Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Istoričari složni: Nevesinjska puška je zapravo Treći srpski ustanak!

Datum objave: subota, 4 jula, 2015
Objavljeno u Hercegovina
Veličina slova: A- A+

U čast zatvaranja izložbe slika Biljane Ristić „Heroji Hercegovine“ koja je prethodnih deset dana bila izložena u galeriji RTS-a u Beogradu sinoć je u organizaciji Udruženja Nevesinjaca u Beogradu, održana panel diskusija na temu „Nevesinjska puška u kontekstu Velike istočne krize“.


Skup istoričara uvek donese nove poglede na događaje. Na panel diskusiji govornici su pričali o hercegovačkom ustanku iz raznih uglova, ali su u jednom bili saglasni, a to je da ovaj ustanak po svim karakteristikama zaslužuje da se nazove Trećim srpskim ustankom.

Nakon pesme „Vostani Serbie“ u izvođenju Ljube Manasijevića, ispred  organizatora Udruženja Nevesinjaca u Beogradu, skup je otvorio Zoran Janjić, predsednik udruženja.

– U uslovima kada se ovim pitanjima, čak ni povodom ovako značajnih jubileja, ne bavi država ni njene institucije, kada  i mediji, koji kroje sliku o svemu i svačemu, pa i o našem narodu, državi i istoriji, o njima ćute, ovaj napor se može tumačiti kao pokušaj da se ta i njoj slične teme ne zaborave, nego da im se da mjesto koje one stvarno zaslužuju. To može izgledati i kao uzaludan posao, ali nikad se ne zna. Možda sve ovo što radimo bude “udar“ za “iskru u kamenu“, jedan kamen za gradnju naše lijepe i stabilne kuće. One kakvu su zamišljali i junaci koji nas posmatraju sa ovoga zida – rekao je Janjić.

Potom se okupljenima obratio Tomislav Šipovac, autor romana Nevesinjska puška.  Kao ključnu stvar oko ishoda samog ustanka naveo je knjaza Nikolu koji je u dogovoru sa Austrijom na račun hercegovačke krvi  stvorio crnogorsku državu.

Knjaz Nikola nije trpio suparnike i uz pomoć spletki sa Austrijom proterao je Ljubibratića iz Hercegovine, sprečivši i veći broj stranih dobrovoljaca da učestvuju u ustanku. Na isti način će uz pomoć Petra Vukotića, iako mu je žena bila njegova sinovica, doći glave vojvodi Maksimu Baćeviću, koji se zalagao za samostalnu Hercegovinu. progonio je i Stojana Kovačevića, Jakšića, Tunguza. Predao je Turcima najvećeg hercegovačkog junaka – Petka Kovačevića. koga su Turci obesili u Mostaru – rekao je između ostalog Šipovac objašnjavajući čitavu genezu događaja toga vremena.

O ustanku Nevesinjska puška kao kontinuitetu srpskih ustanaka u 19. vijeku govorio je – Živomir Petrićević koji je poredio hercegovački ustanak sa sličnim prilikama koje su vladale i u Srbiji i u Hercegovini i koje su naterale Srbe na konačan obračun sa Turcima.

O  revolucionarnim idejama u Srba u drugoj polovini 19. vijeka kazivao je profesor Dragan Simeunović.

On se osvrnuo i na loš, često potcenjivački odnos Srba prema svojim velikanima, pa je Dositeja Obradovića koji je opismenio Srbiju nazvao najvećim revolucionarom svoga doba.

– Nije slučajno što srpski ustanak dolazi samo 15 godina nakon francuske revolucije. Mada je srpska revolucija bila seljačka ona je u sebi nosila istu ideju. Nedugo zatim dobili smo ustav Dimitrija Davidovića, najdemokratskiji ustav  kome se nije obradovala nijedna velika sila, a koji je tumačen kao rad đaka Bolonjske šume.

Simeunović se osvrnuo i na čitav niz ličnosti koji su iz raznoraznih ideoloških razloga bili zapostavljeni ili čiji su lik i delo potcenjeni.

 

Poslednji se okupljenima obratio profesor Dušan Berić .

– Može se, slobodno reći da u celoj istoriji sveta nema primera da se manji broj ljudi borio duže vreme pod težim okolnostima protiv većeg broja neprijatelja nego što je bio slučaj u ovom ustanku. On ima kontinuitet vojnih akcija, jedinstvo. Kao takav, on je majka svih ustanaka iz doba Velike istočne krize i uzor budućim ustancima.

Berić je istakao da su Hercegovci u ono vreme bili nepobedivi u gerilskom načinu ratovanja, pa je ustanak dobio i kosmopolitski značaj. Naime, veliki broj dobrovoljaca iz inostranstva je dolazio da se bori sa Hercegovcima i skuplja iskustva ѕa buduće ustanke.

Kako to biva na istorijskim skupovima, došlo je i do polemike oko ruskih interesa i njihovog (ne) činjenja oko pomoći stvaranja srpske države.

Na kraju se okupljenima obratila ona koja je i čitavu ovu priču zadenula, autorka izložbe Biljana Ristić.

Stvarajući likove na kamenim pločama, težnja je bila da pokažem izraz  lica i pogleda svakog ustanika i da pokušam na svoj način da izrazim šta je svako od njih nosio u sebi boreći se za najsvetiju srpsku stvar – slobodu.

Biljana je za ovu priliku odrecitovala stihove iz svoje zbirke pesama i time je stavljena tačka na beogradsku izložbu.

Hercegovački ustanici nastavljaju dalje svoj put. Već, 10. jula biće predstavljeni na kamenu gde je puška i pukla. Nevesinju!

Tekst: T. Ćorović
Foto: Slobodna Hercegovina

 

Izvor: Slobodna Hercegovina

 

Vezane vijesti:

(VIDEO) Hercegovačka akademija: Najveći skup Hercegovaca u Srbiji u ovome veku

Prikupljanje novca za ekshumaciju posmrtnih ostataka stradalih na Pridvoračkoj jami

Služen parastos žrtvama ustaškog zločina




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top