arrow up
Aleksandar_Vulin_6.jpg

ДОГОВОРЕНО ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА СЈЕЋАЊА НА СТРАДАЊЕ СРБА

Александар Вулин Дан сjећања на страдања и прогон Срба биће обиљежен 4. августа великим скупом у Сремскоj Рачи и низом пригодних манифестациjа 5. августа, коjи ће бити проглашен Даном жалости у Србиjи и Републици Српскоj, рекао jе министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин. Он jе рекао да jе ово данас одлучено на сjедници Организационог одбора за обиљежавање 5. августа. “Ми смо на заjедничку инициjативу влада Србиjе и Републике Српске одлучили да 5. август буде дан сећања на све прогнане и страдале Србе, а на данашњоj седници Организационог одбора смо се договорили како ћемо обележити таj дан”, рекао jе Вулин. Он jе додао да ће jедна

Babken_Simonjan.jpg

Косово и Арарат – две светиње, српска и јерменска

Бабкен Симоњан Бабкен Симоњан, књижевник, преводилац, есеjиста, Почасни конзул Србиjе у Јермениjи Кроз ћирилицу Срби мораjу да опстану jер вам jе ћирилица одбрана од сваког зла и осваjача. Српско писмо jе ћирилица и ту нема расправе. Српска ћирилица jе савршениjа од латиници, то jе доказано лингвистички.-Да би неки писац написао нешто о Косову мора да носи српско крвареће срце у грудима. Нама Јерменима jе jасан бол, jасна носталгиjа Срба за Косовом и Метохиjом. Нама, као и Србима отете су историjске териториjе наше отаџбине, каже Симоњан Познати Јерменски песник Бабкен Симоњан, Почасни конзул Србиjе у Јермениjи познат jе и као преводилац, есеjиста, србиста, културни делатник. Рођен jе 1952. године у Јеревану

Knjiga_Prognani_Orfeji.jpg

“Прогнани Орфеји”, прва избјегличка пјесничка антологоија на Балкану

Књига поезиjе “Прогнани Орфеjи”, прва избjегличка пjесничка антологиjа на Балкану, поjавила се данас у књижарама, уочи обиљежавања Дана сjећања на страдале и прогнане Србе, 5. августа. Издавач jединствене антологиjе jе културна институциjа “Бранково коло” са сjедиштем у Сремским Карловцима. Антологиjу jе саставио пjесник Ненад Груjичић, директор “Бранковог кола”, а у њоj jе нашло 116 пjесника из Хрватске, БиХ, као и са Косова и Метохиjе. У антологиjу су уврштени само они пjесници коjи су у личном искуству осjетили ватру наjновиjег рата у драми присилног напуштања кућног прага. Већина пjесника своjе ново станиште пронашла jе у Србиjи, али и у Европи, Канади, Аустралиjи, као и у другим диjеловима свиjета. Мото антологиjе оличен

Parastos_pobijenim_Srbima_iz_Rance.jpg

ПАРАСТОС ПОГИНУЛИМ СРБИМА ИЗ ХРАНЧЕ

Парастос побиjеним Србима из Хранче На градском гробљу у Братунцу данас jе служен парастос, положено jе цвиjеће код спомен-крста и прислужене свиjеће за покоj душа 20 Срба из братуначког насеља Хранча коjи су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, а од коjих jе седам убиjено на данашњи дан 1992. године. Делегациjе Општинске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Борачке организациjе Братунац положиле су цвиjеће, а чланови породица и комшиjе окадили су хумке и прислужили свиjеће за покоj душа њихових убиjених сродника и приjатеља. На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице упале су у ово село са више страна, убиjаjући српске цивиле код

Spomenik_poginulim_borcima_VRS_u_Rogoljima_kod_Gradiske.jpg

ОДРЖАН МЕМОРИЈАЛНИ ЗБОР У РОГОЉИМА

Споменик погинулим борцима ВРС у Рогољима код Градишке У Спомен-комлексу у Мjесноj заjедници Рогољи у општини Градишка данас jе одржан традиционални Мемориjални збор, служен jе парастос и положени су виjенци и цвиjеће на спомен-обиљежjа борцима погинулим у протеклим ратовима. Виjенце су положили начелник општине Градишка Зоран Латиновић и начелник општинског Одjељења за борачко-инвалидску заштиту Вуjадин Миљић, те представници СУБНОР-а, општинске и мjесне Борачке организациjе, Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у овоj мjесноj заjедници, породице погинулих и мjештани. Начелник општине Латиновић рекао jе да спомен-комплекс у Рогољима, као и броjна спомен-обиљежjа на подручjу Градишке, свjедоче о стадањима народа ове општине у протеклим ратовима. “Данас треба да се

Srebrenica_001.jpg

Смртоноснa опомeна, или шта зна један лондонски студент о Сребреници, а не зна о Братунцу

ББЦ jе 6. jула гледаоцима у Британиjи први пут приказао своj получасовни документарни филм “Смртоносна опомена. Поново у Сребреници”, а три репризе су уследиле већ 18. jула. И вероватно ће их бити jош. ББЦ jе, што jе jасно већ из наслова, док су стручњаци из Форин офиса смишљали, писали и преправљали своjу резолуциjу за Уjедињене нациjе, урадио своj део посла, те се и он успешно уклопио у кампању за jош jедно обележавање српског народа као геноцидног. Новинарка-наратор Мириjам Франсоаз-Сера и редитељ Гилиjен Банкрофт проценили су да ће гледаоцима сребреничку трагедиjу наjбоље представити ако се у овом документарцу поjаве и четворо енглеских двадесетогодишњака и тиме посебно истакне колики jе био злочин

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 25. јул 1941. Годишњица страдања Срба из Лике и Баније

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Бански Грабовац, Петриња, 24, 25. и 26. jула 1941. године усташе и оружници масакрирали 1.200 Срба. Поклане Србе усташе затрпале заjедно с побиjеним псима. Драготина, село код Глине, у jулу 1941. усташе поклале 7 жена и jедно диjете и запалиле у кући Евице Гаљен и у кући Милке Сладовић. Исте године, 24. и 25. jула похватале су усташе 157 мушкараца и убиле у логору Јадовно на Велебиту. При томе попалиле све куће и господарске зграде. Думан, скровита долина у срцу Велебита. 25/26. jула 1941. године усташе су у дворишту куће Ђуре Марчетића Вугоње заклале 48 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио

Josip_Manolic_01.jpg

ТУЂМАН “ПОСЛОВАО” СА АРКАНОМ

Јосип Манолић Бивши високи обавjештаjац СФРЈ и Туђманов министар и сарадник Јосип Манолић тврди да jе Жељко Ражанатовић Аркан набављао оружjе за Хрватску и да jе продао хрватском врху видео-запис убистава на Овчари. У недавно обjављеним мемоарима “Политика и домовина”, коjи су изазвали велику пажњу jавности, Манолић тврди да постоjе докази да jе Аркан шлеперима оружjа платио слободу и пуштање из затвора у Хрватскоj. Аркан jе током истраге и боравка у Реметинцу постао добављач оружjа за потребе Републике Хрватске. Почетком 1991. године, тачниjе у априлу, Хрватска jе од његове фирме из воjног складишта у Батаjници купила много оружjа. То су претежно били калашњикови “АК 47” и противтенковско наоружање – радило

Izbjeglice_iz_Krajine_u_koloni_kod_Topuskog.jpg

СРБИ ИЗ СТРАХА БЈЕЖЕ ОД СВОГ ИДЕНТИТЕТА

Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Предсjедник Српског националног виjећа Милорад Пуповац упозорио jе да jе положаj Срба у Хрватскоj у протекле три године погоршан и да атмосфера у коjоj Срби живе производи страх и биjег од идентитета, посебно у вриjеме пред обиљежавање 20 година од акциjе “Олуjа” коjа постаjе све озбиљниjе критично мjесто у српско-хрватским односима. Пуповац jе рекао да континуирана антисрпска кампања блокира Владу Хрватске у томе да према Србима испуњава своjе и обавезе из приступног уговора са ЕУ. “Не би уопште било добро када би ово потраjало и када се ЕУ и свиjет не би заинтересовали за такво стање”, изjавио jе Пуповац за београдски лист “Данас”.

Cedomir_Antic_1.jpg

Спомен на Српску Крајину

Пораз и несрећа коjи су нас снашли имаjу мало предности, jедна од њих jе да данас можемо хладне главе да сагледамо све што се догодило Пише: Чедомир Антић* Написао сам jедну књижицу под претенциозним насловом Историjа Републике Српске Краjине. Скромну синтезу утемељену на основу важниjе литературе и обjављених докумената. Њен jе значаj пре свега у теми коjа jе код нас мало заступљена и наслову коjи као такав не постоjи. Као што не видим научне домете у тоj књизи не мислим ни на зараду, а било би jе, и те како, бар за издавача… Важно ми jе, међутим, да буде обjављена у већем тиражу и да не буде затворена у неком

Hrvatska_ambasada_u_Beogradu.jpg

ПРОТЕСТИ 5. АВГУСТА ПРЕД ХРВАТСКОМ АМБАСАДОМ У БЕОГРАДУ

Хрватска амбасада у Београду Српска радикална странка (СРС) наjавила jе да ће 5. августа, када се навршава 20 година од акциjе хрватских снага “Олуjа”, одржати демонстрациjе испред Амбасаде Хрватске у Београду. СРС у саопштењу позива чланове и симпатизере, протjеране краjишке Србе и све поштоваоце жртава да се придруже протестима. У саопштењу се наводи да се ове године “навршава 20 година од окупациjе Републике Српске Краjине и хрватске усташке акциjе `Олуjа`” у коjоj jе, како jе истакнуто, уз помоћ и подршку САД и великих западних сила, протjерано више од 300.000 Срба и убиjено више од 3.000 цивила. Демонстрациjе, у организациjи странке чиjи jе лидер Воjислав Шешељ, наjављене су за 5. август

Spomenik_u_Tasmajdanskom_parku.jpg

Споменик Милици, девојчици страдалој током НАТО агресије, враћају на Ташмајдан

Град Београд подржао акциjу “Новости” да се нестала скуплтура врати на споменик деци страдалоj 1999. године. Споменик ће донирати ливница “Јеремић” Споменик са бронзаном Миличином бистом Поновним постављањем брознане фигуре девоjчице Милице Ракић на оштећени споменик на Ташмаjдану, Србиjа ће добити место траjног сећања на децу страдалу у рату 1999. године. Договором власти Београда, ливнице “Браћа Јеремић” и Компаниjе “Новости”, споменик свим невиним жртвама, чиjи jе симбол мала Милица из Батаjнице, већ на jесен биће откривен. Акциjи да се Миличина статуа врати на оштећени споменик, коjу jе иницирао председник Владе Александар Вучић, прикључила се и позната ливница “Јеремић”, коjа ће на основу оригиналног одливка излити нову бронзану фигуру. То ће

Polaganje_vijenaca_kod_spomenika_stradalim_Srbima_iz_Jabuke.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 23 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЈАБУКЕ

Полагање виjенаца код споменика страдалим Србима из Јабуке Паљењем свиjећа и полагањем цвиjећа на фочанском гробљу Божовац данас су обиљежене 23 године од стравичног страдања 43 српска цивила из Јабуке, некадашње фочанске мjесне заjеднице коjа jе Деjтонским мировним споразумом припала Федерациjи БиХ. Припадници муслиманске воjске 23. jула 1992. године у освит зоре напали су 11 села Јабуке, палећи и убиjаjући све пред собом. Масакрирана су 43 цивила, међу коjима и старци, жене и дjеца, а наjмлађа жртва jе тринаестогодишњи дjечак Ново Елез. Минирана jе и до темеља порушена православна Црква Преображења Господњег, а попаљене су све куће и помоћни обjекти. Љубиша Симовић jе преживио jабучки погром, али каже да и

Miroslav_Zdravkovic.jpg

РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА ОТКРИЛИ БИ РАЗМЈЕРЕ ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА СРБА

Мирослав Здравковић У чак 155 насеља у Федерациjи БиХ (ФБиХ) у коjим jе, према подацима из 1991. године, живjело 12.113 Срба данас нема ниjедног становника, изjавио jе економиста Мирослав Здравковић и изразио боjазан да се необjављивањем података са пописа у БиХ из 2013. године намjераваjу да прикриjу праве размjере етничког чишћења на одређеним подручjима у БиХ. Он jе навео да jе током протеклог пописа становништва у БиХ из 2013. године, чиjи подаци jош нису обjављени, утврђено да неколико српских села имало само jедног или два житеља, попут дрварског села Срнетица, Балбашића код Трнова или Миjачице код Кључа. “У БиХ су 1991. године Срби чинили већину у 698 насеља у коjима

Vedrana_Rudan.jpg

“ОЛУЈА” БИЛА ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ СРБА

Ведрана Рудан Хрватски писац Ведрана Рудан сматра да jе акциjом хрватске воjске “Олуjа” извршено етничко чишћење Срба и, како истиче, “рођено чудовиште коjа се данас зове Хрватска”. Она на свом интернет-саjту наглашава да не зна дефинициjу “Олуjе”, али да зна да jе током те акциjе неколико хиљада хрватских воjника протjерало 200.000 или 300.000 Срба и да jе Хрватска “етнички чиста”, преносе београдски медиjи. “Као да jе броj битан. Краће, `Олуjом` смо `ми` Хрватску очистили од Срба. Они коjи нису на вриjеме кренули путем коjи им jе означио Милошевић у договору са Туђманом, а све су благословили Амери, остали су без главе или били бачени у бунар. Запаљене су и српске

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.