Отаџбински рат Архиве - Страница 357 од 502 - Јадовно 1941.

САВАНОВИЋ: НЕ СТВАРАТИ СИТУАЦИЈЕ ДА СЕ ЗА СЛОБОДУ ПОНОВО ВОЈУЈЕ

16. јун 2015.

Министар Миленко Савановић полаже виjенац на воjничком гробљу Мали Зеjтинлик на Сокоцу Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић данас jе на Сокоцу апеловао на све политичаре у БиХ и свjетске моћнике да се не играjу ватре на овим просторима и не заробе садашњост и будућност неким новим ситуациjама гдjе се за слободу мора поново воjевати. Савановић jе на обиљежавању 20 година од одбране Сараjевско-романиjске региjе рекао да овом приликом жели да подсjети политичаре у БиХ, у Републици Српскоj и свjетске моћнике да судбина народа практично зависи од њихових одлука. „Постоjе неки коjи су кратког памћења, постоjе неки коjи недовољно познаjу историjу и играjу се ватром опет на

Данас се навршава 16 година од отмице и мученичког страдања оца Харитона кога су масакрирали шиптарски терористи (видео)

16. јун 2015.

Господње речи: не боjте се оних коjи убиjаjу тело, већ се боjте оних коjи вам могу убити душу, надахњивале су многе хришћанске генерациjе за ових 2000. година. Наш, иако грешан, али ипак крстоносни народ, следовао jе тим речима и дао многе мученике и светитеље од тренутка примања хришћанства па све до сада. У новиjе време у нашем народу, иако удаљеном од Христа, jош увек има богочежњивих душа коjе су спремне да за Христом иду кроз смрт у вечни живот. Такав jе у наше дане био отац Харитон. Господње речи: не боjте се оних коjи убиjаjу тело, већ се боjте оних коjи вам могу убити душу, надахњивале су многе хришћанске генерациjе

У СРЕБРЕНИЦИ НИЈЕ БИЛО ГЕНОЦИДА

16. јун 2015.

Алексеj Пушков Предсjедник Одбора руске државне Думе за међународне односе Алексеj Пушков изjавио jе вечерас у Београду да оно што се догодило у Сребреници у jулу 1995. године ниjе био геноцид и оциjенио да резолуциjа о Сребреници коjу припрема Велика Британиjа неће бити прихваћена у међународноj заjедници ван граница западне алиjансе. Пушков jе на предавању о актуелним спољно-политичким питањима на Универзитету „Браћа Карић“ у Београду рекао да се Запад толико игра са политиком дуплих стандарда и узима за право да одређуjе шта jе злочин, да се губи свака оправданост такве инициjативе. „Ова резолуциjа jе покушаj Запада да завади Србиjу са муслиманским народом, али и покушаj да се Србиjи, коjа ниjе

Сребреница, резолуција, сврха

16. јун 2015.

Кад прихватимо њихову истину за своjу, сами ћемо наjбоље регулисати процесе наше могуће побуне. Воjничко гробље у Братунцу Пише: Милан Дамjанац Постоjи тешко искорењива заблуда да у оквиру друштвеног система постоjе феномени коjи нису бар посредно политички. Уметност, спорт, култура су политички феномени, и не могу се посматрати одвоjено од политике. Слично важи и за питање жртава у ратовима. Питање жртава jе неодвоjиво од политиkе управо због тога што помињање жртве увек наговештава кривца. Оваj психолошки ефекат задире у давну историjу људског рода и тиче се односа наплате и дуга. Дуг постоjи и он се мора наплатити. Од кога? Од кривца. Међутим, пошто jе кривац увек поjединац, кључно jе пребацити

Тихи егзодус и даље траје

15. јун 2015.

Упокоjени митрополит Јован jош 2006. упутио патриjарху писмо у коjем наводи да jе у Хрватскоj покрштено више од 30.000 Срба Према подацима Државног завода за статистику РХ (ДЗС РХ), на попису становништва у Хрватскоj из 1991. године, од укупно 4.784.265 становника, Срба jе било 581.663 (12,2 одсто) а Југословена 106.041. Међу њима, с чим су сагласни и хрватски демографи, било jе између 60 и 70 одсто Срба. Двадесет година касниjе, према попису становништва из 2011. године, у Хрватскоj jе живело тек 186.633 Срба (4,36 одсто), док су Југословени сведени на статистичку грешку (331 особа). Службени Загреб у разним приликама наводи броjку од више од 133.000 српских повратника по завршетку рата.

ГРАДЊА КАПЕЛЕ ЗА ЖРТВЕ „ОЛУЈЕ“

14. јун 2015.

Његово преосвештенство епископ сремски Василиjе одобрио jе градњу капеле у фрушкогорском насељу Банстол посвећене жртвама хрватске воjне акциjе „Олуjа“, у коjоj jе са своjих вjековних огњишта у Хрватскоj протjерано више од 250.000 Срба. „Срби не смеjу и неће седети скрштених руку, док у Хрватскоj спремаjу помпезну прославу 20 година од `Олуjе`. Капела у Банстолу, на светоj Фрушкоj гори, биће jедно од места где ћемо с плачем и тугом, али достоjанствено обележити дане кад смо отерани са своjих вековних огњишта и отргнути од своjих светиња“, рекао jе Срни владика Василиjе jуче послиjе договора са житељима Банстола о градњи капеле. Он jе додао да би градња капеле у Банстолу могла кренути већ

Polaganje_vijenaca_stradalim_policajcima_u_Mrkonjic_Gradu.jpg

СЛУЖЕН ПОМЕН ЗА 20 ПОГИНУЛИХ ПОЛИЦАЈАЦА

13. јун 2015.

Полагање виjенаца страдалим полицаjцима у Мркоњић Граду У цркви Рођења Пресвете Богородице у Мркоњић Граду данас jе служен парастос поводом 23 године од погибиjе 20 мркоњићких полицаjаца, а на спомен-обиљежjе у Станици jавне безбjедности положени су виjенци и цвиjеће. Представници полициjе и породица погинулих полицаjаца положили су цвиjећа и на спомен-обиљежjе у Шебезима. Начелник Станице jавне безбjедности Мркоњић Град Милан Милекић рекао jе да служењем парастоса, прислуживањем свиjећа и полагањем виjенаца jош jедном одаjу почаст припадницима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, Станице jавне безбjедности Мркоњић Град коjи су 1992. године у одбрамбено-отаџбинском рату животе дали за Републику Српску. „На оваj начин показуjемо и доказуjемо да они нису заборављени, као ни

Орић ухапшен због звјерског убиства судије Слободана Илића

13. јун 2015.

Тужилаштво Србиjе за ратне злочине расписало jе потjерницу за бошњачким ратним командантом Сребрнице Насером Орићем због сумње да jе у српском селу Залазjе мучио, а затим и заклао предратног судиjу у Сребреници Слободана Илића, пише „Прес Република Српска“. Насер Орић Ово тужилаштво има чврсте доказе да су Орић и његови потчињени починили стравичан злочин Залазjе 12. jула 1992. године, када jе убиjено 69 Срба, наводи лист. За оваj дневни лист одлично обавиjештени извори из Тужилаштва Србиjе за ратне злочине наводе да се потjерница, на основу коjе jе приjе три дана у шваjцарскоj ухапшен Орић, у потпуности базира на поменутим догађаjима. Некадашњи високи функционер СДА у Сребреници Ибран Мустафић описао jе

Случај матуранти: Ћирилица непожељна на паноима у центру Вуковара

13. јун 2015.

Матуранти Економске школе Због целокупне ситуациjе у Вуковару и сада већ вишегодишње антићириличне кампање и пропаганде наjчешће су на удару они коjи са политиком немаjу никакве везе. Овога пута били су то матуранти Економске школе коjи у центру града нису могли да пронађу место где би окачили пано са сликама што jе дугогодишња традициjа матураната свих средњих школа у граду. Будући економисти су се лепо средили и фотографисали како би се са своjим успехом поносно похвалили своjим суграђанима, међутим приликом израде паноа направили су jедну малу грешку – своjа имена испод слика су написали двоjезично. Где год смо ушли прича jе била слична. Представили смо се као матуранти коjи желе

Календар геноцида: 13. јун 1941. Годишњица страдања Срба у Херцеговини

12. јун 2015.

Укупно 36 мученика насилно су завршили своjе животе у ноћи између 13. и 14. jуна 1941. године, у jами Пандурици код Љубиња. Везане виjести: Перо инжињера Обрадовића: Сjећање на jедан злочин

ВАПАЈ СРБА ИЗ ХРВАТСКОГ ЗАТВОРА: Помозите нам!

12. јун 2015.

ОСИЈЕК – Држављанин Србиjе Стево Пантић, коjи се заjедно са десет Срба из Трпиње налази у Истражном затвору у Осjеку, преко породице упутио jе очаjничко писмо jавности у Србиjи са апелом да се помогне затвореницима коjима се крше сва људска права. Осуђен на 30 година (Фото: Пиxбаy) Стево jе у писмо обjаснио начин на коjи се води поступак против њих и покушаjе рекетирања породице од стране адвоката коjе им jе дала Хрватска jер немаjу новца да ангажуjу своjе. Он поставља питање зашто Србиjа, чиjи jе држављанин, ниjе покушала да им помогне на исти начин као то Хрватска чини са своjим грађанима коjи се налазе у српском затвору. Писмо преносимо у

Календар геноцида: 12. јун. Годишњица страдања Срба у Лици ’41 и ’44

11. јун 2015.

У два наврата на данашњи дан у Другом свjетском рату страдало jе 70 недужних Срба. Усташе су 11. и 12. jуна 1941. године у личком селу Расоjа – Гњатовићи похватали и убили 13 Срба. Ово jе био први покољ од укупно три у коjима jе убиjено две трећине становништва села Расоjа – Гњатовићи. Заселак Бракусова Драга, између Залужнице и Врховина. 12. jуна 1944. године усташе су поклале и спалиле у кућама 57 српских сељака од коjих 33 дjетета. Заселак jе остао пуст. Све опљачкано и село спаљено. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне

Sluzen_parastos_za_stradale_Srbe_u_Brcanskom_naselju_Bijela.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 23 ГОДИНЕ ОД ПРОГОНА СРБА ИЗ БИЈЕЛЕ

11. јун 2015.

Служен парастос за страдале Србе у брчанском насељу Биjела Парастосом за 18 погинулих мjештана насеља Биjела код Брчког, те прислуживањем свиjећа и полагањем виjенаца пред тек подигнутим спомеником у порти обновљене цркве, данас jе обиљежено 23 године од погрома Срба са тог простора. Молитву за душе погинулих цивила, служили су свештеници више парохиjа из дистрикта Брчко. Предсjедник Удружења ветерана Борачке организациjе Републике Српске Живан Илић изразио jе захвалност Влади дистрикта коjа jе обезбиjедила средства за подизање споменика коjи ће свjедочити о страдању српских цивила овог краjа. „То jе jош остало на нама да чувамо успомене на те људе. То jе суштина живота, они су дали наjвише што су могли –

ПОМЕН ПОГИНУЛИМА СА ПОДРУЧЈА САРАЈЕВСКЕ РЕГИЈЕ

11. јун 2015.

За пале српске jунаке и цивилне жртве рата са подручjа сараjевске региjе данас jе служен помен на Спомен-обиљежjу у порти манастира Свете Петке у Биjељини. На овом споменику коjи jе задужбина Удружења грађана „Приjатељи Илиjаша“ у Биjељини до сада су уклесана имена 1.253 жртве рата од 1992/95. године. Виjенце на споменик су положили Миладин Драгичевић у име кабинета предсjедника Републике Српске, затим предсjедник Борачке организациjе (БОРС) Миломир Савчић, као и броjне делегациjе породица погинулих и представници градске власти. Савчић jе рекао новинарима да се, осим jунаштва српских бораца Илиjаша, коjи су у рату одбранили сваки педаљ своjе земље, треба сjетити и огромне жртве и високе свиjести преживjелих из сараjевског подручjа.

ПОМЕН ЗА ПОГИНУЛЕ ПРИПАДНИКЕ КОТОРВАРОШКЕ БРИГАДЕ ВРС

11. јун 2015.

Служен парастос погинулим припадницима 1. которварошке лпбр На Централном спомен-обиљежjу у Котор Вароши данас jе, у оквиру обиљежавања 11. jуна – Дана Которварошке бригаде Воjске Републике Српске, служен парастос за погинуле припаднике ове jединице. Предсjедник Општинске борачке организациjе Госто Тривуновић подсjетио jе да jе 305 бораца са подручjа которварошке општине дало животе за стварање Републике Српске, те нагласио да њихова жртва никада не смиjе бити заборављена. „Поносни смо на ратни пут Которварошке бригаде коjа jе дала немjерљив допринос стварању Републике Српске“, истакао jе Тривуновић. Он jе позвао на jединство представнике српског народа у политичком животу, jер се само тако може сачувати оно што jе крвљу стечено у одбрамбено-отаџбинском рату, а