Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Selo masovnih grobnica

Datum objave: subota, 19 januara, 2019
Objavljeno u Kordun
Veličina slova: A- A+

dragan-krosnjar.jpg

Nema samo Kordun svoju Čemernicu. Istih toponima ima i u Srbiji, Bosni i još poneki u Hrvatskoj. Ali, samo je kordunaška Čemernica odživela svoje ime, u čemeru i jadu. Nekada veliko selo, koje svojim krajevima gotovo spaja Vrginmost i Topusko, opustelo je, zaboravljeno i od Boga i od države.

O stradanju Čemerničana najrečitije govore masovne grobnice u selu, one obeležene iz Drugog svetskog rata i iz ovog poslednjeg, iz “Oluje”, zarasle u korov i još neobeležene i bezimene, čekaju ekshumaciju i identifikaciju ubijenih.

Zato o Čemernici danas više govore mrtvi nego živi. Uoči svetskog rata bilo je u njoj oko 270 domaćinstava i 1.600 stanovnika, a danas 10 puta manje. Kako se to dogodilo svedoče spomenici i masovne grobnice.

Na onom centralnom upisano je 1.029 imena. Dragan Krošnjar, koji se posle “Oluje” skrasio u Banjaluci, gde je menadžer u američkoj organizaciji USAID, koristi svaku priliku da sa porodicom poseti svoju Čemernicu i zapali sveće kod spomenika u centru sela. Na tom popisu ubijenih upire prstom na imena dece: Manojlović Gojko, dve godine, Miščević Milka tri godine, Milojević Jovan jednu godinu, Obradović Branka godinu dana… Mnogo je tu i njegovih Krošnjara.

20. Januara 1942, na sv. Jovana, Krsnu slavu, na Ratković strani, kod Čemernice, Vrginmost, ustaše su noževima usmrtile 74 Srpkinje s njihovom djecom, žene i djevojke prije togasu mučene i silovane.

Pre Drugog svetskog rata Čemernica je bila opštinsko mesto i za susedna sela, Batinovu Kosu i Bukovicu. Imala je, kako i dolikuje, poštu, školu, crkvu, prodavnicu i kafanu. Osnovna škola zvala se “Car Dušan Silni”. No, ustaše su 1941. zaigrale svoj krvavi pir. Bio je to početak kraja ta tri sela. U avgustu te godine u pravoslavnoj glinskoj crkvi svirepo su ubili oko 300 muških glava iz ta tri sela, a potom, samo nekoliko meseci kasnije, žene i decu u Ratkovića Strani, u samom selu. Na taj zločin još podseća oronula drvena kuća u kojoj su, pripoveda Krošnjar, pre klanja silovali uhvaćene žene. Drvenu crkvu Svete Petke odvezli su u Topusko za izgradnju kuće jednom ustaši, koji je, po priči, ubrzo poludeo.

– Bar je njega stigla božja kazna – kaže Krošnjar.

Sedamdesetih godina prošlog veka, kada su rane malo zacelile i Čemernica se ponovo podigla, odlučili su da ponovo podignu crkvu Svete Petke. Krošnjar ističe da je i on u njoj kršten, kao i njegova tri sina, Nikola, Đorđe i Sava.

– Pre ovog poslednjeg rata u Čemernici je bilo oko hiljadu duša, sada stotinak. Većina je u Srbiji, Americi, Kanadi, Australiji – kaže Krošnjar pokazujući nove neobeležene grobnice iz “Oluje”, koje mu je pokazao očevidac zločina, pokojni Simo Miletić, a u koje su hrvatski vojnici sahranili svoje žrtve, ubijene Srbe.

Čemerničani su okupljaju u rodnom selu kada su velike svetkovine, od Ivanjdana do Preobraženja.

– Najviše nas dolazi na te naše sabore. Tu se zaigra kolo i zapeva naša ojkača. Tako negujemo taj duh, naš krajiški, kordunaški. Uveren sam da ćemo u tome uspeti i preneti to na našu decu – poručuje Krošnjar, naglašavajući da je i pre ovog egzodusa dosta Čemerničana zarađivalo gastarbajterski hleb u evropskim zemljama. Najviše u Nemačkoj. I sam je rođen u Minhenu, gde su mu tada živeli roditelji. Otac mu je poginuo u poslednjem ratu, a majka se, posle nekoliko izbegličkih godina provedenih u Srbiji, 2000. vratila u Čemernicu.

– Nastojimo da neko uvek prenosi priču o tragici Čemernice. Taj čemer svi mi nosimo u sebi i on nas obavezuje. To je najmanje što dugujemo svim na pravdi boga ubijenim Čemerničanima. Ova država za njih, kao i za nas preostale, neće učiniti ništa. Uostalom oni su i poubijani, a mi, koji smo bili bolje sreće, prognani zbog njene “čistoće”, jer je ona i projektovana bez nas – kaže Krošnjar…

crkva_svete_petke.jpg

Ukradeno crkveno zvono

Skromna, od betonskih bloketa uzidana crkva Svete Petke, u lošem je stanju. Njena fasada i krov vape za obnovom. Pre dve godine lopovi su odneli zvono.
Paroh Đuro Krošnjar, Draganov stric koji živi u Čikagu, sakupio je među našim ljudima 2.500 dolara za obnovu crkve u Čemernici, ali za najnužnije intervencije nedostaje još oko 3.000 evra.

Izvor: vesti-online

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top