arrow up
kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 02. јул 1941. Годишњица страдања Срба из Лике

Српско становништо личког села Осредци страдало jе од усташа 02. jула 1941. године. Село Осредци, Срб 2/3. jула 1941. године усташе заклале 25 Срба. Драга, звана Кечетина, 02. jула 1941. године усташе заклале 32 српска сељака из села Осредака. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем е-маила: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49а, Бања Лука, Република Српска.  

Вељко Ђурић Мишина

НАУЧНИ СКУП ПОСВЕЋЕН ИСТИНИ О СРЕБРЕНИЧКИМ ДОГАЂАЈИМА

Проф. др Вељко Ђурић Мишина Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида, Београд Музеj жртава геноцида у Београду и Фонд стратешке културе организоваће у суботу, 4. jула, у Београду конференциjу „Сребреница 1995-2015: чињенице, недоумице, пропаганда“ ради утврђивања пуне истине и чињеница о догађаjима у Сребреници, мимо медиjског, регионалног или локалног контекста. Циљ конференциjе, коjа ће окупити стручњаке из области одбране, историjе, безбjедности, новинарства и религиjе, jесте да се укаже и на српске жртве у сребреничком краjу, као и на то да ниjе било геноцида над муслиманима, саопштили су организатори. Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида Вељко Ђурић рекао jе данас на конференциjи за новинаре да, уколико се неко пита откуд Музеj

Spomen_krst_na_Mrakovici.jpg

БЕСПЛАТАН ПРЕВОЗ ИЗ БАЊАЛУКЕ НА МРАКОВИЦУ

Спомен крст на Мраковици Град Бањалука обезбиjедио jе бесплатан превоз на Мраковицу у недjељу, 5. jула, на дан обиљежавања 73 године од Битке на Козари. Полазак пет аутобуса из Бањалуке планиран jе у 8.00 часова са старе аутобуске станице из Видовданске улице, речено jе Срни у Градскоj управи. Повратак jе предвиђен по завршетку манифестациjе, истог дана у поподневним часовима. У недjељу ће на Козари бити одржан Велики народни збор поводом обиљежавања 73 године од Битке на Козари у Другом свjетском рату. Из Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значаjних историjских догађаjа наjављено jе да програм обиљежавања Козарске епопеjе почиње у 9.30 часова приjемом званица у вили Мраковица, а у 10.00

Kolona_srpskih_izbjeglica_001.jpg

ПУСИЋЕВА ЗАБОРАВЉА ШТА ЈЕ ГОВОРИО ТУЂМАН

Колона српских избjеглица Предсjедник Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изjавио jе да потпредсjедник хрватске Владе Весна Пусић превиђа риjечи првог предсjедника самосталне Хрватске Фрање Туђмана о том ко jе желио рат. Штрбац jе поводом изjаве Пусићеве да Хрвати прославом 5. августа неће славити страдање људи већ дан када jе „злочиначка Милошевићева политика коjа jе започела рат дефинитивно поражена и окончана“ подсjетио на Туђманову изjаву од 24. маjа 1992. године да рата у Хрватскоj не би било да га сама Хрватска ниjе жељела. На оцjену Пусићеве да би сви требало да поштуjу 5. август када jе, како jе навела, Хрватска уjединила териториjу, Штрбац jе за београдску „Политику“ рекао да све

Милутин Мишић

ОПСТРУКЦИЈА ЕКСХУМАЦИЈЕ СРПСКИХ ЖРТАВА

Милутин Мишић Члан Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић оптужио jе Тужилаштво БиХ да намjерно опструише процес ексхумациjе српских жртава, те да одбиjа да води истраге о злочинима коjи су почињени над Србима у протеклом рату. Мишић тврди да надлежни у Тужилаштву БиХ, осим што одбиjаjу да издаjу налоге за откопавање гробница и проналажење посмртних остатака убиjених Срба, не желе да поведу ни истраге о убиствима српских цивила и воjника, иако о томе посjедуjу броjне доказе. „У Тужилаштву БиХ jе на чекању више од стотину захтjева за ексхумациjе српских жртава, а неки од ових захтjева су на чекању више од четири године“, рекао jе Мишић за „Прес

Skelani_1.jpg

Цвјетко из Кушића: Правде нема, а ми савијамо главу пред неправдом

Срби у Сребреници и Братунцу не заборављаjу злочине под командом Насера Орића (7). Цвjетко Ристић, Кушићи код Скелана: Запалили су ми оца, убили маjку и сестру, брата одвели, jош му не знам гроб Цвjетко Ристић    –   Фото Игор Маринковић НА прагу између детињства и младости, између два родитељска загрљаjа и наде да свако зло има и своj краj, па и оно коjе jе ударило на Србе у Подрињу, у зиму деведесет треће – остао jе сам. Са живим ранама, у своjоj четрнаестоj години. Оне ће га пратити целог живота. Данас их, он, вешто потискуjе. Али, и док говори, и када ћути, а поглед му некуд одлута – бол jе

Kolona_izbjeglica_iz_Krajine.jpg

Промоција зборника „Срби у Хрватској од конститутивног народа до националне мањине“ у Бањалуци

Колона избjеглих Срба из Хрватске   Краjишки културни центар “Свети Сава“, Бања Лука Удружење Срба из Хрватске, Београд Српско културно друштво Зора, Книн – Београд Позиваjу Вас да поводом 20. годишњице прогона Срба из Хрватске, 25. годишњице од оснивања Удружења Срба из Хрватске и двиjе године од оснивања Краjишког културног сентра “Свети Сава“, Бања Лука Присуствуjете ПРОМОЦИЈИ ЗБОРНИКА РАДОВА СРБИ У ХРВАТСКОЈ ОД КОНСТИТУТИВНОГ НАРОДА ДО НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ   На промоциjи ће говорити: Милоjко Будимир др Момчило Диклић Саво Штрбац др Никола Жутић Четвртак 03. jул 2015. године у 18 часова на Факултету политичких наука Бања Лука (Кампус Универзитета Бања Лука).   Плакат Срби у Хрватскоj од конститутивног народа до

Vidovdanska_beseda_1.jpg

Душан Пророковић: Видовданска беседа

У анализама положаjа српског народа на почетку XXI века опште место jе постала констатациjа како се налазимо у jедноj од наjтежих ситуациjа у нашоj савременоj историjи. Данас ниjе лако бити Србин. Али, ниjе ово ни први, ни последњи пут у историjи да нам jе тешко. Кроз уста игумана Теодосиjе Мркоjевића, Његош у „Лажном цару Шћемапу Малом“ даjе одговор Беглербегу речима: „Ја нисjесам, Бог ми не судио/ Беглербеже, нипошто безбожан/ Него имам очи за гледање/ Свиjећа ми Божиjа пред очима/ Те разбирам биjелу свиjетину/ И не држим црно за биjело“. Много jе данас „лажних царева“ и осталих смутљиваца коjи би да „црно представе белим“. Ма какве нас несреће задесиле, важно jе

Hram_Vaznesenja_Gospodnjeg_u_Suvaji.jpg

СУТРА 74 ГОДИНЕ ОД ПОКОЉА СРБА У ЛИЧКИМ И КОРДУНСКИМ СЕЛИМА

Храм Вазнесења Господњег у Суваjи Сутра се навршаваjу 74 године од када су усташе убиле 243 српска цивила из личког села Суваjа, општина Доњи Лапац, наводе из Удружења „Јадовно“. Према подацима историчара Ђуре Затезала из Карловца, усташе су 1. jула 1941. године ножем усмртиле и на други начин убиле 243 српска цивила, од коjих 118 дjеце, 75 жена и 50 мушкараца. Према поименичним списковима жртава, у селима Суваjа, Осредци и Бубањ у прва три дана jула 1941. године било jе 279 убиjених, претежно жена, дjеце и стараца, као и jедва десетак мушкараца способних за воjску. Ови злочини представљаjу типичан примjер геноцида коjи jе проведен над српским становништвом широм Независне Државе

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 01. јул. Годишњица страдања Срба ’41 и ’42

На данашњи дан страдало jе око 600 Срба у више наврата. Село Суваjа, Доњи Лапац. Усташе су 01. jула 1941. године убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од коjих 118 дjеце, 75 жена и 50 мушкараца. Раковица, општинска штала, jул 1942. године, мучилиште и губилиште 326 српских сељака из села Кордунског Љесковца, Бугара и њихових заселака. Усташе их затрпале у jаму коjу су избjеглице морали сами ископати, близу Раковице. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130,

Zajednica_Skupstine_za_dijasporu_i_Srbe_u_regionu.jpg

ДЕКЛАРАЦИЈА О СРПСКИМ ЖРТВАМА

Засjедање Скупштине за диjаспору и Србе у региону Скупштина диjаспоре и Срба у региону издала jе декларациjу коjом даjе подршку Влади Србиjе да се обиљежи дан сjећања на српске жртве у 20. виjеку са посебним освртом на деведесете године прошлог виjека, рекао jе данас предсjедник ове скупштине Драган Станоjевић. Он jе упознао чланове Одбора Скупштине Србиjе за диjаспору и Србе у региону са садржином декларациjе, коjа jе, како каже, предложена са циљем да се помогне напорима Владе Србиjе на заштити пиjетета према српским жртвама. „То jе стратешки пут коjи српска диjаспора може да искористи због покушаjа класификациjа историjских чињеница коjе угрожаваjу наш национални индентитет и државу“, рекао jе Станоjевић. Он

Nestali_Srbi.jpg

ИДЕНТИФИКОВАНО 19 СРБА УБИЈЕНИХ ТОКОМ РАТА

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу данас су идентификовани посмртни остаци 19 Срба убиjених током оружаних сукоба у Хрватскоj од 1991-1995. године. Посмртни остаци убиjених Срба ексхумирани су у Слуњу, Задру, Шибенику, Двору, Грачацу, Житнику, Медарима, Вуковару и на другим локациjама, а идентификовани су методом анализе ДНК, саопштено jе из Комисиjе за нестала лица Владе Србиjе. Данас су идентификовани посмртни остаци Саве Владетића, рођеног 1938. године из Трнова, општина Нова Градишка, Бошка Сибинчића, рођеног 1930. године из Боровца код Окучана, Милоша Томића, рођеног 1957. године из Понорца, код Слуња, Данице Михаjловић, рођене 1909. године из Крњачког Грабовца, код Карловца, саопштено jе из Документационо-информативног центра „Веритас“.

Spomenik_stradalim_Srbima_u_srebrenickom_selu_Brezani.jpg

ЗА МАСАКР СРБА У БРЕЖАНИМА ЈОШ НИКО НИЈЕ ОДГОВАРАО

Споменик страдалим Србима у сребреничком селу Брежани У сребреничком селу Брежани данас jе обиљежена годишњица страдања 32 лица српске националности, коjе су на данашњи дан приjе 23 године побиле муслиманске снаге из Сребренице и околних села. За оваj злочин, као ни за остале злочине над Србима сребреничког краjа, jош нико ниjе одговорао пред судовима, иако су жртве убиjане на наjсвирепиjи начин. „Приjе 23 године овдjе се десио стравичан злочин над српским народом и болно jе што за то jош нико ниjе одговарао. Ово jе jедан у низу злочина без казне почињених над Србима овог краjа“, рекао jе на данашњем помену предсjедник сребреничке Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих

Spomen_kosturnica_u_Zalazju_.jpg

Где ти убију деду и оца тешко је децу подизати

Срби у Сребреници и Братунцу не заборављаjу злочине под командом Насера Орића (5): Залазjе два пута jе затирано: у Другом светском и у последњем рату. Ни после толико година наше жртве не примећуjу Споменици српским жртвама у Другом светском и последњем рату Овде, где ти убиjу деду и оца, не смеш да чекаш да ти се дете роди: где ти два пута спаљуjу кућу, тешко jе нову да придигнеш. Зато jе све ово пусто. Залазjе, потомци Драгичевића, породице уписане у жртве и Другог и последњег рата дошли су да покосе око споменика. Припреме белеге за предстоjеће дане. Дане сећања на српске жртве. Звижде косе, пада трава, а гавранови одозго не

Nenad_Uzelac.jpg

ПЕТИЦИЈУ ДО САДА ПОТПИСАЛО 1.300 СРПСКИХ СТУДЕНАТА

Ненад Узелац Петициjу српских студената, коjом се од предсjедника и премиjера Србиjе тражи да 11. jула не иду у Сребреницу, до сада jе потписало њих око 1.300, рекао jе студент Факултета политичких наука у Београду Ненад Узелац. „Да ли ће српски представници узети у разматрање наш став, то не знамо. Ми ћемо тражити састанак са премиjером Александром Вучићем па ћемо видети шта он каже на нашу петициjу. Оно што jе сигурно, jесте да jе петициjа пробудила народ и да jе веома утицала на однос народа према српским представницима у односу на Сребреницу и да одлазак тамо сигурно неће проћи без, макар и ситних, последица по њих и негодовања у народу,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.