја, схвативши важност очувања националног идентитета Срба, тадашња директорица дечјег вртића креће у тада немогућу мисију регистрације ове устанаве за рад на српском језику и писму. Двојезични односно двописмени статут ове установе, као и двојезична табла, требали су бити смерница и пример на који начин Срби могу конзумирати своја права, гарантована Уставним законом

odbrana-ilidze.jpg

Обиљежавање дана одбране Илиџе

Борачка организациjа „Илиџански борац“ Источна Илиџа данас обиљежава Дане одбране ове општине у протеклом рату као знак сjећања на 22. април и 14. маj 1992. године, када су одбиjени неприjатељски напади такозване Армиjе БиХ. Предсjедник Предсjедништва организациjе „Илиџански борац“ Горан Шеховац рекао jе новинарима да jе таj период био наjкритичниjи за општину, jер њени становници нису били квалитетно организовани да се бране од такозване Армиjе БиХ. „Илиџанска бригада jе бастион Сараjевско-романиjског корпуса Воjске Републике Српске и дала jе огроман допринос у стварању Републике Српске. Због тога сам и данас поносан што сам као илиџански борац учествовао у томе“, изjавио jе Шеховац. Он jе подсjетио да jе током кобног напада 22.

vojska-rs.jpg

Дан војске и Дан бораца Српске

Дан воjске и Дан бораца Републике Српске биће, први пут, заjедно обиљежени у Бањалуци данас и сутра. У Храму Христа Спаситеља данас ће бити служен парастос погинулим борцима и цивилним жртвама Oдбрамбено-отаџбинског рата и положени виjенци на гробљу Свети Пантелиjа и на Спомен-костурници на Новом гробљу. У Банском двору биће одржана свечана академиjа. Воjска Републике Српске формирана jе у околностима рушења СФРЈ, као израз потребе да се српски народ заштити од уништења и одбране просторa у БиХ гдjе живи српски народ. Наjзначаjниjе операциjе ВРС су „Коридор 1992“, „Приjедор 1992“, „Подриње 1993“, „Лукавац 1993“, „Противудар на Бихаћ 1994“, „Криваjа 1995“, „Одбрана сараjевско-романиjске области 1995“, „Одбрана западних граница Републике Српске 1995“, као

bijeljina.jpg

БОЛНО СЈЕЋАЊЕ НА НЕСТАЛЕ СРПСКЕ БОРЦЕ И ЦИВИЛЕ

БИЈЕЉИНА, 10. МАЈА /СРНА/ – На подручjу Сембериjе и Маjевице до сада су пронађена тиjела 293 српска борца и цивила коjи су нестали током рата, а након 22 године jош се трага за посмртним остацима 66 жртава, подаци су Удружења породица несталих биjељинске региjе. Предсjедник овог удружења Смиља Митровић jе, након данашњег парастоса у манастиру Свете Троjице у Тавни позвала тужилаштва да убрзаjу процес тражења, а апел за помоћ упућен jе свима коjи имаjу било какве информациjе о несталима. Према њеним риjечима, од краjа рата у Републици Српскоj jе пронађено 3600 посмртних остатака, а jош се трага за 1.450 несталих бораца и цивила. Митровићева jе у рату изгубила деветнаестогодишњег сина

AMBLEM.jpg

СРПСКИ ОФИЦИРИ И ВОЈНИЦИ НИСУ ОКАЉАЛИ ОБРАЗ,РУКЕ И ИМЕ

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе jуче jе у Спомен храму Светог Василиjа Острошког и Тврдошког у кругу Касарне „Билећки борци“ служио Свету архиjереjску литургиjу и помен свим припадницима херцеговачког корпуса коjи су погинули у одбрамбено – отаџбинском рату. „У овом рату, у овоj нашоj Херцеговини, jа као и сваки од вас може да посвjедочи да смо имали изванредне официре и воjнике и оно што представља велику част и радост jесте да нема наших официра и воjника тамо гдjе се помињу они коjима jе окаљан образ, руке и име“, истакао jе владика Григориjе обраћаjући се присутнима поводом обиљежавања 12. маjа – Дана Воjске Републике Српске. Владика Григориjе jе поручио

radonja-zlocin-kordun.jpg

Шума Радоња

На данашњи дан приjе 72 године, усташе и домобрани на Кордуну поклали више од 250 Срба Шума Радоња, на путу од Биљега према жељезничкоj станици Славско Поље, у jарку, уз пут. 8. маjа 1942. године поклале усташе и домобрани више од 250 српских цивила    Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.    Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e–maila: [email protected] , телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

Миодраг Линта

Линта тражи да се поштује закон о правима мањина

Прелепљивање налепница потврђуjе да су Срби у Хрватскоj грађани другог реда и да закон за њих не важи, оценио председник Коалициjе удружења избеглица Миодраг Линта. Предстaвници удружења бранитеља су jуче прелепили налепнице с хрватском заставом преко двоjезичних табли на државним институциjама у Вуковару. Линта jе истакао да посебно забрињава то што jе хрватска полициjа мирно посматрала противуставну и противзакониту акциjу представника бранитељских удружења, преноси Танjуг. Сматра да Срби у Хрватскоj нису могли ништа друго ни да очекуjу, с обзиром да су наjвиши хрватски званичници, пре два дана у Окучанима, на обележавању 19. годишњице акциjе „Бљесак“, рекли да jе то „велики дан за Хрватску и дан победе и дан одбране њене слободе

dobrovoljacka-pomen-majka.jpg

Добровољачка: Одата почаст страдалим војницима ЈНА

Чланови породица воjника некадашње ЈНА, страдалих у Добровољачкоj улици у Сараjеву 1992. године, као и преживjели злочина и званичници Републике Српске, на челу са премиjером Српске Жељком Цвиjановић, мирно су данас у колони стигли у Добровољачку улицу и одали почаст страдалима. Учесници обиљежавања, међу коjима jе био и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Петар Ђокић, те представници локалних власти, су на мjесту страдања воjника ЈНА положили руже и прислужили свиjеће. Припадници Министарства унутрашњих послова Кантона Сараjево обезбjеђивали су оваj скуп, коjи jе протекао мирно и достоjанствено. Након мирне шетње, полагања цвиjећа и паљења свиjећа у Добровољачкоj улици, обиљежавање 22 године од страдања припадника ЈНА у овоj сараjевскоj улици биће

vojnici-skenderija.jpg

Сјећање на Добровољачку- 22 године од злочина

Данас се навршаваjу 22 године од када jе извршен ратни злочин над припадницима ЈНА у бившоj Добровољачкоj улици у Сараjеву. У оружаним нападима на припаднике ЈНА у Сараjеву 2. и 3. маjа убиjена су 42,а рањена 73 лица, те заробљено 215 лица.     Обиљежавање 22 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкоj улици, у Сараjеву почиње служењем парастоса за погинуле у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима. Након парастоса предвиђен jе одлазак у Сараjево и мирна шетња улицом у коjоj jе извршен злочин. Обиљежавању ће, између осталих, присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Петар Ђокић. У МУП-у Кантона Сараjево речено jе да за данас у Добровољачкоj ниjе наjављен

slika-gradiska-komemoracija.jpg

ОБИЉЕЖЕНО 19 ГОДИНА ОД ЕГЗОДУСА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ

У Градишци jе данас, у присуству предсjедника Републике Српске Милорада Додика, обиљежено 19 година од егзодуса Срба из Западне Славониjе парастосом у храму Покрова Пресвете Богородице, полагањем виjенаца и прислуживањем свиjећа на спомен-плочу, те спуштањем виjенаца и цвиjећа са средине моста у риjеку Саву. Комемоарцииjи jе присуствовала и делегациjа Удружења грађана Јадовно 1941. из Бањалуке на челу са др. Душаном Басташићем. Додик jе том приликом поручио да ће 1. маj остати записан у генима Срба у наредним поколењима. „Постоjи генерална опструкциjа од Хрватске да истина и правда не изађу на видjело. Српски народ jе данас расут у неколико држава и мора да се интегрише како би опстао. Срби мораjу имати право на живот, право на

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.