У понедjељак, 29. септембра, у Козарскоj Дубици биће обиљежене 23. године од погибиjе народног хероjа Милана Тепића. У присуству породице овог хероjа, коjи jе своjим чином заслужио вjечно поштовање, на породичноj гробници Тепића виjенце ће положити и свиjеће запалити представници Општине Козарска Дубица, Борачке организациjе, СУБНОР-а и политичких партиjа. Приjе 23. године, 29. септембра, у бjеловарскоj касарни на Беденику маjор Југословенске народне армиjе Милан Тепић не желећи да препусти неприjатељу оружjе коjим би убиjао његове воjнике погинуо jе, дигавши у ваздух воjно складиште и себе. За оваj jуначки подвиг маjор Тепић jе одлуком Предсjедништва Социjалистичке Федеративне Републике Југославиjе постхумно одликован Орденом народног хероjа. Њему у почаст, Република Српска jе установила

Желимир Кнежевић већ пуних десет година води правну битку око враћања имовине. Агенциjа за некретнине одобрила продаjу уз лажирану пуномоћ. У документима браћа близанци „рођени 1950. и 1952. године“ СУДБИНА Желимира Кнежевића (53) из Книна и његова децениjска борба са државом Хрватском око имовине само jе jош jедан у низу примера како jе нова чланица Европске униjе етнички очишћена од Срба и како им jе послала jасну порука да и не помишљаjу на повратак у „лиjепу њихову“. Желимир jе са фамилиjом избегао из Книна и jедва jе спасао живу главу пред „Олуjом“. Иза његове породице у Книну jе остао стан и породична кућа од 200 квадрата у центру града. После

Удружење грађана Јадовно 1941. и Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС, организује Прво сабрање удружења потомака и поштовалаца српских жртава ратова у XX вијеку под називом ,,Сјећање није довољно“. Сабрање ће се одржати 03.-05. октобра 2014. на Козари, у хотелу Монумент. Страдање нашег народа у XX вијеку, представља снажну категорију нашег националног идентитета и јединствену спону у процесу широког дијапазона националних интеграција. Усвајање тог страдања у трајно памћење нашег народа, представља не само дужан однос према нашим прецима него и одговоран однос према будућим покољењима у функцији превенције геноцида. Култура сјећања на претке представља значајан дио, како колективног, тако и идентитета сваког појединца. Однос српског

БУЕНОС АЈРЕС – Аргентинска полициjа трага за хрватским држављанином Луном Терзићем Николићем, коjи jе током ратова у Хрватскоj, према сопственом признању, убио 145 Срба. Потера jе организована након што jе Терзић у Аргентини покушао да убиjе познаницу, после чега jе побегао. Према писању аргентинских медиjа, Терзић jе упознао своjу несуђену жртву преко друштвених мрежа, након чега су се срели˝.  Шок с интернета – После само три дана она га jе позвала да дође у градић Рио Гранде. Пошто ниjе имао где да се смести, она га jе позвала у своjу кућу. Након неколико дана уследио jе прави шок за жену када jе, посредством интернета, сазнала за Терзићеве злочине у Хрватскоj

БАЊАЛУКА, 22. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Начелник федералне општине Гламоч Радован Марковић изjавио jе данас Срни да jе до сада прикупљено око 13.000 КМ за изградњу споменика за више од 120 погинулих борца Гламочке бригаде у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату. “Недостаjе нам jош око 5.000 КМ за реализациjу овог проjекта. Споменик српским борцима би био подигнут у порти Саборног храма у Гламочу”, рекао jе Марковић.  Он jе истакао да у реализациjи проjекта учествуjе и Удружење српских бораца из Гламоча.  “Не смиjемо заборавити борце коjи су живот дали за одбрану наших вjековних огњишта. Надам се да ћемо у догледно вриjеме, на задовољство свих нас, подићи споменик борцима Гламочке бригаде”, каже Марковић.   Извор:

БЕОГРАД, 21. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе да jе амбасадор Хрватске у Србиjи Гордан Маркотић поново изнио низ неистина на рачун Србиjе и да jе истовремено износећи нетачне податке о положаjу Хрвата у Србиjи прикрио у каквом се стварно стању налази српска мањина у Хрватскоj. Он jе нагласио да jе неистина да Србиjа не поштуjе Споразум о заштити националних мањина и да фаворизуjе Буњевце у односу на хрватску националну мањину, те истакао да jе управо супротно и да jе Хрватска та коjа има своjе фаворите међу националним мањинама. “У Истарскоj жупаниjи уведена jе двоjезичност, односно хрватски и италиjански jезик су у службеноj