Скочите на садржај
У сребреничком селу Ратковићи 21. jуна 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице убиле су на свиреп начин 24-оро Срба, већином цивила. Упали су у Ратковиће и убиjали, пљачкали и палили све што су затекли у, углавном, старачким домаћинствима… Везане виjести: ПАРАСТОС СТРАДАЛИМ СРБИМА ИЗ РАТКОВИЋА – Jadovno … СУТРА ПОМЕН ЗА 24-ОРО УБИЈЕНИХ СРБА ИЗ РАТКОВИЋА …
На Дугоj Њиви код Модриче сутра ће бити обиљежене 23 године од пробоjа „Коридора живота“, наjвеће побjеде Воjске Републике Српске у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Oбиљежавање пробоjа коридор Фото: Глас Српске Преживjели учесници битке, становници општина кроз коjе jе пробиjен коридор и званичници поново ће, 23 године након операциjе, на Дугоj Њиви код Модриче, традиционално у недjељу приjе Видовдана евоцирати успомене на наjзначаjниjу акциjу Воjске Српске и одати помен погинулим за стварање и одбрану Републике Српске и слободу српског народа. Програмом обиљежавања, коjи jе утврдио Пододбор Владе Републике Српске за обиљежавање значаjних историjских догађаjа, предвиђено jе да манифестациjа почне у 9.00 часова у манастиру Светог великомученика Цара Лазара на Дугоj Њиви,
Недељко Митровић Породице погинулих и несталих из Републике Српске jош увиjек нису добиле одговор од Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ и Међународне комисиjе за нестала лица (ИЦМП) због чега су формиране посебне канцелариjе Института за Подриње и Краjину, изjавио jе предсjедник Републичке организациjе коjа окупља ове категориjе Недељко Митровић. „Од наведених институциjа очекуjемо да нам поjасне оснивање двиjе посебне канцелариjе, што ми доживљавамо као дискриминациjу и мање уважавање несталих из реда српског народа. То jе супротно свим конвенциjама, уредбама, законима, па и хуманитарном и кривично-правном приступу у рjешавању ових питања“, рекао jе Митровић Срни. Митровић каже да jе за породице погинулих и несталих из Републике Српске неприхватљиво да
Руски академик и историчар Јелена Гускова упозорава да jе главни удар британске резолуциjе на Републику Српску, али, у случаjу да буде изгласана, био би осуђен циjели српски народ. Јелена Гускова Разговарала: Весна ШУРБАТ Русиjа треба да гласа против британске резолуциjе о Сребреници или да потпуно промиjени текст, посебно двиjе тачке о осуди и порицању геноцида, истиче руски академик и историчар Јелена Гускова. Гускова у интервjуу Срни истиче да британска резолуциjа не смиjе да прође Савjет безбjедности УН, jер се њом осуђуjе циjели српски народ. „Не смиjемо дозволити да та резолуциjа прође у том облику и да буде изгласана“, наводи Гускова, коjа jе руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института
Манастир и споменик на Дугоj Њиви Град Бањалука обезбиjедио jе бесплатан превоз до Дуге Њиве код Модриче гдjе ће у недjељу, 21. jуна, бити обиљежене 23 године од пробоjа „Коридора живота“ кроз Посавину. Три аутобуса ће кренути са старе аутобуске станице у Видовданскоj улици у недjељу у 6.30 часова, а повратак jе планиран по завршетку манифестациjе у поподневним часовима, саопштено jе из Градске управе града Бањалука. Обиљежавање пробоjа „Коридора живота“ организуjе Одбор Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова. Програмом обиљежавања на Дугоj Њиви код Модриче предвиђено jе служење помена и полагање цвиjећа на спомен-обиљежjе погинулим у рату, затим обраћање званичника, а након тога и богат културно-умjетнички програм. У
Радоjка Филиповић Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац Радоjка Филиповић сматра да jе срамотно што бошњачки политички врх оркестрирано брани Насера Орића и врши политичке притиске на представнике међународних институциjа да буде ослобођен. Она jе у изjави Срни оциjенила да jе неприхватљиво да се потпуно игнорише више стотина цивилних српских жртава и тражи Орићево пуштање из притвора у Шваjцарскоj без икаквих доказа о његовоj неумиjешаности у броjне злочине почињене над Србима. „Не нуде доказе да Орић ниjе умиjешан у злочин на Залазjу на Петровдан 1992. године када jе убиjено 69 и заробљено 20 Срба од коjих jе седморо било живих и jош се не зна
Директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изjавио jе да се Србин Миле Паспаљ – Баћа, коjи jе jуче ухапшен у Јасноj Пољани код Глине, ниjе налазио на званичном списку осумњичених за ратне злочине што указуjе на то да хрватско тужилаштво сада на површину извлачи случаjеве коjи се никако не могу оквалификовати као ратни злочини. Он jе за Срну указао да се Паспаљ не налази на списку коjи имаjу, а он се односи на период закључно до 31. марта 2013. године. Штрбац jе оциjенио да Хрвати преко покретања нових кривичних процеса плаше Србе да се не враћаjу у Хрватску већ, напротив, да се од ње удаље миљама далеко. „Ја ово
Ефраим Зуроф Један од наjпознатиjих свjетских ловаца на нацисте Ефраим Зуроф jе рекао да jе апсурдно и страшно поредити холокауст, геноцид у Руанди и злочине у Сребреници. Зуроф jе рекао да ниjе сигуран да jе оно што се десило у Сребреници – геноцид и да jе одлука да се то назове „геноцидом“ дониjета из политичких разлога. „Очигледно се догодила трагедиjа, недужни људи изгубили су живот и треба да се сачува сjећање на њих“, наводи Зуроф, коjи jе директор центра „Симон Визентал“ из Израела. Он jе за београдску „Политику“ рекао да ни Руанда и холокауст нису исто, иако су злочини коjи су се догодили у Руанди много сличниjи холокаусту од онога
Министар Миленко Савановић полаже виjенац на воjничком гробљу Мали Зеjтинлик на Сокоцу Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић данас jе на Сокоцу апеловао на све политичаре у БиХ и свjетске моћнике да се не играjу ватре на овим просторима и не заробе садашњост и будућност неким новим ситуациjама гдjе се за слободу мора поново воjевати. Савановић jе на обиљежавању 20 година од одбране Сараjевско-романиjске региjе рекао да овом приликом жели да подсjети политичаре у БиХ, у Републици Српскоj и свjетске моћнике да судбина народа практично зависи од њихових одлука. „Постоjе неки коjи су кратког памћења, постоjе неки коjи недовољно познаjу историjу и играjу се ватром опет на
Господње речи: не боjте се оних коjи убиjаjу тело, већ се боjте оних коjи вам могу убити душу, надахњивале су многе хришћанске генерациjе за ових 2000. година. Наш, иако грешан, али ипак крстоносни народ, следовао jе тим речима и дао многе мученике и светитеље од тренутка примања хришћанства па све до сада. У новиjе време у нашем народу, иако удаљеном од Христа, jош увек има богочежњивих душа коjе су спремне да за Христом иду кроз смрт у вечни живот. Такав jе у наше дане био отац Харитон. Господње речи: не боjте се оних коjи убиjаjу тело, већ се боjте оних коjи вам могу убити душу, надахњивале су многе хришћанске генерациjе
Алексеj Пушков Предсjедник Одбора руске државне Думе за међународне односе Алексеj Пушков изjавио jе вечерас у Београду да оно што се догодило у Сребреници у jулу 1995. године ниjе био геноцид и оциjенио да резолуциjа о Сребреници коjу припрема Велика Британиjа неће бити прихваћена у међународноj заjедници ван граница западне алиjансе. Пушков jе на предавању о актуелним спољно-политичким питањима на Универзитету „Браћа Карић“ у Београду рекао да се Запад толико игра са политиком дуплих стандарда и узима за право да одређуjе шта jе злочин, да се губи свака оправданост такве инициjативе. „Ова резолуциjа jе покушаj Запада да завади Србиjу са муслиманским народом, али и покушаj да се Србиjи, коjа ниjе
Кад прихватимо њихову истину за своjу, сами ћемо наjбоље регулисати процесе наше могуће побуне. Воjничко гробље у Братунцу Пише: Милан Дамjанац Постоjи тешко искорењива заблуда да у оквиру друштвеног система постоjе феномени коjи нису бар посредно политички. Уметност, спорт, култура су политички феномени, и не могу се посматрати одвоjено од политике. Слично важи и за питање жртава у ратовима. Питање жртава jе неодвоjиво од политиkе управо због тога што помињање жртве увек наговештава кривца. Оваj психолошки ефекат задире у давну историjу људског рода и тиче се односа наплате и дуга. Дуг постоjи и он се мора наплатити. Од кога? Од кривца. Међутим, пошто jе кривац увек поjединац, кључно jе пребацити
Упокоjени митрополит Јован jош 2006. упутио патриjарху писмо у коjем наводи да jе у Хрватскоj покрштено више од 30.000 Срба Према подацима Државног завода за статистику РХ (ДЗС РХ), на попису становништва у Хрватскоj из 1991. године, од укупно 4.784.265 становника, Срба jе било 581.663 (12,2 одсто) а Југословена 106.041. Међу њима, с чим су сагласни и хрватски демографи, било jе између 60 и 70 одсто Срба. Двадесет година касниjе, према попису становништва из 2011. године, у Хрватскоj jе живело тек 186.633 Срба (4,36 одсто), док су Југословени сведени на статистичку грешку (331 особа). Службени Загреб у разним приликама наводи броjку од више од 133.000 српских повратника по завршетку рата.
Његово преосвештенство епископ сремски Василиjе одобрио jе градњу капеле у фрушкогорском насељу Банстол посвећене жртвама хрватске воjне акциjе „Олуjа“, у коjоj jе са своjих вjековних огњишта у Хрватскоj протjерано више од 250.000 Срба. „Срби не смеjу и неће седети скрштених руку, док у Хрватскоj спремаjу помпезну прославу 20 година од `Олуjе`. Капела у Банстолу, на светоj Фрушкоj гори, биће jедно од места где ћемо с плачем и тугом, али достоjанствено обележити дане кад смо отерани са своjих вековних огњишта и отргнути од своjих светиња“, рекао jе Срни владика Василиjе jуче послиjе договора са житељима Банстола о градњи капеле. Он jе додао да би градња капеле у Банстолу могла кренути већ
Полагање виjенаца страдалим полицаjцима у Мркоњић Граду У цркви Рођења Пресвете Богородице у Мркоњић Граду данас jе служен парастос поводом 23 године од погибиjе 20 мркоњићких полицаjаца, а на спомен-обиљежjе у Станици jавне безбjедности положени су виjенци и цвиjеће. Представници полициjе и породица погинулих полицаjаца положили су цвиjећа и на спомен-обиљежjе у Шебезима. Начелник Станице jавне безбjедности Мркоњић Град Милан Милекић рекао jе да служењем парастоса, прислуживањем свиjећа и полагањем виjенаца jош jедном одаjу почаст припадницима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, Станице jавне безбjедности Мркоњић Град коjи су 1992. године у одбрамбено-отаџбинском рату животе дали за Републику Српску. „На оваj начин показуjемо и доказуjемо да они нису заборављени, као ни
Један од најпопуларнијих листова у Шпанији „ABC“ објавио је чланак о „херојској“
Увођење обуке за резервисте који нису служили војску је корисно, сматрају саговорници
Шпански лист ABC објавио је чланак у коме новинар Мануел Виљаторо сажаљева
Хатиџa Бериша, професорка на Војној академији у Београду у интервјуу за „Новости“:
Румунски ултранационалистички кругови који желе да „обједине све Румуне”, па и Влахе
У јами Пандурици страдало је 36 Љубињаца, а у јами Јагодњачи на
Ивица Дачић, за „Новости“, о новим провокацијама из Хрватске. Да ли је
Прва масовна ликвидација Срба у Приједору („Илиндански покољ“) десила се у љето
Какве су биле везе славног нобеловца са равногорцима и њиховим вођом генералом
Милановчанин Владета Поњавић (83) први пут прича о својој трагедији. Деда Остоја
Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта изјавио је данас да Хрватска
Због ограничених капацитета немогуће је сву наставу организовати на сва три службена
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
