Istoričari složni: Nevesinjska puška je zapravo Treći srpski ustanak!

Datum objave: subota, 4 jula, 2015
Objavljeno u Hercegovina
Veličina slova: A- A+

U čast zatvaranja izložbe slika Biljane Ristić „Heroji Hercegovine“ koja je prethodnih deset dana bila izložena u galeriji RTS-a u Beogradu sinoć je u organizaciji Udruženja Nevesinjaca u Beogradu, održana panel diskusija na temu „Nevesinjska puška u kontekstu Velike istočne krize“.


Skup istoričara uvek donese nove poglede na događaje. Na panel diskusiji govornici su pričali o hercegovačkom ustanku iz raznih uglova, ali su u jednom bili saglasni, a to je da ovaj ustanak po svim karakteristikama zaslužuje da se nazove Trećim srpskim ustankom.

Nakon pesme „Vostani Serbie“ u izvođenju Ljube Manasijevića, ispred  organizatora Udruženja Nevesinjaca u Beogradu, skup je otvorio Zoran Janjić, predsednik udruženja.

– U uslovima kada se ovim pitanjima, čak ni povodom ovako značajnih jubileja, ne bavi država ni njene institucije, kada  i mediji, koji kroje sliku o svemu i svačemu, pa i o našem narodu, državi i istoriji, o njima ćute, ovaj napor se može tumačiti kao pokušaj da se ta i njoj slične teme ne zaborave, nego da im se da mjesto koje one stvarno zaslužuju. To može izgledati i kao uzaludan posao, ali nikad se ne zna. Možda sve ovo što radimo bude “udar“ za “iskru u kamenu“, jedan kamen za gradnju naše lijepe i stabilne kuće. One kakvu su zamišljali i junaci koji nas posmatraju sa ovoga zida – rekao je Janjić.

Potom se okupljenima obratio Tomislav Šipovac, autor romana Nevesinjska puška.  Kao ključnu stvar oko ishoda samog ustanka naveo je knjaza Nikolu koji je u dogovoru sa Austrijom na račun hercegovačke krvi  stvorio crnogorsku državu.

Knjaz Nikola nije trpio suparnike i uz pomoć spletki sa Austrijom proterao je Ljubibratića iz Hercegovine, sprečivši i veći broj stranih dobrovoljaca da učestvuju u ustanku. Na isti način će uz pomoć Petra Vukotića, iako mu je žena bila njegova sinovica, doći glave vojvodi Maksimu Baćeviću, koji se zalagao za samostalnu Hercegovinu. progonio je i Stojana Kovačevića, Jakšića, Tunguza. Predao je Turcima najvećeg hercegovačkog junaka – Petka Kovačevića. koga su Turci obesili u Mostaru – rekao je između ostalog Šipovac objašnjavajući čitavu genezu događaja toga vremena.

O ustanku Nevesinjska puška kao kontinuitetu srpskih ustanaka u 19. vijeku govorio je – Živomir Petrićević koji je poredio hercegovački ustanak sa sličnim prilikama koje su vladale i u Srbiji i u Hercegovini i koje su naterale Srbe na konačan obračun sa Turcima.

O  revolucionarnim idejama u Srba u drugoj polovini 19. vijeka kazivao je profesor Dragan Simeunović.

On se osvrnuo i na loš, često potcenjivački odnos Srba prema svojim velikanima, pa je Dositeja Obradovića koji je opismenio Srbiju nazvao najvećim revolucionarom svoga doba.

– Nije slučajno što srpski ustanak dolazi samo 15 godina nakon francuske revolucije. Mada je srpska revolucija bila seljačka ona je u sebi nosila istu ideju. Nedugo zatim dobili smo ustav Dimitrija Davidovića, najdemokratskiji ustav  kome se nije obradovala nijedna velika sila, a koji je tumačen kao rad đaka Bolonjske šume.

Simeunović se osvrnuo i na čitav niz ličnosti koji su iz raznoraznih ideoloških razloga bili zapostavljeni ili čiji su lik i delo potcenjeni.

 

Poslednji se okupljenima obratio profesor Dušan Berić .

– Može se, slobodno reći da u celoj istoriji sveta nema primera da se manji broj ljudi borio duže vreme pod težim okolnostima protiv većeg broja neprijatelja nego što je bio slučaj u ovom ustanku. On ima kontinuitet vojnih akcija, jedinstvo. Kao takav, on je majka svih ustanaka iz doba Velike istočne krize i uzor budućim ustancima.

Berić je istakao da su Hercegovci u ono vreme bili nepobedivi u gerilskom načinu ratovanja, pa je ustanak dobio i kosmopolitski značaj. Naime, veliki broj dobrovoljaca iz inostranstva je dolazio da se bori sa Hercegovcima i skuplja iskustva ѕa buduće ustanke.

Kako to biva na istorijskim skupovima, došlo je i do polemike oko ruskih interesa i njihovog (ne) činjenja oko pomoći stvaranja srpske države.

Na kraju se okupljenima obratila ona koja je i čitavu ovu priču zadenula, autorka izložbe Biljana Ristić.

Stvarajući likove na kamenim pločama, težnja je bila da pokažem izraz  lica i pogleda svakog ustanika i da pokušam na svoj način da izrazim šta je svako od njih nosio u sebi boreći se za najsvetiju srpsku stvar – slobodu.

Biljana je za ovu priliku odrecitovala stihove iz svoje zbirke pesama i time je stavljena tačka na beogradsku izložbu.

Hercegovački ustanici nastavljaju dalje svoj put. Već, 10. jula biće predstavljeni na kamenu gde je puška i pukla. Nevesinju!

Tekst: T. Ćorović
Foto: Slobodna Hercegovina

 

Izvor: Slobodna Hercegovina

 

Vezane vijesti:

(VIDEO) Hercegovačka akademija: Najveći skup Hercegovaca u Srbiji u ovome veku

Prikupljanje novca za ekshumaciju posmrtnih ostataka stradalih na Pridvoračkoj jami

Služen parastos žrtvama ustaškog zločina




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top